Лука 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
1One Sabbath Jesus was passing through the grainfields, and His disciples began to pick the heads of grain, rub them in their hands, and eat them.
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
2But some of the Pharisees asked, “Why are you doing what is unlawful on the Sabbath?”
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3Jesus replied, “Have you not read what David did when he and his companions were hungry?
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
4He entered the house of God, took the consecrated bread and gave it to his companions, and ate what is lawful only for the priests to eat.”
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
5Then Jesus declared, “The Son of Man is Lord of the Sabbath.”
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6On another Sabbath Jesus entered the synagogue and was teaching, and a man was there whose right hand was withered.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
7Looking for a reason to accuse Jesus, the scribes and Pharisees were watching Him closely to see if He would heal on the Sabbath.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
8But Jesus knew their thoughts and said to the man with the withered hand, “Get up and stand among us.” So he got up and stood there.
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
9Then Jesus said to them, “I ask you, which is lawful on the Sabbath: to do good or to do evil, to save life or to destroy it?”
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
10And after looking around at all of them, He said to the man, “Stretch out your hand.” He did so, and it was restored.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
11But the scribes and Pharisees were filled with rage and began to discuss with one another what they might do to Jesus.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
12In those days Jesus went out to the mountain to pray, and He spent the night in prayer to God.
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
13When daylight came, He called His disciples to Him and chose twelve of them, whom He also designated as apostles:
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
14Simon, whom He named Peter, and his brother Andrew; James and John; Philip and Bartholomew;
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
15Matthew and Thomas; James son of Alphaeus and Simon called the Zealot;
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
16Judas son of James, and Judas Iscariot, who became a traitor.
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
17Then Jesus came down with them and stood on a level place. A large crowd of His disciples was there, along with a great number of people from all over Judea, Jerusalem, and the sea coast of Tyre and Sidon.
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
18They had come to hear Him and to be healed of their diseases, and those troubled by unclean spirits were healed.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
19The entire crowd was trying to touch Him, because power was coming from Him and healing them all.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
20Looking up at His disciples, Jesus said: “Blessed are you who are poor, for yours is the kingdom of God.
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
21Blessed are you who hunger now, for you will be filled. Blessed are you who weep now, for you will laugh.
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
22Blessed are you when people hate you, and when they exclude you and insult you and reject your name as evil because of the Son of Man.
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
23Rejoice in that day and leap for joy, because great is your reward in heaven. For their fathers treated the prophets in the same way.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
24But woe to you who are rich, for you have already received your comfort.
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
25Woe to you who are well fed now, for you will hunger. Woe to you who laugh now, for you will mourn and weep.
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
26Woe to you when all men speak well of you, for their fathers treated the false prophets in the same way.
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
27But to those of you who will listen, I say: Love your enemies, do good to those who hate you,
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
28bless those who curse you, pray for those who mistreat you.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
29If someone strikes you on one cheek, turn to him the other also. And if someone takes your cloak, do not withhold your tunic as well.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
30Give to everyone who asks you, and if anyone takes what is yours, do not demand it back.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
31Do to others as you would have them do to you.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
32If you love those who love you, what credit is that to you? Even sinners love those who love them.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
33If you do good to those who do good to you, what credit is that to you? Even sinners do the same.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
34And if you lend to those from whom you expect repayment, what credit is that to you? Even sinners lend to sinners, expecting to be repaid in full.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
35But love your enemies, do good to them, and lend to them, expecting nothing in return. Then your reward will be great, and you will be sons of the Most High; for He is kind to the ungrateful and wicked.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
36Be merciful, just as your Father is merciful.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
37Do not judge, and you will not be judged. Do not condemn, and you will not be condemned. Forgive, and you will be forgiven.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
38Give, and it will be given to you. A good measure, pressed down, shaken together, and running over will be poured into your lap. For with the measure you use, it will be measured back to you.”
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
39Jesus also told them a parable: “Can a blind man lead a blind man? Will they not both fall into a pit?
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
40A disciple is not above his teacher, but everyone who is fully trained will be like his teacher.
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
41Why do you look at the speck in your brother’s eye, but fail to notice the beam in your own eye?
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
42How can you say, ‘Brother, let me take the speck out of your eye,’ while you yourself fail to see the beam in your own eye? You hypocrite! First take the beam out of your own eye, and then you will see clearly to remove the speck from your brother’s eye.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
43No good tree bears bad fruit, nor does a bad tree bear good fruit.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
44For each tree is known by its own fruit. Indeed, figs are not gathered from thornbushes, nor grapes from brambles.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
45The good man brings good things out of the good treasure of his heart, and the evil man brings evil things out of the evil treasure of his heart. For out of the overflow of the heart, the mouth speaks.
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
46Why do you call Me ‘Lord, Lord,’ but not do what I say?
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
47I will show you what he is like who comes to Me and hears My words and acts on them:
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
48He is like a man building a house, who dug down deep and laid his foundation on the rock. When the flood came, the torrent crashed against that house but could not shake it, because it was well built.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
49But the one who hears My words and does not act on them is like a man who built his house on ground without a foundation. The torrent crashed against that house, and immediately it fell—and great was its destruction!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.