Јоил 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.
1This is the word of the LORD that came to Joel son of Pethuel:
2Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?
2Hear this, O elders; and give ear, all who dwell in the land. Has anything like this ever happened in your days or in the days of your fathers?
3Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.
3Tell it to your children; let your children tell it to their children, and their children to the next generation.
4Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.
4What the devouring locust has left, the swarming locust has eaten; what the swarming locust has left, the young locust has eaten; and what the young locust has left, the destroying locust has eaten.
5Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.
5Wake up, you drunkards, and weep; wail, all you drinkers of wine, because of the sweet wine, for it has been cut off from your mouth.
6Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.
6For a nation has invaded My land, powerful and without number; its teeth are the teeth of a lion, and its fangs are the fangs of a lioness.
7Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.
7It has laid waste My grapevine and splintered My fig tree. It has stripped off the bark and thrown it away; the branches have turned white.
8Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.
8Wail like a virgin dressed in sackcloth, grieving for the husband of her youth.
9Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.
9Grain and drink offerings have been cut off from the house of the LORD; the priests are in mourning, those who minister before the LORD.
10Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.
10The field is ruined; the land mourns. For the grain is destroyed, the new wine is dried up, and the oil fails.
11Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;
11Be dismayed, O farmers, wail, O vinedressers, over the wheat and barley, because the harvest of the field has perished.
12Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.
12The grapevine is dried up, and the fig tree is withered; the pomegranate, palm, and apple— all the trees of the orchard—are withered. Surely the joy of mankind has dried up.
13Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.
13Put on sackcloth and lament, O priests; wail, O ministers of the altar. Come, spend the night in sackcloth, O ministers of my God, because the grain and drink offerings are withheld from the house of your God.
14Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:
14Consecrate a fast; proclaim a solemn assembly! Gather the elders and all the residents of the land to the house of the LORD your God, and cry out to the LORD.
15Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.
15Alas for the day! For the Day of the LORD is near, and it will come as destruction from the Almighty.
16Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?
16Has not the food been cut off before our very eyes— joy and gladness from the house of our God?
17Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.
17The seeds lie shriveled beneath the clods; the storehouses are in ruins; the granaries are broken down, for the grain has withered away.
18Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.
18How the cattle groan! The herds wander in confusion because they have no pasture. Even the flocks of sheep are suffering.
19К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.
19To You, O LORD, I call, for fire has consumed the open pastures and flames have scorched all the trees of the field.
20И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.
20Even the beasts of the field pant for You, for the streams of water have dried up, and fire has consumed the open pastures.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.