Лука 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,
1Jendranguta kana wolarali nina jenijenina wonti Godaia jaura ngarala, ja Nau Genezaret pantuni terkana wonti.
2и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:
2Ja Nulu bota mandru panto dirkalani paranani najina wonti; ja parumaninietja dunkana kurana wonti jama kulirkala.
3И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.
3Nau botani kulnuni wirina wonti, Simonanani nunkanani, ja nunkangu ngatjina wonti, nulu ninaia ngalje ngapani tirimalkana ngarinanto; ja Nau ngamana ngarina wonti ja kana wolarani ngujangujara jinkina wonti botandru.
4А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.
4Nulu matja mudana jaura jatana, Nau Simoningu jatana wonti: „Ngapa mandraia bota ngarilkamai, ja jama jurani woranau paru patala!“
5И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.
5Ja Simonali kalabana wonti ja jatana wonti nunkangu: „Kaparajai, ngaiani tinkawirdi jiglerali ngankana warai ja panila patana warai; ja jinkani jaurani ngato jama worala nganai.“
6И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.
6Ja tanali jenia ngankana, tanali paru marapu patana wonti, ja jama tanani puraterina wonti.
7И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.
7Ja tanali kamaneli tanani bota nguruni marali karkana wonti tana wokarananto marangokala; ja tana wokarana wonti ja bota wulana manamiri ngankana wonti ngampu kunakutinanto.
8А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.
8Simon Petrulu jenia najina, nau Jesungu pantjani woraterina wonti ja jatana wonti: „Kaparajai, ngakangundru dunkau, ngangau ngani kana madlentji nganai!“
9Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;
9Ngangau nau japali ngaruparana wonti, ja pratjana nunkangunto, jenia paru marapundru, tanali jelali patana warai.
10а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.
10Jeruja bakana Jakobus ja Johannes Zebedäuni ngatamura wulu Simonani kamaneli. Ja Jesus Simoningu jatana wonti: „Wata japali nganau; ngangau kararindru jidni kana maninietja nganala nganai!“
11И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.
11Ja tanali bota wulana dirkalani tirimalkana wonti ja pratjana worarana wonti ja nunkangu karipaterina wonti.
12И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.
12Ja jendranguta Nau ngura kulnuni nganana wonti, ja mai, kana kulno gambanto, nulu Jesus najina, nau mudlani woraterina wonti ja nunkangu ngatjina wonti ja jatana wonti: „Kaparajai, jidni jertapaterinani, jidni ngurunguru nganai ngana kulikiri ngankala.“
13И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.
13Ja Nau mara warpina wonti ja nina karakarana wonti ja jatana wonti: „Ngani jertapateriai, kulikiri nganamai!“ ja nurujeli gamba nunkangundru kutingana wonti.
14И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.
14Ja Nulu nunkangu jirijiribana wonti wata kulnuni jenia kaukaubala, a‐ai, wapau, ja Priestani wondrateriau, ja jinkani kulirkanandru jenia poto jinkiau, worderu Mosili jirijiribana wonti, tanangu malka nganananto.
15Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.
15Ja jaura nunkangundru kanani marurina wonti, ja kana wolara nunkangu jurborina wonti nina ngarala, ja tanani muntjandru nunkangundru tepi manila.
16А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.
16Nau kurukurumalkaterina wonti pitarani ja ngatjina wonti.
17И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.
17Ja jendranguta ditji kulnuni Nulu ngujangujara jinkina wonti; ja jerra Pharisaia ja jirijiribani jaura jinkinietja ngamana wonti, tana Galilaia ja Judaia ngura pratjanandru ja Jerusalemingundru wokarana wonti; ja Kaparaia ngurula nganana wonti tanana tepi ngankala.
18И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;
18Ja mai, materali kana kulno wokaralkana wonti turarani pirini paranani, nau tjunduru nganana wonti; ja tanali wontina wonti nina wirilkala ja nunkangu terkibala.
19и не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.
19Ja tanali kana wolarandru wata mankamankana wonti, worderu tanali nina wirilkananto, tana punga mangatandrani tarana wonti, ja nina turarani pirieli punga mangatandrandru ngarilkana wonti, tanangu terti Jesungu.
