Лука 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
1And when he had finished all his words in the hearing of the people, he entered into Capharnaum.
2У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
2And the servant of a certain centurion, who was dear to him, being sick, was ready to die.
3А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
3And when he had heard of Jesus, he sent unto him the ancients of the Jews, desiring him to come and heal his servant.
4А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
4And when they came to Jesus, they besought him earnestly, saying to him: He is worthy that thou shouldest do this for him.
5јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
5For he loveth our nation; and he hath built us a synagogue.
6А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
6And Jesus went with them. And when he was now not far from the house, the centurion sent his friends to him, saying: Lord, trouble not thyself; for I am not worthy that thou shouldest enter under my roof.
7зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
7For which cause neither did I think myself worthy to come to thee; but say the word, and my servant shall be healed.
8Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
8For I also am a man subject to authority, having under me soldiers: and I say to one, Go, and he goeth; and to another, Come, and he cometh; and to my servant, Do this, and he doth it.
9А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
9Which Jesus hearing, marvelled: and turning about to the multitude that followed him, he said: Amen I say to you, I have not found so great faith, not even in Israel.
10И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
10And they who were sent, being returned to the house, found the servant whole who had been sick.
11И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
11And it came to pass afterwards, that he went into a city that is called Naim; and there went with him his disciples, and a great multitude.
12Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
12And when he came nigh to the gate of the city, behold a dead man was carried out, the only son of his mother; and she was a widow: and a great multitude of the city was with her.
13И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
13Whom when the Lord had seen, being moved with mercy towards her, he said to her: Weep not.
14И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
14And he came near and touched the bier. And they that carried it, stood still. And he said: Young man, I say to thee, arise.
15И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
15And he that was dead, sat up, and began to speak. And he gave him to his mother.
16А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
16And there came a fear on them all: and they glorified God, saying: A great prophet is risen up among us: and, God hath visited his people.
17И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
17And this rumour of him went forth throughout all Judea, and throughout all the country round about.
18И јавише Јовану ученици његови за све ово.
18And John’s disciples told him of all these things.
19И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
19And John called to him two of his disciples, and sent them to Jesus, saying: Art thou he that art to come; or look we for another?
20Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20And when the men were come unto him, they said: John the Baptist hath sent us to thee, saying: Art thou he that art to come; or look we for another?
21А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
21(And in that same hour, he cured many of their diseases, and hurts, and evil spirits: and to many that were blind he gave sight.)
22И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
22And answering, he said to them: Go and relate to John what you have heard and seen: the blind see, the lame walk, the lepers are made clean, the deaf hear, the dead rise again, to the poor the gospel is preached:
23И благо ономе који се не саблазни о мене.
23And blessed is he whosoever shall not be scandalized in me.
24А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
24And when the messengers of John were departed, he began to speak to the multitudes concerning John. What went ye out into the desert to see? a reed shaken with the wind?
25Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
25But what went you out to see? a man clothed in soft garments? Behold they that are in costly apparel and live delicately, are in the houses of kings.
26Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
26But what went you out to see? a prophet? Yea, I say to you, and more than a prophet.
27јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
27This is he of whom it is written: Behold I send my angel before thy face, who shall prepare thy way before thee.
28Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
28For I say to you: Amongst those that are born of women, there is not a greater prophet that John the Baptist. But he that is the lesser in the kingdom of God, is greater than he.
29И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
29And all the people hearing, and the publicans, justified God, being baptized with John’s baptism.
30а фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, и не хтеше да их он крсти.
30But the Pharisees and the lawyers despised the counsel of God against themselves, being not baptized by him.
31А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
31And the Lord said: Whereunto then shall I liken the men of this generation? and to what are they like?
32Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
32They are like to children sitting in the marketplace, and speaking one to another, and saying: We have piped to you, and you have not danced: we have mourned, and you have not wept.
33Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
33For John the Baptist came neither eating bread nor drinking wine; and you say: He hath a devil.
34дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
34The Son of man is come eating and drinking: and you say: Behold a man that is a glutton and a drinker of wine, a friend of publicans and sinners.
35И оправдаше премудрост сва деца њена.
35And wisdom is justified by all her children.
36Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
36And one of the Pharisees desired him to eat with him. And he went into the house of the Pharisee, and sat down to meat.
37И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
37And behold a woman that was in the city, a sinner, when she knew that he sat at meat in the Pharisee’s house, brought an alabaster box of ointment;
38и ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
38And standing behind at his feet, she began to wash his feet, with tears, and wiped them with the hairs of her head, and kissed his feet, and anointed them with the ointment.
39А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
39And the Pharisee, who had invited him, seeing it, spoke within himself, saying: This man, if he were a prophet, would know surely who and what manner of woman this is that toucheth him, that she is a sinner.
40И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
40And Jesus answering, said to him: Simon, I have somewhat to say to thee. But he said: Master, say it.
41А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
41A certain creditor had two debtors, the one who owed five hundred pence, and the other fifty.
42А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
42And whereas they had not wherewith to pay, he forgave them both. Which therefore of the two loveth him most?
43А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
43Simon answering, said: I suppose that he to whom he forgave most. And he said to him: Thou hast judged rightly.
44И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
44And turning to the woman, he said unto Simon: Dost thou see this woman? I entered into thy house, thou gavest me no water for my feet; but she with tears hath washed my feet, and with her hairs hath wiped them.
45Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
45Thou gavest me no kiss; but she, since she came in, hath not ceased to kiss my feet.
46Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
46My head with oil thou didst not anoint; but she with ointment hath anointed my feet.
47Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
47Wherefore I say to thee: Many sins are forgiven her, because she hath loved much. But to whom less is forgiven, he loveth less.
48А њој рече: Опраштају ти се греси.
48And he said to her: Thy sins are forgiven thee.
49И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
49And they that sat at meat with him began to say within themselves: Who is this that forgiveth sins also?
50А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
50And he said to the woman: Thy faith hath made thee safe, go in peace.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.