Лука 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
1Mardatandra kampanietja ja kana madlentji marapu nunkangu karakarana wonti nina ngarala.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
2Ja Pharisaiali ja jaura jinkinietjali kuterilkana wonti ja jatana wonti: „Nulupini kana madlentji patai, ja tanali jelali tajiai.“
3А Он им каза причу ову говорећи:
3Nulu tanangu ninapini jeribaka jaura kaukaubana wonti ja jatana wonti:
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
4„Warlenulu kanali jurangundru, nulu 100 tjipi ngamalkanani, ja kulno tanangundru tintanani, wata nulu 99 wolja woraranani pitarani ja wapantinani nunkangu, nau matja tintaterina, nulu nina mankamankalalu?
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
5Ja nulu nina matja mankamankana, nulu mankina nina pilperani kurana tarai.
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
6Ja nau pungani matja tikana, nulu kamaneli ja jenimalinietja karkai ja tanangu jatai: «Ngakangunto mankianimai, ngangu tintani tjipi ngakani ngato mankamankana warai.»
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
7Ngani jurangu jatai: Jeruja bakana pariwilpani mankina nganala nganai kana madlentji kulnundru, nau madlentjandrn karitjinani, morla 99 talkuni, tana wata madlentjandru karitjinanto.
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
8Widla kulnujeli kara mardatandra marapratjana ngamalkanani, ja nandru mardatandra kulno tintanani, wata praitji miribai, ja punga darbai, ja jiglerali wontiai, nina mankamankalalu?
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
9Ja nandru nina matja mankamankana, nandru kamaneli ja jenimalinietja karkai ja jatai: «Ngakangunto mankianimai, ngangau nina mardatandra ngato mankamankana warai, nina ngato tintana warai.»
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
10Jeruja bakana ngani jurangu jatai: Godaia angela mankila nganai kana madlentji kulnundru, nau madlentjandru karitjinani.“
11И рече: Један човек имаше два сина,
11Nau jatana wonti: „Kana kulnujeli ngatamura mandru ngamalkana wonti.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
12Ja wakaia kupali ngaperani jatana wonti: «Ngaperiai, jinkiau ngakangu jenia poto ngakani pilki nganai.» Ja nulu pudlangu poto puntibana wonti.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
13Ja ditji palpani ngadani wakaia kupali pratjana ngokana wonti ja mita woritaia palkana wonti; ja jelaua nulu poto nunkani tintana wonti tepi madlentjali.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
14Nulu pratjana matja tintana, nunkangupini mitani maua pirna pantjina wonti; ja nulu wonina wonti maua ngamala.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
15Ja nau wapana wonti ja nunkangupini mitani kana kulnuja mili pantjina wonti; ja nulu nina mitani nunkanani jinpana wonti nganti ngamalkananto.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
16Ja nau ngalkujeli nganana wonti mandra nunkani tandra talali jerturila, tanana ngantieli tajina wonti, ja wata kulnujeli nunkangu jinkina wonti.
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
17Nau burkali pantjina wonti ja jatana wonti: «Worderuntja mili ngaperali ngakanali ngamalkai, tanali buka marapu ngamalkai, ja ngani mauali paliai.
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
18Ngani jiritjila nganai, ja ngapinangu tikala nganai, ja nunkangu jatala nganai: ‚Ngaperiai, ngato madlentji ngankanala pariwilpani ja jinkangu,
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
19Ngani wata morla talku nganai jundru ngana ngatamura jinkani dikananto; ngana mili jinkani ngankamai.‘ »
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
20Ja nau jiritjina wonti, ja ngaperani nunkanani wokarana wonti. Nau matja worita nganana, ngaperali nunkanali nina najina wonti, ja nau nunkangu kalumiltjamiltjarina wonti ja mindrina wonti, ja nina munkana wonti ja manatapana wonti.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
21Ngatamura nunkangu jatana wonti: «Ngaperiai, ngato madlentji ngankanala pariwilpani ja jinkangu; ngani wata morla talku nganai, jundru ngana ngatamura jinkani dikananto.»
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
22Ngaperi milini nunkanani jatana wonti: «Nurujeli kati ngumu pirna dukaranau ja nunkangu widmanau, ja marani nunkanani marapirapira kuranau, ja tidnaputa tidnani nunkanani,
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
23Ja nina nganti kuparu manipirna manianau ja nandranau; ja ngaiana tajinanto ja mankinanto;
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
24Ngangau naupini ngatamura ngakani nari nganana warai, ja nakaldra tepirina warai, nau tintaterina warai, ja nina matja mankamankana.» Ja tanali wonina wonti mankila.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
25Neji nunkani maruni nganana wonti: ja nau tikanani ja pungani matja karakara, nulu wima ja dultrinani ngarana wonti.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
26Ja nulu mili kulno karkana wonti, ja nina jakalkana wonti mina jenia wondrai.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
27Nau nunkangu jatana wonti: «Ngatata jinkani matja tikana, ja ngaperali jinkanali nina nganti kuparu manipirna nandrana warai, ngangau nulu nina nakaldra tepi ngamalkai.»
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
28Nau tiri pantjina wonti, ja wata ngantjana wonti wirila. Ngaperi nunkani dunkana wonti, ja nina kurukurubana wonti.
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
29Nulu kalabana wonti ja ngaperani nunkanani jatana wonti: «Mai, jeruntjaia kilpawoldra ngani jinkangu pankiai, ja wata pota kulno ngato jirijiribani jaura jinkani dankarana warai; ja ngakangu jundru wata pota kulno kuparu waka jinkina warai, ngani ngakani kamanelinto mankinanto.
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
30Naupini ngatamura jinkani matja tikana warai, nulu poto nunkani pirangurujeli julkana warai, jundru nunkangu nina nganti kuparu manipirna nandrana warai.»
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
31Nau nunkangu jatana wonti: Kupajai, jidni milingeru ngakangu jela nganai, ja pratjana mina ngakani, jinkani nganai.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
32Jidni murlali nganananto ja mankinanto, ngangau naupini ngatata jinkani nari nganana warai ja tepirina warai, ja nau tintaterina warai ja nina matja mankamankana.“
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.