20И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.
20Ja Nulu tanani morlalu ngundrana matja najina, Nau nunkangu jatana wonti: „Kanajai, madlentji jinkani matja worana warai!“
21И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?
21Ja jaura jinkinietjali ja Pharisaiali wonina wonti ngundrala ja jatana wonti: „Worana Naupini nganai, Nulu ngirkibani jaura jatai Godani? Worana ngurunguru nganai madlentji kalingala, kalitakali Goda kulnulu?“
22А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?
22Jesulu tanani ngundrana matja talku ngujamana, Nulu kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Mina jura ngarali juranali ngundrai?
23Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?
23Mina morla ngaua nganai jatala kara: Madlentji jinkani matja worana, jatala kara: Terkakamai ja wirariau?“
24Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.
24Ngangau jura ngujamananto Kanaia Ngatamurajeli ngurula ngamalkai mitani madlentji worala, Nau tjundurani jatana wonti: „Ngani jinkangu jatai: Terkakamai, turarani piri jinkani patau, ja pungaia jinkanaia tikau!“
25И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.
25Ja nurujeli nau tanangu milkini terkakana wonti, ja nulu turarani piri, nunkangu nau parana, patana wonti, ja pungaia nunkanaia tikana wonti ja Goda jurakokana wonti.
26И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
26Ja pratjana pirna ngaruparana wonti, ja tanali Goda jurakokana wonti ja japali pirna pantjina wonti ja jatana wonti: „Ngaiani nguja tula karari najina warai.“
27И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.
27Ja ngadani Nau wapana wonti, ja Nulu mardatandrakampanietja najina wonti, tala nunkani Levi, kampani pungani ngamanani, ja Nau nunkangu jatana wonti: „Ngakangu karipateriau!“
28И оставивши све, устаде и пође за Њим.
28Ja nulu pratjana worarana wonti, ja nau terkakana wonti ja nunkangu karipaterina wonti.
29И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.
29Ja Levili nunkangu buka pirna ngankingana wonti pungani nunkanani, ja naka mardatandrakampanietja marapu ja kana nguru nganana wonti, tana tanangunto kurlini ngamana wonti.
30И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?
30Ja jaura jinkinietja ja Pharisaia milini nunkanani kuterina wonti ja jatana wonti: „Minandru jura mardatandrakampanietjani ja kana madlentjani jela tajiai ja tapai?“
31И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
31Ja Jesujeli kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Tepieli wata kunki ngundrai, a‐ai, windri muntjali.
32Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.
32Ngani wata wokarana warai kana talku karkala, a‐ai, windri kana madlentji madlentjandru karitjinanto.“
33А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?
33Tana nunkangu jatana wonti: „Minandru Johannini milieli jiglerali milja ngamai ja ngatjiai, jeruja bakana Pharisaiani mili, ja milieli jinkanali tajiai ja tapai?“
34А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?
34Nau tanangu jatana wonti: „Jura ngandandariai noangantjanipirnaia kamaneli milja ngankala, noangantjanipirna tanangu jela ngananani?
35Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.
35Ditji wokarala nganai, tanali noangantjanipirna tanangundru manila nganai, ngadani tanaia milja ngamala nganai tanangupini ditjini.“
36Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.
36Nau tanangu bakana jeribaka jaura jatana wonti: „Wata kulnujeli kati buru tjela kati marrandru kati womalani karpai, a‐ai, jenia wata windri kati marra purateriai, nau kati tjela marra bakana kati womalani wata talku nganai.
37И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;
37Ja bakana wata kulnujeli waina marra junga womalani kurarai, a‐ai, waina marrali junga wakaribaiati, ja wata windri waina baku ngakala nganai, bakana junga tintaterila nganai;
38него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.
38A‐ai, tanali waina marra junga marrani kurarananto, ja pudlana jela kulkananto.
39И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.
39Ja wata kulnujeli, nulu waina warula matja tapana, marra ngantjai; ngangau nau jatai: Nauja warula morla ngumu nganai.“
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.