Лука 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
1Исус а интрат ын Иерихон ши тречя прин четате.
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
2Ши ун ом богат, нумит Закеу, май-мареле вамешилор,
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
3кэута сэ вадэ каре есте Исус, дар ну путя дин причина нородулуй, кэч ера мик де статурэ.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
4А алергат ынаинте ши с-а суит ынтр-ун дуд ка сэ-Л вадэ, пентру кэ пе друмул ачела авя сэ трякэ.
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
5Исус, кынд а ажунс ла локул ачела, Шь-а ридикат окий ши й-а зис: „Закее, дэ-те жос деграбэ, кэч астэзь требуе сэ рэмын ын каса та.”
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
6Закеу с-а дат жос ын грабэ ши Л-а примит ку букурие.
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
7Кынд ау вэзут лукрул ачеста, тоць кыртяу ши зичяу: „А интрат сэ гэздуяскэ ла ун ом пэкэтос!”
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
8Дар Закеу а стат ынаинтя Домнулуй ши Й-а зис: „Ятэ, Доамне, жумэтате дин авуция мя о дау сэрачилор ши, дакэ ам нэпэстуит пе чинева ку чева, ый дау ынапой ымпэтрит.”
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
9Исус й-а зис: „Астэзь а интрат мынтуиря ын каса ачаста, кэч шиел есте фиуллуй Авраам.
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
10Пентру кэФиул омулуй а венит сэ кауте ши сэ мынтуяскэ че ера пердут.”
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
11Пе кынд аскултау ей ачесте лукрурь, Исус а май спус о пилдэ, пентру кэ ера апроапе де Иерусалим, ши ей кредяу кэ Ымпэрэция луй Думнезеу аре сэ се арате ындатэ.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
12Деч а зис: „Ун ом де ням маре с-а дус ынтр-о царэ депэртатэ ка сэ-шь я о ымпэрэцие ши апой сэ се ынтоаркэ.
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
13А кемат зече дин робий сэй, ле-а дат зече польши ле-а зис: ‘Пунеци-й ын негоц пынэ мэ вой ынтоарче.’
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
14Дарчетэцений луй ыл урау ши ау тримис дупэ ел о солие сэ-й спунэ: ‘Ну врем ка омул ачеста сэ ымпэрэцяскэ песте ной.’
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
15Кынд с-а ынторс ынапой, дупэ че ышь луасе ымпэрэция, а спус сэ кеме пе робий ачея кэрора ле дэдусе баний, ка сэ вадэ кыт кыштигасе фиекаре ку ей дин негоц.
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
16Чел динтый а венит ши й-а зис: ‘Доамне, полул тэу а май адус зече поль.’
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
17Ел й-а зис: ‘Бине, роб бун, фииндкэ ай фост крединчосын пуцине лукрурь, примеште кырмуиря а зече четэць.’
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
18А венит ал дойля ши й-а зис: ‘Доамне, полул тэу а май адус чинч поль.’
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
19Ел й-а зис ши луй: ‘Примеште ши ту кырмуиря а чинч четэць.’
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
20А венит ун алтул ши й-а зис: ‘Доамне, ятэ-ць полул, пе каре л-ам пэстрат ынвелит ынтр-ун штергар,
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
21кэчм-ам темут де тине, фииндкэ ешть ун ом аспру; ей че н-ай пус ши сечерь че н-ай семэнат.’
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
22Стэпынул й-а зис: ‘Роб рэу; те вой жудека дупэкувинтеле тале. Штияйкэ сунт ун ом аспру, каре яу че н-ам пус ши сечер че н-ам семэнат;
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
23атунч де че ну мь-ай пус баний ла зарафь, пентру ка, ла ынтоарчеря мя, сэ-й фи луат ынапой ку добындэ?’
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
24Апой а зис челор че ерау де фацэ: ‘Луаци-й полул ши даци-л челуй че аре зече поль.’
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
25‘Доамне’, й-ау зис ей, ‘ел аре зече поль.’
