Јеврејима 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

World English Bible

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

1Therefore, holy brothers, partakers of a heavenly calling, consider the Apostle and High Priest of our confession: Jesus,

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

2who was faithful to him who appointed him, as also Moses was in all his house.

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

3For he has been counted worthy of more glory than Moses, because he who built the house has more honor than the house.

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

4For every house is built by someone; but he who built all things is God.

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

5Moses indeed was faithful in all his house as a servant, for a testimony of those things which were afterward to be spoken,

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

6but Christ is faithful as a Son over his house. We are his house, if we hold fast our confidence and the glorying of our hope firm to the end.

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

7Therefore, even as the Holy Spirit says, “Today if you will hear his voice,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

8don’t harden your hearts as in the rebellion, in the day of the trial in the wilderness,

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

9where your fathers tested me and tried me, and saw my deeds for forty years.

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

10Therefore I was displeased with that generation, and said, ‘They always err in their heart, but they didn’t know my ways.’

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

11As I swore in my wrath, ‘They will not enter into my rest.’”

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

12Beware, brothers, lest perhaps there might be in any one of you an evil heart of unbelief, in falling away from the living God;

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

13but exhort one another day by day, so long as it is called “today”, lest any one of you be hardened by the deceitfulness of sin.

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

14For we have become partakers of Christ, if we hold the beginning of our confidence firm to the end,

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

15while it is said, “Today if you will hear his voice, don’t harden your hearts, as in the rebellion.”

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

16For who, when they heard, rebelled? Wasn’t it all those who came out of Egypt led by Moses?

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

17With whom was he displeased forty years? Wasn’t it with those who sinned, whose bodies fell in the wilderness?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

18To whom did he swear that they wouldn’t enter into his rest, but to those who were disobedient?

19И видимо да не могоше ући за неверство.

19We see that they weren’t able to enter in because of unbelief.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.