Лука 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1And it came to pass, that on one of the days, as he was teaching the people in the temple, and preaching the gospel, the chief priests and the scribes, with the ancients, met together,
2и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2And spoke to him, saying: Tell us, by what authority dost thou these things? or, Who is he that hath given thee this authority?
3А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3And Jesus answering, said to them: I will also ask you one thing. Answer me:
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4The baptism of John, was it from heaven, or of men?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5But they thought within themselves, saying: If we shall say, From heaven: he will say: Why then did you not believe him?
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6But if we say, Of men, the whole people will stone us: for they are persuaded that John was a prophet.
7И одговорише: Не знамо откуда.
7And they answered, that they knew not whence it was.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8And Jesus said to them: Neither do I tell thee by what authority I do these things.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9And he began to speak to the people this parable: A certain man planted a vineyard, and let it out to husbandmen: and he was abroad for a long time.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10And at the season he sent a servant to the husbandmen, that they should give him of the fruit of the vineyard. Who, beating him, sent him away empty.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11And again he sent another servant. But they beat him also, and treating him reproachfully, sent him away empty.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12And again he sent the third: and they wounded him also, and cast him out.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13Then the lord of the vineyard said: What shall I do? I will send my beloved son: it may be, when they see him, they will reverence him.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14Whom when the husbandmen saw, they thought within themselves, saying: This is the heir, let us kill him, that the inheritance may be ours.
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15So casting him out of the vineyard, they killed him. What therefore will the lord of the vineyard do to them?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16He will come, and will destroy these husbandmen, and will give the vineyard to others. Which they hearing, said to him: God forbid.
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17But he looking on them, said: What is this then that is written, The stone, which the builders rejected, the same is become the head of the corner?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18Whosoever shall fall upon that stone, shall be bruised: and upon whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19And the chief priests and the scribes sought to lay hands on him the same hour: but they feared the people, for they knew that he spoke this parable to them.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20And being upon the watch, they sent spies, who should feign themselves just, that they might take hold of him in his words, that they might deliver him up to the authority and power of the governor.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21And they asked him, saying: Master, we know that thou speakest and teachest rightly: and thou dost not respect any person, but teachest the way of God in truth.
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22Is it lawful for us to give tribute to Caesar, or no?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23But he considering their guile, said to them: Why tempt you me?
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24Shew me a penny. Whose image and inscription hath it? They answering, said to him, Caesar’s.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25And he said to them: Render therefore to Caesar the things that are Caesar’s: and to God the things that are God’s.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26And they could not reprehend his word before the people: and wondering at his answer, they held their peace.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27And there came to him some of the Sadducees, who deny that there is any resurrection, and they asked him,
28говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28Saying: Master, Moses wrote unto us, If any man’s brother die, having a wife, and he leave no children, that his brother should take her to wife, and raise up seed unto his brother.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29There were therefore seven brethren: and the first took a wife, and died without children.
30и узе други жену, и он умре без деце;
30And the next took her to wife, and he also died childless.
31и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31And the third took her. And in like manner all the seven, and they left no children, and died.
32а после свих умре и жена.
32Last of all the woman died also.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33In the resurrection therefore, whose wife of them shall she be? For all the seven had her to wife.
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34And Jesus said to them: The children of this world marry, and are given in marriage:
35а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35But they that shall be accounted worthy of that world, and of the resurrection from the dead, shall neither be married, nor take wives.
36јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36Neither can they die any more: for they are equal to the angels, and are the children of God, being the children of the resurrection.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37Now that the dead rise again, Moses also shewed, at the bush, when he called the Lord, The God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob;
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38For he is not the God of the dead, but of the living: for all live to him.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39And some of the scribes answering, said to him: Master, thou hast said well.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40And after that they durst not ask him any more questions.
41Како говоре да је Христос син Давидов?
41But he said to them: How say they that Christ is the son of David?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42And David himself saith in the book of Psalms: The Lord said to my Lord, sit thou on my right hand,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43Till I make thy enemies thy footstool.
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44David then calleth him Lord: and how is he his son?
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45And in the hearing of all the people, he said to his disciples:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46Beware of the scribes, who desire to walk in long robes, and love salutations in the marketplace, and the first chairs in the synagogues, and the chief rooms at feasts:
47који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47Who devour the houses of widows, feigning long prayer. These shall receive greater damnation.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.