Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1And Jesus entered and passed through Jericho.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2And, behold, there was a man named Zacchæus, which was the chief among the publicans, and he was rich.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3And he sought to see Jesus who he was; and could not for the press, because he was little of stature.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4And he ran before, and climbed up into a sycomore tree to see him: for he was to pass that way .
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5And when Jesus came to the place, he looked up, and saw him, and said unto him, Zacchæus, make haste, and come down; for to day I must abide at thy house.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6And he made haste, and came down, and received him joyfully.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7And when they saw it , they all murmured, saying, That he was gone to be guest with a man that is a sinner.
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8And Zacchæus stood, and said unto the Lord; Behold, Lord, the half of my goods I give to the poor; and if I have taken any thing from any man by false accusation, I restore him fourfold.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9And Jesus said unto him, This day is salvation come to this house, forsomuch as he also is a son of Abraham.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10For the Son of man is come to seek and to save that which was lost.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11And as they heard these things, he added and spake a parable, because he was nigh to Jerusalem, and because they thought that the kingdom of God should immediately appear.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12He said therefore, A certain nobleman went into a far country to receive for himself a kingdom, and to return.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13And he called his ten servants, and delivered them ten pounds, and said unto them, Occupy till I come.
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14But his citizens hated him, and sent a message after him, saying, We will not have this man to reign over us.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15And it came to pass, that when he was returned, having received the kingdom, then he commanded these servants to be called unto him, to whom he had given the money, that he might know how much every man had gained by trading.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16Then came the first, saying, Lord, thy pound hath gained ten pounds.
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17And he said unto him, Well, thou good servant: because thou hast been faithful in a very little, have thou authority over ten cities.
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18And the second came, saying, Lord, thy pound hath gained five pounds.
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19And he said likewise to him, Be thou also over five cities.
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20And another came, saying, Lord, behold, here is thy pound, which I have kept laid up in a napkin:
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21For I feared thee, because thou art an austere man: thou takest up that thou layedst not down, and reapest that thou didst not sow.
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22And he saith unto him, Out of thine own mouth will I judge thee, thou wicked servant. Thou knewest that I was an austere man, taking up that I laid not down, and reaping that I did not sow:
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23Wherefore then gavest not thou my money into the bank, that at my coming I might have required mine own with usury?
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24And he said unto them that stood by, Take from him the pound, and give it to him that hath ten pounds.
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25(And they said unto him, Lord, he hath ten pounds.)
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26For I say unto you, That unto every one which hath shall be given; and from him that hath not, even that he hath shall be taken away from him.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27But those mine enemies, which would not that I should reign over them, bring hither, and slay them before me.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28¶ And when he had thus spoken, he went before, ascending up to Jerusalem.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29And it came to pass, when he was come nigh to Bethphage and Bethany, at the mount called the mount of Olives, he sent two of his disciples,
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30Saying, Go ye into the village over against you ; in the which at your entering ye shall find a colt tied, whereon yet never man sat: loose him, and bring him hither .
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31And if any man ask you, Why do ye loose him ? thus shall ye say unto him, Because the Lord hath need of him.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32And they that were sent went their way, and found even as he had said unto them.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33And as they were loosing the colt, the owners thereof said unto them, Why loose ye the colt?
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34And they said, The Lord hath need of him.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35And they brought him to Jesus: and they cast their garments upon the colt, and they set Jesus thereon.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36And as he went, they spread their clothes in the way.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37And when he was come nigh, even now at the descent of the mount of Olives, the whole multitude of the disciples began to rejoice and praise God with a loud voice for all the mighty works that they had seen;
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38Saying, Blessed be the King that cometh in the name of the Lord: peace in heaven, and glory in the highest.
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39And some of the Pharisees from among the multitude said unto him, Master, rebuke thy disciples.
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40And he answered and said unto them, I tell you that, if these should hold their peace, the stones would immediately cry out.
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41¶ And when he was come near, he beheld the city, and wept over it,
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42Saying, If thou hadst known, even thou, at least in this thy day, the things which belong unto thy peace! but now they are hid from thine eyes.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43For the days shall come upon thee, that thine enemies shall cast a trench about thee, and compass thee round, and keep thee in on every side,
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44And shall lay thee even with the ground, and thy children within thee; and they shall not leave in thee one stone upon another; because thou knewest not the time of thy visitation.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45And he went into the temple, and began to cast out them that sold therein, and them that bought;
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46Saying unto them, It is written, My house is the house of prayer: but ye have made it a den of thieves.
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47And he taught daily in the temple. But the chief priests and the scribes and the chief of the people sought to destroy him,
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48And could not find what they might do: for all the people were very attentive to hear him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.