Лука 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
1Между тем, когда собрались тысячи народа, так что теснили друг друга, Он начал говорить сперва ученикам Своим: берегитесь закваски фарисейской, которая есть лицемерие.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
2Нет ничего сокровенного, что не открылось бы, и тайного, чего не узнали бы.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
3Посему, что вы сказали в темноте, то услышится во свете; и что говорили на ухо внутри дома, то будет провозглашено на кровлях.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
4Говорю же вам, друзьям Моим: не бойтесь убивающих тело и потом не могущих ничего более сделать;
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
5но скажу вам, кого бояться: бойтесь того, кто, по убиении, может ввергнуть в геенну: ей, говорю вам, того бойтесь.
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
6Не пять ли малых птиц продаются за два ассария? и ни одна из них не забыта у Бога.
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
7А у вас и волосы на голове все сочтены. Итак не бойтесь: вы дороже многих малых птиц.
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
8Сказываю же вам: всякого, кто исповедает Меня пред человеками, и Сын Человеческий исповедает пред Ангелами Божиими;
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
9а кто отвергнется Меня пред человеками, тот отвержен будет пред Ангелами Божиими.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
10И всякому, кто скажет слово на Сына Человеческого, прощено будет; а кто скажет хулу на Святаго Духа, тому не простится.
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
11Когда же приведут вас в синагоги, к начальствам и властям, не заботьтесь, как или что отвечать, или что говорить,
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
12ибо Святый Дух научит вас в тот час, что должно говорить.
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
13Некто из народа сказал Ему: Учитель! скажи брату моему, чтобы он разделил со мною наследство.
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
14Он же сказал человеку тому: кто поставил Меня судить или делить вас?
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
15При этом сказал им: смотрите, берегитесь любостяжания, ибо жизнь человека не зависит от изобилия его имения.
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
16И сказал им притчу: у одного богатого человека был хороший урожай в поле;
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
17и он рассуждал сам с собою: что мне делать? некуда мне собрать плодов моих?
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
18И сказал: вот что сделаю: сломаю житницы мои и построю большие, и соберу туда весь хлеб мой и все добро мое,
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
19и скажу душе моей: душа! много добра лежит у тебя на многие годы: покойся, ешь, пей, веселись.
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
20Но Бог сказал ему: безумный! в сию ночь душу твою возьмут у тебя; кому же достанется то, что ты заготовил?
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
21Так бывает с тем, кто собирает сокровища для себя, а не в Бога богатеет.
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
22И сказал ученикам Своим: посему говорю вам, - не заботьтесь для души вашей, что вам есть, ни для тела, во что одеться:
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
23душа больше пищи, и тело - одежды.
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
24Посмотрите на воронов: они не сеют, не жнут; нет у них ни хранилищ, ни житниц, и Бог питает их; сколько же вы лучше птиц?
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
25Да и кто из вас, заботясь, может прибавить себе роста хотя на один локоть?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
26Итак, если и малейшего сделать не можете, что заботитесь о прочем?
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
27Посмотрите на лилии, как они растут: не трудятся, не прядут; но говорю вам, что и Соломон во всей славе своей не одевался так, как всякая из них.
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
28Если же траву на поле, которая сегодня есть, а завтра будет брошена в печь, Бог так одевает, то кольми паче вас, маловеры!
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
29Итак, не ищите, что вам есть, или что пить, и не беспокойтесь,
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
30потому что всего этого ищут люди мира сего; ваш же Отец знает, что вы имеете нужду в том;
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
31наипаче ищите Царствия Божия, и это все приложится вам.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
32Не бойся, малое стадо! ибо Отец ваш благоволил дать вам Царство.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
33Продавайте имения ваши и давайте милостыню. Приготовляйте себе влагалища не ветшающие, сокровище неоскудевающее на небесах, куда вор не приближается и где моль не съедает,
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
34ибо где сокровище ваше, там и сердце ваше будет.
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
35Да будут чресла ваши препоясаны и светильники горящи.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
36И вы будьте подобны людям, ожидающим возвращения господина своего с брака, дабы, когда придет и постучит, тотчас отворить ему.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
37Блаженны рабы те, которых господин, придя, найдет бодрствующими; истинно говорю вам, он препояшется и посадит их, и, подходя, станет служить им.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
38И если придет во вторую стражу, и в третью стражу придет, и найдет их так, то блаженны рабы те.
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
39Вы знаете, что если бы ведал хозяин дома, в который час придет вор, то бодрствовал бы и не допустил бы подкопать дом свой.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
40Будьте же и вы готовы, ибо, в который час не думаете, приидет Сын Человеческий.
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
41Тогда сказал Ему Петр: Господи! к нам ли притчу сию говоришь, или и ко всем?
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
42Господь же сказал: кто верный и благоразумный домоправитель, которого господин поставил над слугами своими раздавать им в свое время меру хлеба?
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
43Блажен раб тот, которого господин его, придя, найдет поступающим так.
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
44Истинно говорю вам, что над всем имением своим поставит его.
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
45Если же раб тот скажет в сердце своем: не скоро придет господин мой, и начнет бить слуг и служанок, есть и пить и напиваться, -
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
46то придет господин раба того в день, в который он не ожидает, и в час, в который не думает, и рассечет его, и подвергнет его одной участи с неверными.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
47Раб же тот, который знал волю господина своего, и не был готов, и не делал по воле его, бит будет много;
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
48а который не знал, и сделал достойное наказания, бит будет меньше. И от всякого, кому дано много, много и потребуется, и кому много вверено, с того больше взыщут.
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
49Огонь пришел Я низвести на землю, и как желал бы, чтобы он уже возгорелся!
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
50Крещением должен Я креститься; и как Я томлюсь, пока сие совершится!
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
51Думаете ли вы, что Я пришел дать мир земле? Нет, говорю вам, но разделение;
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
52ибо отныне пятеро в одном доме станут разделяться, трое против двух, и двое против трех:
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
53отец будет против сына, и сын против отца; мать против дочери, и дочь против матери; свекровь против невестки своей, и невестка против свекрови своей.
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
54Сказал же и народу: когда вы видите облако, поднимающееся с запада, тотчас говорите: дождь будет, и бывает так;
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
55и когда дует южный ветер, говорите: зной будет, и бывает.
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
56Лицемеры! лице земли и неба распознавать умеете, как же времени сего не узнаете?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
57Зачем же вы и по самим себе не судите, чему быть должно?
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
58Когда ты идешь с соперником своим к начальству, то на дороге постарайся освободиться от него, чтобы он не привел тебя к судье, а судья не отдал тебя истязателю, а истязатель не вверг тебя в темницу.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
59Сказываю тебе: не выйдешь оттуда, пока не отдашь и последней полушки.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.