Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1Then Jesus entered Jericho and was passing through.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2And there was a man named Zacchaeus, a chief tax collector, who was very wealthy.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3He was trying to see who Jesus was, but could not see over the crowd because he was small in stature.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4So he ran on ahead and climbed a sycamore tree to see Him, since Jesus was about to pass that way.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5When Jesus came to that place, He looked up and said, “Zacchaeus, hurry down, for I must stay at your house today.”
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6So Zacchaeus hurried down and welcomed Him joyfully.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7And all who saw this began to grumble, saying, “He has gone to be the guest of a sinful man!”
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8But Zacchaeus stood up and said to the Lord, “Look, Lord, half of my possessions I give to the poor, and if I have cheated anyone, I will repay it fourfold.”
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9Jesus said to him, “Today salvation has come to this house, because this man too is a son of Abraham.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10For the Son of Man came to seek and to save the lost.”
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11While the people were listening to this, Jesus proceeded to tell them a parable, because He was near Jerusalem and they thought the kingdom of God would appear imminently.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12So He said, “A man of noble birth went to a distant country to lay claim to his kingship and then return.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13Beforehand, he called ten of his servants and gave them ten minas. ‘Conduct business with this until I return,’ he said.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14But his subjects hated him and sent a delegation after him to say, ‘We do not want this man to rule over us.’
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15When he returned from procuring his kingship, he summoned the servants to whom he had given the money, to find out what each one had earned.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16The first servant came forward and said, ‘Master, your mina has produced ten more minas.’
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17His master replied, ‘Well done, good servant! Because you have been faithful in a very small matter, you shall have authority over ten cities.’
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18The second servant came and said, ‘Master, your mina has made five minas.’
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19And to this one he said, ‘You shall have authority over five cities.’
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20Then another servant came and said, ‘Master, here is your mina, which I have laid away in a piece of cloth.
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21For I was afraid of you, because you are a harsh man. You withdraw what you did not deposit and reap what you did not sow.’
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22His master replied, ‘You wicked servant, I will judge you by your own words. So you knew that I am a harsh man, withdrawing what I did not deposit and reaping what I did not sow?
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23Why then did you not deposit my money in the bank, and upon my return I could have collected it with interest?’
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24Then he told those standing by, ‘Take the mina from him and give it to the one who has ten minas.’
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25‘Master,’ they said, ‘he already has ten!’
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26He replied, ‘I tell you that everyone who has will be given more; but the one who does not have, even what he has will be taken away from him.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27And these enemies of mine who were unwilling for me to rule over them, bring them here and slay them in front of me.’”
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28After Jesus had said this, He went on ahead, going up to Jerusalem.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29As He approached Bethphage and Bethany at the Mount of Olives, He sent out two of His disciples,
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30saying, “Go into the village ahead of you, and as you enter it, you will find a colt tied there, on which no one has ever sat. Untie it and bring it here.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31If anyone asks, ‘Why are you untying it?’ tell him, ‘The Lord needs it.’”
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32So those who were sent went out and found it just as Jesus had told them.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33As they were untying the colt, its owners asked, “Why are you untying the colt?”
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34“The Lord needs it,” they answered.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35Then they led the colt to Jesus, threw their cloaks over it, and put Jesus on it.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36As He rode along, the people spread their cloaks on the road.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37And as He approached the descent from the Mount of Olives, the whole multitude of disciples began to praise God joyfully in a loud voice for all the miracles they had seen:
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38“Blessed is the King who comes in the name of the Lord!” “Peace in heaven and glory in the highest!”
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39But some of the Pharisees in the crowd said to Him, “Teacher, rebuke Your disciples!”
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40“I tell you,” He answered, “if they remain silent, the very stones will cry out.”
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41As Jesus approached Jerusalem and saw the city, He wept over it
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42and said, “If only you had known on this day what would bring you peace! But now it is hidden from your eyes.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43For the days will come upon you when your enemies will barricade you and surround you and hem you in on every side.
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44They will level you to the ground—you and the children within your walls. They will not leave one stone on another, because you did not recognize the time of your visitation from God.”
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45Then Jesus entered the temple courts and began to drive out those who were selling there.
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46He declared to them, “It is written: ‘My house will be a house of prayer.’ But you have made it ‘a den of robbers.’”
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47Jesus was teaching at the temple every day, but the chief priests, scribes, and leaders of the people were intent on killing Him.
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48Yet they could not find a way to do so, because all the people hung on His words.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.