Јеврејима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
1Habuit quidem et prius justificationes culturæ, et Sanctum sæculare.
2Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
2Tabernaculum enim factum est primum, in quo erant candelabra, et mensa, et propositio panum, quæ dicitur Sancta.
3А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
3Post velamentum autem secundum, tabernaculum, quod dicitur Sancta sanctorum:
4која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
4aureum habens thuribulum, et arcam testamenti circumtectam ex omni parte auro, in qua urna aurea habens manna, et virga Aaron, quæ fronduerat, et tabulæ testamenti,
5А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
5superque eam erant cherubim gloriæ obumbrantia propitiatorium: de quibus non est modo dicendum per singula.
6А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
6His vero ita compositis, in priori quidem tabernaculo semper introibant sacerdotes, sacrificiorum officia consummantes:
7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
7in secundo autem semel in anno solus pontifex non sine sanguine, quem offert pro sua et populi ignorantia:
8Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
8hoc significante Spiritu Sancto, nondum propalatam esse sanctorum viam, adhuc priore tabernaculo habente statum:
9која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
9quæ parabola est temporis instantis: juxta quam munera, et hostiæ offeruntur, quæ non possunt juxta conscientiam perfectum facere servientem, solummodo in cibis, et in potibus,
10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
10et variis baptismatibus, et justitiis carnis usque ad tempus correctionis impositis.
11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
11Christus autem assistens pontifex futurorum bonorum, per amplius et perfectius tabernaculum, non manufactum, id est, non hujus creationis:
12ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
12neque per sanguinem hircorum aut vitulorum, sed per proprium sanguinem introivit semel in Sancta, æterna redemptione inventa.
13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
13Si enim sanguis hircorum et taurorum, et cinis vitulæ aspersus inquinatos sanctificat ad emundationem carnis:
14а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
14quanto magis sanguis Christi, qui per Spiritum Sanctum semetipsum obtulit immaculatum Deo, emundabit conscientiam nostram ab operibus mortuis, ad serviendum Deo viventi?
15И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
15Et ideo novi testamenti mediator est: ut morte intercedente, in redemptionem earum prævaricationum, quæ erant sub priori testamento, repromissionem accipiant qui vocati sunt æternæ hæreditatis.
16Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
16Ubi enim testamentum est, mors necesse est intercedat testatoris.
17Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
17Testamentum enim in mortuis confirmatum est: alioquin nondum valet, dum vivit qui testatus est.
18Јер ни први није утврђен без крви.
18Unde nec primum quidem sine sanguine dedicatum est.
19Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
19Lecto enim omni mandato legis a Moyse universo populo, accipiens sanguinem vitulorum et hircorum cum aqua, et lana coccinea, et hyssopo, ipsum quoque librum, et omnem populum aspersit,
20Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
20dicens: Hic sanguis testamenti, quod mandavit ad vos Deus.
21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
21Etiam tabernaculum et omnia vasa ministerii sanguine similiter aspersit.
22И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
22Et omnia pene in sanguine secundum legem mundantur: et sine sanguinis effusione non fit remissio.
23Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
23Necesse est ergo exemplaria quidem cælestium his mundari: ipsa autem cælestia melioribus hostiis quam istis.
24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
24Non enim in manufacta Sancta Jesus introivit exemplaria verorum: sed in ipsum cælum, ut appareat nunc vultui Dei pro nobis:
25нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
25neque ut sæpe offerat semetipsum, quemadmodum pontifex intrat in Sancta per singulos annos in sanguine alieno:
26Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
26alioquin oportebat eum frequenter pati ab origine mundi: nunc autem semel in consummatione sæculorum, ad destitutionem peccati, per hostiam suam apparuit.
27И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
27Et quemadmodum statutum est hominibus semel mori, post hoc autem judicium:
28Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
28sic et Christus semel oblatus est ad multorum exhaurienda peccata: secundo sine peccato apparebit exspectantibus se, in salutem.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.