Лука 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
1Однажды, когда народ теснился к Нему, чтобы слышать слово Божие, а Он стоял у озера Геннисаретского,
2и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
2увидел Он две лодки, стоящие на озере; а рыболовы, выйдя из них, вымывали сети.
3И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
3Войдя в одну лодку, которая была Симонова, Он просил его отплыть несколько от берега и, сев, учил народ из лодки.
4А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
4Когда же перестал учить, сказал Симону: отплыви на глубину и закиньте сети свои для лова.
5И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
5Симон сказал Ему в ответ: Наставник! мы трудились всю ночь и ничего не поймали, но по слову Твоему закину сеть.
6И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
6Сделав это, они поймали великое множество рыбы, и даже сеть у них прорывалась.
7И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
7И дали знак товарищам, находившимся на другой лодке, чтобы пришли помочь им; и пришли, и наполнили обе лодки, так что они начинали тонуть.
8А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
8Увидев это, Симон Петр припал к коленям Иисуса и сказал: выйди от меня, Господи! потому что я человек грешный.
9Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
9Ибо ужас объял его и всех, бывших с ним, от этого лова рыб, ими пойманных;
10а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
10также и Иакова и Иоанна, сыновей Зеведеевых, бывших товарищами Симону. И сказал Симону Иисус: не бойся; отныне будешь ловить человеков.
11И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
11И, вытащив обе лодки на берег, оставили все и последовали за Ним.
12И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
12Когда Иисус был в одном городе, пришел человек весь в проказе и, увидев Иисуса, пал ниц, умоляя Его и говоря: Господи! если хочешь, можешь меня очистить.
13И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
13Он простер руку, прикоснулся к нему и сказал: хочу, очистись. И тотчас проказа сошла с него.
14И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
14И Он повелел ему никому не сказывать, а пойти показаться священнику и принести жертву за очищение свое, как повелел Моисей, во свидетельство им.
15Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
15Но тем более распространялась молва о Нем, и великое множество народа стекалось к Нему слушать и врачеваться у Него от болезней своих.
16А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
16Но Он уходил в пустынные места и молился.
17И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
17В один день, когда Он учил, и сидели тут фарисеи и законоучители, пришедшие из всех мест Галилеи и Иудеи и из Иерусалима, и сила Господня являлась в исцелении больных, -
18И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
18вот, принесли некоторые на постели человека, который был расслаблен, и старались внести его в дом и положить перед Иисусом;
19и не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
19и, не найдя, где пронести его за многолюдством, влезли на верх дома и сквозь кровлю спустили его с постелью на средину пред Иисуса.
20И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
20И Он, видя веру их, сказал человеку тому: прощаются тебе грехи твои.
21И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
21Книжники и фарисеи начали рассуждать, говоря: кто это, который богохульствует? кто может прощать грехи, кроме одного Бога?
22А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
22Иисус, уразумев помышления их, сказал им в ответ: что вы помышляете в сердцах ваших?
23Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
23Что легче сказать: прощаются тебе грехи твои, или сказать: встань и ходи?
24Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
24Но чтобы вы знали, что Сын Человеческий имеет власть на земле прощать грехи, - сказал Он расслабленному: тебе говорю: встань, возьми постель твою и иди в дом твой.
25И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
25И он тотчас встал перед ними, взял, на чем лежал, и пошел в дом свой, славя Бога.
26И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
26И ужас объял всех, и славили Бога и, быв исполнены страха, говорили: чудные дела видели мы ныне.
27И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
27После сего Иисус вышел и увидел мытаря, именем Левия, сидящего у сбора пошлин, и говорит ему: следуй за Мною.
28И оставивши све, устаде и пође за Њим.
28И он, оставив все, встал и последовал за Ним.
29И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
29И сделал для Него Левий в доме своем большое угощение; и там было множество мытарей и других, которые возлежали с ними.
30И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
30Книжники же и фарисеи роптали и говорили ученикам Его: зачем вы едите и пьете с мытарями и грешниками?
31И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
31Иисус же сказал им в ответ: не здоровые имеют нужду во враче, но больные;
32Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
32Я пришел призвать не праведников, а грешников к покаянию.
33А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
33Они же сказали Ему: почему ученики Иоанновы постятся часто и молитвы творят, также и фарисейские, а Твои едят и пьют?
34А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
34Он сказал им: можете ли заставить сынов чертога брачного поститься, когда с ними жених?
35Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
35Но придут дни, когда отнимется у них жених, и тогда будут поститься в те дни.
36Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
36При сем сказал им притчу: никто не приставляет заплаты к ветхой одежде, отодрав от новой одежды; а иначе и новую раздерет, и к старой не подойдет заплата от новой.
37И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
37И никто не вливает молодого вина в мехи ветхие; а иначе молодое вино прорвет мехи, и само вытечет, и мехи пропадут;
38него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
38но молодое вино должно вливать в мехи новые; тогда сбережется и то и другое.
39И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
39И никто, пив старое вино, не захочет тотчас молодого, ибо говорит: старое лучше.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.