Лука 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
1In the meantime, a crowd of many thousands had gathered, so that they were trampling one another. Jesus began to speak first to His disciples: “Beware of the leaven of the Pharisees, which is hypocrisy.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
2There is nothing concealed that will not be disclosed, and nothing hidden that will not be made known.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
3What you have spoken in the dark will be heard in the daylight, and what you have whispered in the inner rooms will be proclaimed from the housetops.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
4I tell you, My friends, do not be afraid of those who kill the body and after that can do no more.
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
5But I will show you whom you should fear: Fear the One who, after you have been killed, has authority to throw you into hell. Yes, I tell you, fear Him!
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
6Are not five sparrows sold for two pennies? Yet not one of them is forgotten by God.
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
7And even the very hairs of your head are all numbered. So do not be afraid; you are worth more than many sparrows.
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
8I tell you, everyone who confesses Me before men, the Son of Man will also confess him before the angels of God.
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
9But whoever denies Me before men will be denied before the angels of God.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
10And everyone who speaks a word against the Son of Man will be forgiven, but whoever blasphemes against the Holy Spirit will not be forgiven.
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
11When you are brought before synagogues, rulers, and authorities, do not worry about how to defend yourselves or what to say.
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
12For at that time the Holy Spirit will teach you what you should say.”
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
13Someone in the crowd said to Him, “Teacher, tell my brother to divide the inheritance with me.”
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
14But Jesus replied, “Man, who appointed Me judge or executor between you?”
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
15And He said to them, “Watch out! Guard yourselves against every form of greed, for one’s life does not consist in the abundance of his possessions.”
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
16Then He told them a parable: “The ground of a certain rich man produced an abundance.
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
17So he thought to himself, ‘What shall I do, since I have nowhere to store my crops?’
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
18Then he said, ‘This is what I will do: I will tear down my barns and will build bigger ones, and there I will store up all my grain and my goods.
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
19Then I will say to myself, “You have plenty of good things laid up for many years. Take it easy. Eat, drink, and be merry!”’
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
20But God said to him, ‘You fool! This very night your life will be required of you. Then who will own what you have accumulated?’
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
21This is how it will be for anyone who stores up treasure for himself but is not rich toward God.”
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
22Then Jesus said to His disciples, “Therefore I tell you, do not worry about your life, what you will eat, or about your body, what you will wear.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
23For life is more than food, and the body more than clothes.
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
24Consider the ravens: They do not sow or reap, they have no storehouse or barn; yet God feeds them. How much more valuable you are than the birds!
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
25Who of you by worrying can add a single hour to his life?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
26So if you cannot do such a small thing, why do you worry about the rest?
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
27Consider how the lilies grow: They do not labor or spin. Yet I tell you, not even Solomon in all his glory was adorned like one of these.
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
28If that is how God clothes the grass of the field, which is here today and tomorrow is thrown into the furnace, how much more will He clothe you, O you of little faith!
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
29And do not be concerned about what you will eat or drink. Do not worry about it.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
30For the Gentiles of the world strive after all these things, and your Father knows that you need them.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
31But seek His kingdom, and these things will be added unto you.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
32Do not be afraid, little flock, for your Father is pleased to give you the kingdom.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
33Sell your possessions and give to the poor. Provide yourselves with purses that will not wear out, an inexhaustible treasure in heaven, where no thief approaches and no moth destroys.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
34For where your treasure is, there your heart will be also.
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
35Be dressed for service and keep your lamps burning.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
36Then you will be like servants waiting for their master to return from the wedding banquet, so that when he comes and knocks, they can open the door for him at once.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
37Blessed are those servants whom the master finds on watch when he returns. Truly I tell you, he will dress himself to serve and will have them recline at the table, and he himself will come and wait on them.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
38Even if he comes in the second or third watch of the night and finds them alert, those servants will be blessed.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
39But understand this: If the homeowner had known at what hour the thief was coming, he would not have let his house be broken into.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
40You also must be ready, because the Son of Man will come at an hour you do not expect.”
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
41“Lord,” said Peter, “are You addressing this parable to us, or to everyone else as well?”
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
42And the Lord answered, “Who then is the faithful and wise manager, whom the master puts in charge of his servants to give them their portion at the proper time?
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
43Blessed is that servant whose master finds him doing so when he returns.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
44Truly I tell you, he will put him in charge of all his possessions.
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
45But suppose that servant says in his heart, ‘My master will be a long time in coming,’ and he begins to beat the menservants and maidservants, and to eat and drink and get drunk.
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
46The master of that servant will come on a day he does not expect and at an hour he does not anticipate. Then he will cut him to pieces and assign him a place with the unbelievers.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
47That servant who knows his master’s will but does not get ready or follow his instructions will be beaten with many blows.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
48But the one who unknowingly does things worthy of punishment will be beaten with few blows. From everyone who has been given much, much will be required; and from him who has been entrusted with much, even more will be demanded.
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
49I have come to ignite a fire on the earth, and how I wish it were already kindled!
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
50But I have a baptism to undergo, and how distressed I am until it is accomplished!
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
51Do you think that I have come to bring peace to the earth? No, I tell you, but division.
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
52From now on, five in one household will be divided, three against two and two against three.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
53They will be divided, father against son and son against father, mother against daughter and daughter against mother, mother-in-law against daughter-in-law and daughter-in-law against mother-in-law.”
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
54Then Jesus said to the crowds, “As soon as you see a cloud rising in the west, you say, ‘A shower is coming,’ and that is what happens.
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
55And when the south wind blows, you say, ‘It will be hot,’ and it is.
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
56You hypocrites! You know how to interpret the appearance of the earth and sky. Why don’t you know how to interpret the present time?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
57And why don’t you judge for yourselves what is right?
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
58Make every effort to reconcile with your adversary while you are on your way to the magistrate. Otherwise, he may drag you off to the judge, and the judge may hand you over to the officer, and the officer may throw you into prison.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
59I tell you, you will not get out until you have paid the very last penny.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.