Јеврејима 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
1God, who, at sundry times and in divers manners, spoke in times past to the fathers by the prophets, last of all,
2ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
2In these days hath spoken to us by his Son, whom he hath appointed heir of all things, by whom also he made the world.
3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
3Who being the brightness of his glory, and the figure of his substance, and upholding all things by the word of his power, making purgation of sins, sitteth on the right hand of the majesty on high.
4и толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
4Being made so much better than the angels, as he hath inherited a more excellent name than they.
5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
5For to which of the angels hath he said at any time, Thou art my Son, today have I begotten thee? And again, I will be to him a Father, and he shall be to me a Son?
6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
6And again, when he bringeth in the first begotten into the world, he saith: And let all the angels of God adore him.
7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
7And to the angels indeed he saith: He that maketh his angels spirits, and his ministers a flame of fire.
8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
8But to the Son: Thy throne, O God, is for ever and ever: a sceptre of justice is the sceptre of thy kingdom.
9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
9Thou hast loved justice, and hated iniquity: therefore God, thy God, hath anointed thee with the oil of gladness above thy fellows.
10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
10And: Thou in the beginning, O Lord, didst found the earth: and the works of thy hands are the heavens.
11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
11They shall perish, but thou shalt continue: and they shall all grow old as a garment.
12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
12And as a vesture shalt thou change them, and they shall be changed: but thou art the selfsame, and thy years shall not fail.
13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
13But to which of the angels said he at any time: Sit on my right hand, until I make thy enemies thy footstool?
14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
14Are they not all ministering spirits, sent to minister for them, who shall receive the inheritance of salvation?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.