Јеврејима 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Clementine Vulgate, 1598

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

1Unde, fratres sancti, vocationis cælestis participes, considerate Apostolum, et pontificem confessionis nostræ Jesum:

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

2qui fidelis est ei, qui fecit illum, sicut et Moyses in omni domo ejus.

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3Amplioris enim gloriæ iste præ Moyse dignus est habitus, quanto ampliorem honorem habet domus, qui fabricavit illam.

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

4Omnis namque domus fabricatur ab aliquo: qui autem omnia creavit, Deus est.

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

5Et Moyses quidem fidelis erat in tota domo ejus tamquam famulus, in testimonium eorum, quæ dicenda erant:

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

6Christus vero tamquam filius in domo sua: quæ domus sumus nos, si fiduciam, et gloriam spei usque ad finem, firmam retineamus.

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

7Quapropter sicut dicit Spiritus Sanctus: Hodie si vocem ejus audieritis,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

8nolite obdurare corda vestra, sicut in exacerbatione secundum diem tentationis in deserto,

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

9ubi tentaverunt me patres vestri: probaverunt, et viderunt opera mea

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

10quadraginta annis: propter quod infensus fui generationi huic, et dixi: Semper errant corde. Ipsi autem non cognoverunt vias meas,

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

11sicut juravi in ira mea: Si introibunt in requiem meam.

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

12Videte fratres, ne forte sit in aliquo vestrum cor malum incredulitatis, discedendi a Deo vivo:

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

13sed adhortamini vosmetipsos per singulos dies, donec hodie cognominatur, ut non obduretur quis ex vobis fallacia peccati.

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

14Participes enim Christi effecti sumus, si tamen initium substantiæ ejus usque ad finem firmum retineamus.

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

15Dum dicitur: Hodie si vocem ejus audieritis, nolite obdurare corda vestra, quemadmodum in illa exacerbatione.

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

16Quidam enim audientes exacerbaverunt: sed non universi qui profecti sunt ex Ægypto per Moysen.

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

17Quibus autem infensus est quadraginta annis? nonne illis qui peccaverunt, quorum cadavera prostrata sunt in deserto?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

18Quibus autem juravit non introire in requiem ipsius, nisi illis qui increduli fuerunt?

19И видимо да не могоше ући за неверство.

19Et videmus, quia non potuerunt introire propter incredulitatem.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.