Јеврејима 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
1And therefore we also having so great a cloud of witnesses over our head, laying aside every weight and sin which surrounds us, let us run by patience to the fight proposed to us:
2гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
2Looking on Jesus, the author and finisher of faith, who having joy set before him, endured the cross, despising the shame, and now sitteth on the right hand of the throne of God.
3Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
3For think diligently upon him that endured such opposition from sinners against himself; that you be not wearied, fainting in your minds.
4Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
4For you have not yet resisted unto blood, striving against sin:
5и заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
5And you have forgotten the consolation, which speaketh to you, as unto children, saying: My son, neglect not the discipline of the Lord; neither be thou wearied whilst thou art rebuked by him.
6Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
6For whom the Lord loveth, he chastiseth; and he scourgeth every son whom he receiveth.
7Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
7Persevere under discipline. God dealeth with you as with his sons; for what son is there, whom the father doth not correct?
8Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
8But if you be without chastisement, whereof all are made partakers, then are you bastards, and not sons.
9Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
9Moreover we have had fathers of our flesh, for instructors, and we reverenced them: shall we not much more obey the Father of spirits, and live?
10Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
10And they indeed for a few days, according to their own pleasure, instructed us: but he, for our profit, that we might receive his sanctification.
11Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
11Now all chastisement for the present indeed seemeth not to bring with it joy, but sorrow: but afterwards it will yield, to them that are exercised by it, the most peaceable fruit of justice.
12Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
12Wherefore lift up the hands which hang down, and the feeble knees,
13и стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
13And make straight steps with your feet: that no one, halting, may go out of the way; but rather be healed.
14Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
14Follow peace with all men, and holiness: without which no man shall see God.
15Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
15Looking diligently, lest any man be wanting to the grace of God; lest any root of bitterness springing up do hinder, and by it many be defiled.
16Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
16Lest there be any fornicator, or profane person, as Esau; who for one mess, sold his first birthright.
17Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
17For know ye that afterwards, when he desired to inherit the benediction, he was rejected; for he found no place of repentance, although with tears he had sought it.
18Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
18For you are not come to a mountain that might be touched, and a burning fire, and a whirlwind, and darkness, and storm,
19и трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
19And the sound of a trumpet, and the voice of words, which they that heard excused themselves, that the word might not be spoken to them:
20јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
20For they did not endure that which was said: And if so much as a beast shall touch the mount, it shall be stoned.
21И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
21And so terrible was that which was seen, Moses said: I am frighted, and tremble.
22Него, приступисте к сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
22But you are come to mount Sion, and to the city of the living God, the heavenly Jerusalem, and to the company of many thousands of angels,
23к сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
23And to the church of the firstborn, who are written in the heavens, and to God the judge of all, and to the spirits of the just made perfect,
24и к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
24And to Jesus the mediator of the new testament, and to the sprinkling of blood which speaketh better than that of Abel.
25Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
25See that you refuse him not that speaketh. For if they escaped not who refused him that spoke upon the earth, much more shall not we, that turn away from him that speaketh to us from heaven.
26ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
26Whose voice then moved the earth; but now he promiseth, saying: Yet once more, and I will move not only the earth, but heaven also.
27А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
27And in that he saith, Yet once more, he signifieth the translation of the moveable things as made, that those things may remain which are immoveable.
28Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
28Therefore receiving an immoveable kingdom, we have grace; whereby let us serve, pleasing God, with fear and reverence.
29Јер је Бог наш огањ који спаљује.
29For our God is a consuming fire.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.