Лука 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
1Now the publicans and sinners drew near unto him to hear him.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
2And the Pharisees and the scribes murmured, saying: This man receiveth sinners, and eateth with them.
3А Он им каза причу ову говорећи:
3And he spoke to them this parable, saying:
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
4What man of you that hath an hundred sheep: and if he shall lose one of them, doth he not leave the ninety-nine in the desert, and go after that which was lost, until he find it?
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
5And when he hath found it, lay it upon his shoulders, rejoicing:
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
6And coming home, call together his friends and neighbours, saying to them: Rejoice with me, because I have found my sheep that was lost?
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
7I say to you, that even so there shall be joy in heaven upon one sinner that doth penance, more than upon ninety-nine just who need not penance.
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
8Or what woman having ten groats; if she lose one groat, doth not light a candle, and sweep the house, and seek diligently until she find it?
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
9And when she hath found it, call together her friends and neighbours, saying: Rejoice with me, because I have found the groat which I had lost.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
10So I say to you, there shall be joy before the angels of God upon one sinner doing penance.
11И рече: Један човек имаше два сина,
11And he said: A certain man had two sons:
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
12And the younger of them said to his father: Father, give me the portion of substance that falleth to me. And he divided unto them his substance.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
13And not many days after, the younger son, gathering all together, went abroad into a far country: and there wasted his substance, living riotously.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
14And after he had spent all, there came a mighty famine in that country; and he began to be in want.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
15And he went and cleaved to one of the citizens of that country. And he sent him into his farm to feed swine.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
16And he would fain have filled his belly with the husks the swine did eat; and no man gave unto him.
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
17And returning to himself, he said: How many hired servants in my father’s house abound with bread, and I here perish with hunger?
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
18I will arise, and will go to my father, and say to him: Father, I have sinned against heaven, and before thee:
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
19I am not worthy to be called thy son: make me as one of thy hired servants.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
20And rising up he came to his father. And when he was yet a great way off, his father saw him, and was moved with compassion, and running to him fell upon his neck, and kissed him.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
21And the son said to him: Father, I have sinned against heaven, and before thee, I am not now worthy to be called thy son.
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
22And the father said to his servants: Bring forth quickly the first robe, and put it on him, and put a ring on his hand, and shoes on his feet:
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
23And bring hither the fatted calf, and kill it, and let us eat and make merry:
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
24Because this my son was dead, and is come to life again: was lost, and is found. And they began to be merry.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
25Now his elder son was in the field, and when he came and drew nigh to the house, he heard music and dancing:
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
26And he called one of the servants, and asked what these things meant.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
27And he said to him: Thy brother is come, and thy father hath killed the fatted calf, because he hath received him safe.
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
28And he was angry, and would not go in. His father therefore coming out began to entreat him.
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
29And he answering, said to his father: Behold, for so many years do I serve thee, and I have never transgressed thy commandment, and yet thou hast never given me a kid to make merry with my friends:
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
30But as soon as this thy son is come, who hath devoured his substance with harlots, thou hast killed for him the fatted calf.
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
31But he said to him: Son, thou art always with me, and all I have is thine.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
32But it was fit that we should make merry and be glad, for this thy brother was dead and is come to life again; he was lost, and is found.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.