Јеврејима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
1Now the first covenant had regulations for worship and also an earthly sanctuary.
2Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
2A tabernacle was prepared. In its first room were the lampstand, the table, and the consecrated bread. This was called the Holy Place.
3А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
3Behind the second curtain was a room called the Most Holy Place,
4која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
4containing the golden altar of incense and the gold-covered ark of the covenant. Inside the ark were the gold jar of manna, Aaron’s staff that had budded, and the stone tablets of the covenant.
5А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
5Above the ark were the cherubim of glory, overshadowing the mercy seat. But we cannot discuss these things in detail now.
6А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
6When everything had been prepared in this way, the priests entered regularly into the first room to perform their sacred duties.
7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
7But only the high priest entered the second room, and then only once a year, and never without blood, which he offered for himself and for the sins the people had committed in ignorance.
8Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
8By this arrangement the Holy Spirit was showing that the way into the Most Holy Place had not yet been disclosed as long as the first tabernacle was still standing.
9која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
9It is an illustration for the present time, because the gifts and sacrifices being offered were unable to cleanse the conscience of the worshiper.
10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
10They consist only in food and drink and special washings—external regulations imposed until the time of reform.
11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
11But when Christ came as high priest of the good things that have come, He went through the greater and more perfect tabernacle that is not made by hands and is not a part of this creation.
12ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
12He did not enter by the blood of goats and calves, but He entered the Most Holy Place once for all by His own blood, thus securing eternal redemption.
13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
13For if the blood of goats and bulls and the ashes of a heifer sprinkled on those who are ceremonially unclean sanctify them so that their bodies are clean,
14а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
14how much more will the blood of Christ, who through the eternal Spirit offered Himself unblemished to God, purify our consciences from works of death, so that we may serve the living God!
15И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
15Therefore Christ is the mediator of a new covenant, so that those who are called may receive the promised eternal inheritance, now that He has died to redeem them from the transgressions committed under the first covenant.
16Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
16In the case of a will, it is necessary to establish the death of the one who made it,
17Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
17because a will does not take effect until the one who made it has died; it cannot be executed while he is still alive.
18Јер ни први није утврђен без крви.
18That is why even the first covenant was not put into effect without blood.
19Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
19For when Moses had proclaimed every commandment of the law to all the people, he took the blood of calves and goats, along with water, scarlet wool, and hyssop, and sprinkled the scroll and all the people,
20Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
20saying, “This is the blood of the covenant, which God has commanded you to keep.”
21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
21In the same way, he sprinkled with blood the tabernacle and all the vessels used in worship.
22И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
22According to the law, in fact, nearly everything must be purified with blood, and without the shedding of blood there is no forgiveness.
23Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
23So it was necessary for the copies of the heavenly things to be purified with these sacrifices, but the heavenly things themselves with better sacrifices than these.
24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
24For Christ did not enter a man-made copy of the true sanctuary, but He entered heaven itself, now to appear on our behalf in the presence of God.
25нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
25Nor did He enter heaven to offer Himself again and again, as the high priest enters the Most Holy Place every year with blood that is not his own.
26Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
26Otherwise, Christ would have had to suffer repeatedly since the foundation of the world. But now He has appeared once for all at the end of the ages to do away with sin by the sacrifice of Himself.
27И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
27Just as man is appointed to die once, and after that to face judgment,
28Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
28so also Christ was offered once to bear the sins of many; and He will appear a second time, not to bear sin, but to bring salvation to those who eagerly await Him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.