Јеврејима 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
1Therefore, since we are surrounded by such a great cloud of witnesses, let us throw off every encumbrance and the sin that so easily entangles, and let us run with endurance the race set out for us.
2гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
2Let us fix our eyes on Jesus, the author and perfecter of our faith, who for the joy set before Him endured the cross, scorning its shame, and sat down at the right hand of the throne of God.
3Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
3Consider Him who endured such hostility from sinners, so that you will not grow weary and lose heart.
4Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
4In your struggle against sin, you have not yet resisted to the point of shedding your blood.
5и заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
5And you have forgotten the exhortation that addresses you as sons: “My son, do not take lightly the discipline of the Lord, and do not lose heart when He rebukes you.
6Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
6For the Lord disciplines the one He loves, and He chastises every son He receives.”
7Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
7Endure suffering as discipline; God is treating you as sons. For what son is not disciplined by his father?
8Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
8If you do not experience discipline like everyone else, then you are illegitimate children and not true sons.
9Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
9Furthermore, we have all had earthly fathers who disciplined us, and we respected them. Should we not much more submit to the Father of our spirits and live?
10Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
10Our fathers disciplined us for a short time as they thought best, but God disciplines us for our good, so that we may share in His holiness.
11Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
11No discipline seems enjoyable at the time, but painful. Later on, however, it yields a harvest of righteousness and peace to those who have been trained by it.
12Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
12Therefore strengthen your limp hands and weak knees.
13и стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
13Make straight paths for your feet, so that the lame may not be disabled, but rather healed.
14Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
14Pursue peace with everyone, as well as holiness, without which no one will see the Lord.
15Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
15See to it that no one falls short of the grace of God, and that no root of bitterness springs up to cause trouble and defile many.
16Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
16See to it that no one is sexually immoral, or is godless like Esau, who for a single meal sold his birthright.
17Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
17For you know that afterward, when he wanted to inherit the blessing, he was rejected. He could find no ground for repentance, though he sought the blessing with tears.
18Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
18For you have not come to a mountain that can be touched and that is burning with fire; to darkness, gloom, and storm;
19и трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
19to a trumpet blast or to a voice that made its hearers beg that no further word be spoken.
20јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
20For they could not bear what was commanded: “If even an animal touches the mountain, it must be stoned.”
21И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
21The sight was so terrifying that even Moses said, “I am trembling with fear.”
22Него, приступисте к сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
22Instead, you have come to Mount Zion, to the city of the living God, the heavenly Jerusalem. You have come to myriads of angels
23к сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
23in joyful assembly, to the congregation of the firstborn, enrolled in heaven. You have come to God the Judge of all, to the spirits of the righteous made perfect,
24и к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
24to Jesus the mediator of a new covenant, and to the sprinkled blood that speaks a better word than the blood of Abel.
25Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
25See to it that you do not refuse Him who speaks. For if the people did not escape when they refused Him who warned them on earth, how much less will we escape if we reject Him who warns us from heaven?
26ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
26At that time His voice shook the earth, but now He has promised, “Once more I will shake not only the earth, but heaven as well.”
27А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
27The words “Once more” signify the removal of what can be shaken—that is, created things—so that the unshakable may remain.
28Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
28Therefore, since we are receiving an unshakable kingdom, let us be filled with gratitude, and so worship God acceptably with reverence and awe.
29Јер је Бог наш огањ који спаљује.
29“For our God is a consuming fire.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.