Лука 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1Many have undertaken to compose an account of the things that have been fulfilled among us,
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
2just as they were handed down to us by the initial eyewitnesses and servants of the word.
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
3Therefore, having carefully investigated everything from the beginning, it seemed good also to me to write an orderly account for you, most excellent Theophilus,
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
4so that you may know the certainty of the things you have been taught.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
5In the time of Herod king of Judea there was a priest named Zechariah, who belonged to the priestly division of Abijah, and whose wife Elizabeth was a daughter of Aaron.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
6Both of them were righteous in the sight of God, walking blamelessly in all the commandments and decrees of the Lord.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
7But they had no children, because Elizabeth was barren, and they were both well along in years.
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
8One day while Zechariah’s division was on duty and he was serving as priest before God,
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
9he was chosen by lot, according to the custom of the priesthood, to enter the temple of the Lord and burn incense.
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
10And at the hour of the incense offering, the whole congregation was praying outside.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
11Just then an angel of the Lord appeared to Zechariah, standing at the right side of the altar of incense.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
12When Zechariah saw him, he was startled and gripped with fear.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
13But the angel said to him, “Do not be afraid, Zechariah, because your prayer has been heard. Your wife Elizabeth will bear you a son, and you are to give him the name John.
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
14He will be a joy and delight to you, and many will rejoice at his birth,
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
15for he will be great in the sight of the Lord. He shall never take wine or strong drink, and he will be filled with the Holy Spirit even from his mother’s womb.
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
16Many of the sons of Israel he will turn back to the Lord their God.
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
17And he will go on before the Lord in the spirit and power of Elijah, to turn the hearts of the fathers to their children and the disobedient to the wisdom of the righteous—to make ready a people prepared for the Lord.”
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
18“How can I be sure of this?” Zechariah asked the angel. “I am an old man, and my wife is well along in years.”
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
19“I am Gabriel,” replied the angel. “I stand in the presence of God, and I have been sent to speak to you and to bring you this good news.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
20And now you will be silent and unable to speak until the day this comes to pass, because you did not believe my words, which will be fulfilled at their proper time.”
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
21Meanwhile, the people were waiting for Zechariah and wondering why he took so long in the temple.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
22When he came out and was unable to speak to them, they realized he had seen a vision in the temple. He kept making signs to them but remained speechless.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
23And when the days of his service were complete, he returned home.
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
24After these days, his wife Elizabeth became pregnant and for five months remained in seclusion. She declared,
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
25“The Lord has done this for me. In these days He has shown me favor and taken away my disgrace among the people.”
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
26In the sixth month, God sent the angel Gabriel to a town in Galilee called Nazareth,
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
27to a virgin pledged in marriage to a man named Joseph, who was of the house of David. And the virgin’s name was Mary.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
28The angel appeared to her and said, “Greetings, you who are highly favored! The Lord is with you.”
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
29Mary was greatly troubled at his words and wondered what kind of greeting this might be.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
30So the angel told her, “Do not be afraid, Mary, for you have found favor with God.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
31Behold, you will conceive and give birth to a son, and you are to give Him the name Jesus.
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
32He will be great and will be called the Son of the Most High. The Lord God will give Him the throne of His father David,
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
33and He will reign over the house of Jacob forever. His kingdom will never end!”
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
34“How can this be,” Mary asked the angel, “since I am a virgin?”
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
35The angel replied, “The Holy Spirit will come upon you, and the power of the Most High will overshadow you. So the Holy One to be born will be called the Son of God.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
36Look, even Elizabeth your relative has conceived a son in her old age, and she who was called barren is in her sixth month.
37Јер у Бога све је могуће што каже.
37For no word from God will ever fail.”
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
38“I am the Lord’s servant,” Mary answered. “May it happen to me according to your word.” Then the angel left her.
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
39In those days Mary got ready and hurried to a town in the hill country of Judah,
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
40where she entered the home of Zechariah and greeted Elizabeth.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
41When Elizabeth heard Mary’s greeting, the baby leaped in her womb, and Elizabeth was filled with the Holy Spirit.
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
42In a loud voice she exclaimed, “Blessed are you among women, and blessed is the fruit of your womb!
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
43And why am I so honored, that the mother of my Lord should come to me?
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
44For as soon as the sound of your greeting reached my ears, the baby in my womb leaped for joy.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
45Blessed is she who has believed that the Lord’s word to her will be fulfilled.”
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
46Then Mary said: “My soul magnifies the Lord,
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
47and my spirit rejoices in God my Savior!
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
48For He has looked with favor on the humble state of His servant. From now on all generations will call me blessed.
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
49For the Mighty One has done great things for me. Holy is His name.
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
50His mercy extends to those who fear Him, from generation to generation.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
51He has performed mighty deeds with His arm; He has scattered those who are proud in the thoughts of their hearts.
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
52He has brought down rulers from their thrones, but has exalted the humble.
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
53He has filled the hungry with good things, but has sent the rich away empty.
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
54He has helped His servant Israel, remembering to be merciful,
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
55as He promised to our fathers, to Abraham and his descendants forever.”
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
56Mary stayed with Elizabeth for about three months and then returned home.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
57When the time came for Elizabeth to have her child, she gave birth to a son.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
58Her neighbors and relatives heard that the Lord had shown her great mercy, and they rejoiced with her.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
59On the eighth day, when they came to circumcise the child, they were going to name him after his father Zechariah.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
60But his mother replied, “No! He shall be called John.”
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
61They said to her, “There is no one among your relatives who bears this name.”
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
62So they made signs to his father to find out what he wanted to name the child.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
63Zechariah asked for a tablet and wrote, “His name is John.” And they were all amazed.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
64Immediately Zechariah’s mouth was opened and his tongue was released, and he began to speak, praising God.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
65All their neighbors were filled with awe, and people throughout the hill country of Judea were talking about these events.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
66And all who heard this wondered in their hearts and asked, “What then will this child become?” For the Lord’s hand was with him.
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
67Then his father Zechariah was filled with the Holy Spirit and prophesied:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
68“Blessed be the Lord, the God of Israel, because He has visited and redeemed His people.
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
69He has raised up a horn of salvation for us in the house of His servant David,
70Као што говори устима светих пророка својих од века
70as He spoke through His holy prophets, those of ages past,
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
71salvation from our enemies and from the hand of all who hate us,
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
72to show mercy to our fathers and to remember His holy covenant,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
73the oath He swore to our father Abraham, to grant us
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
74deliverance from hostile hands, that we may serve Him without fear,
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
75in holiness and righteousness before Him all the days of our lives.
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
76And you, child, will be called a prophet of the Most High; for you will go on before the Lord to prepare the way for Him,
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
77to give to His people the knowledge of salvation through the forgiveness of their sins,
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
78because of the tender mercy of our God, by which the Dawn will visit us from on high,
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
79to shine on those who live in darkness and in the shadow of death, to guide our feet into the path of peace.”
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
80And the child grew and became strong in spirit; and he lived in the wilderness until the time of his public appearance to Israel.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.