Јоил 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
1The LORD’s word that came to Joel, the son of Pethuel.
2Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
2Hear this, you elders, and listen, all you inhabitants of the land! Has this ever happened in your days, or in the days of your fathers?
3Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
3Tell your children about it, and have your children tell their children, and their children, another generation.
4Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
4What the swarming locust has left, the great locust has eaten. What the great locust has left, the grasshopper has eaten. What the grasshopper has left, the caterpillar has eaten.
5Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
5Wake up, you drunkards, and weep! Wail, all you drinkers of wine, because of the sweet wine, for it is cut off from your mouth.
6Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
6For a nation has come up on my land, strong, and without number. His teeth are the teeth of a lion, and he has the fangs of a lioness.
7Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
7He has laid my vine waste, and stripped my fig tree. He has stripped its bark, and thrown it away. Its branches are made white.
8Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
8Mourn like a virgin dressed in sackcloth for the husband of her youth!
9Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
9The meal offering and the drink offering are cut off from the LORD’s house. The priests, the LORD’s ministers, mourn.
10Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
10The field is laid waste. The land mourns, for the grain is destroyed, The new wine has dried up, and the oil languishes.
11Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
11Be confounded, you farmers! Wail, you vineyard keepers, for the wheat and for the barley; for the harvest of the field has perished.
12Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
12The vine has dried up, and the fig tree withered— the pomegranate tree, the palm tree also, and the apple tree, even all of the trees of the field are withered; for joy has withered away from the sons of men.
13Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
13Put on sackcloth and mourn, you priests! Wail, you ministers of the altar. Come, lie all night in sackcloth, you ministers of my God, for the meal offering and the drink offering are withheld from your God’s house.
14Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
14Sanctify a fast. Call a solemn assembly. Gather the elders and all the inhabitants of the land to the house of the LORD, your God, and cry to the LORD.
15Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
15Alas for the day! For the day of the LORD is at hand, and it will come as destruction from the Almighty.
16Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
16Isn’t the food cut off before our eyes, joy and gladness from the house of our God?
17Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
17The seeds rot under their clods. The granaries are laid desolate. The barns are broken down, for the grain has withered.
18Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
18How the animals groan! The herds of livestock are perplexed, because they have no pasture. Yes, the flocks of sheep are made desolate.
19К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
19LORD, I cry to you, for the fire has devoured the pastures of the wilderness, and the flame has burned all the trees of the field.
20И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
20Yes, the animals of the field pant to you, for the water brooks have dried up, and the fire has devoured the pastures of the wilderness.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.