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
26Яр ел ле-а зис: ‘Вэ спун кэчелуй че аре, и се ва да, дар де ла чел че н-аре, се ва луа кяр ши че аре.
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
27Кыт деспре врэжмаший мей, каре н-ау врут сэ ымпэрэцеск еу песте ей, адучеци-й ынкоаче ши тэяци-й ынаинтя мя.’”
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
28Дупэ че а ворбит астфел, Исус а порнит ын фрунте ши Се суя спре Иерусалим.
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
29Кынд С-а апропият де Бетфаге ши де Бетания, ынспре мунтеле нумит ал Мэслинилор, Исус а тримис пе дой дин ученичий Сэй
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
30ши ле-а зис: „Дучеци-вэ ын сатул динаинтя воастрэ. Кынд вець интра ын ел, вець гэси ун мэгэруш легат, пе каре н-а ынкэлекат нимень ничодатэ: дезлегаци-л ши адучеци-Ми-л.
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
31Дакэ вэ ва ынтреба чинева: ‘Пентру че-л дезлегаць?’ сэ-й спунець аша: ‘Пентру кэ Домнул аре требуинцэ де ел.’”
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
32Чей че фусесерэ тримишь с-ау дус ши ау гэсит аша кум ле спусесе Исус.
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
33Пе кынд дезлегау мэгэрушул, стэпыний луй ле-ау зис: „Пентру че дезлегаць мэгэрушул?”
34А они рекоше: Оно Господу треба.
34Ей ау рэспунс: „Домнул аре требуинцэ де ел.”
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
35Ши ау адус мэгэрушул ла Исус. Апой, шь-ау арункат хайнеле пе ел ши ау ашезат пе Исус кэларе, дясупра.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
36Пе кынд мерӂя Исус, оамений ышь аштерняу хайнеле пе друм.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
37Ши кынд С-а апропият де Иерусалим, спре коборышул Мунтелуй Мэслинилор, тоатэ мулцимя ученичилор, плинэ де букурие, а ынчепут сэ лауде пе Думнезеу ку глас таре пентру тоате минуниле пе каре ле вэзусерэ.
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
38Ей зичяу: „Бинекувынтат есте Ымпэратул каре вине ын Нумеле Домнулуй! Паче ын чер ши славэ ын локуриле пряыналте!”
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
39Уний фарисей дин нород ау зис луй Исус: „Ынвэцэторуле, чартэ-Ць ученичий!”
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
40Ши Ел а рэспунс: „Вэ спун кэ, дакэ вор тэчя ей, петрелевор стрига.”
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
41Кынд С-а апропият де четате ши а вэзут-о, Исус а плынс пентру еа
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
42ши а зис: „Дакэ ай фи куноскут ши ту, мэкар ын ачастэ зи, лукруриле каре путяу сэ-ць дя пачя! Дар акум, еле сунт аскунсе де окий тэй.
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
43Вор вени песте тине зиле кынд врэжмаший тэй те вор ынконжураку шанцурь, те вор ымпресура ши те вор стрынӂе дин тоате пэрциле:
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
44тевор фаче уна ку пэмынтул, пе тине ши пе копиий тэй дин мижлокул тэу, ши нувор лэса ын тине пятрэ пе пятрэ, пентру кэн-ай куноскут время кынд ай фост черчетатэ.”
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
45Ын урмэ, а интрат ын Темплу ши а ынчепут сэ скоатэ афарэ пе чей че виндяу ши кумпэрау ын ел.
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
46Ши ле-а зис: „Есте скрис: ‘Каса Мя ва фи о касэ де ругэчуне.’ Дар войаць фэкут дин еа ‘о пештерэ де тылхарь’.”
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
47Исус ынвэца ын тоате зилеле пе нород ын Темплу. Ши преоций чей май де сямэ, кэртурарий ши бэтрыний нородулуй кэутау сэ-Л омоаре,
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
48дар ну штияу кум сэ факэ, пентру кэ тот нородул Ый сорбя ворбеле де пе бузе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.