Лука 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,
1Исус, плин де Духул Сфынт, С-а ынторс де ла Йордан ши а фост дус де Духул ын пустиу,
2и четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,
2унде а фост испитит де дяволул тимп де патрузечь де зиле. Н-а мынкат нимик ын зилеле ачеля; ши, дупэ че ау трекут ачеле зиле, а флэмынзит.
3и рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.
3Дяволул Й-а зис: „Дакэ ешть Фиул луй Думнезеу, порунчеште петрей ачестея сэ се факэ пыне.”
4И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.
4Исус й-а рэспунс: „Есте скрис: ‘Омул ну ва трэи нумай ку пыне, чи ку орьче кувынт каре есе дин гура луй Думнезеу.’”
5И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,
5Дяволул Л-а суит пе ун мунте ыналт, Й-а арэтат ынтр-о клипэ тоате ымпэрэцииле пэмынтулуй,
6и рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;
6ши Й-а зис: „Цие Ыць вой да тоатэ стэпыниря ши слава ачестор ымпэрэций; кэч мие ымь есте датэ ши о дау орькуй воеск.
7ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,
7Дакэ, дар, Те вей ынкина ынаинтя мя, тоатэ ва фи а Та.”
8и одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.
8Дрепт рэспунс, Исус й-а зис: „Ынапоя Мя, Сатано! Есте скрис: ‘Сэ те ынкинь Домнулуй Думнезеулуй тэу ши нумай Луй сэ-Й служешть.’”
9И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
9Дяволул Л-а дус апой ын Иерусалим, Л-а ашезат пе стряшина акоперишулуй Темплулуй ши Й-а зис: „Дакэ ешть Фиул луй Думнезеу, арункэ-Те жос де аич;
10јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,
10кэч есте скрис: ‘Ел ва порунчи ынӂерилор Луй сэ Те пэзяскэ’;
11И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.
11ши ‘ей Те вор луа пе мынь, ка ну кумва сэ Те ловешть ку пичорул де врео пятрэ.’”
12И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.
12Исус й-а рэспунс: „С-аспус: ‘Сэ ну испитешть пе Домнул Думнезеул тэу.’”
13И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.
13Дупэ че Л-а испитит ын тоате фелуриле, дяволул а плекат де ла Ел, пынэ ла о време.
14И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.
14Исус, плин де путеря Духулуй, С-а ынторс ын Галилея ши И с-а дус вестя ын тот цинутул димпрежур.
15И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.
15Ел ынвэца пе оамень ын синагоӂиле лор ши ера слэвит де тоць.
16И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
16А венит ын Назарет, унде фусесе крескут, ши, дупэ обичеюл Сэу, ын зиуа Сабатулуй, а интрат ын синагогэ. С-а скулат сэ читяскэ
17И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
17ши И с-а дат картя пророкулуй Исая. Кынд а дескис-о, а дат песте локул унде ера скрис:
18Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
18„ДухулДомнулуй есте песте Мине, пентру кэ М-а унс сэ вестеск сэрачилор Евангелия, М-а тримис сэ тэмэдуеск пе чей ку инима здробитэ, сэ проповэдуеск робилор де рэзбой слобозиря ши орбилор, кэпэтаря ведерий, сэ дау друмул челор апэсаць
19И да проповедам пријатну годину Господњу.
19ши сэ вестеск анул де ындураре ал Домнулуй.”
20И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
20Ын урмэ, а ынкис картя, а дат-о ынапой ынгрижиторулуй ши а шезут жос. Тоць чей че се афлау ын синагогэ авяу привириле пироните спре Ел.
21И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.
21Атунч, а ынчепут сэ ле спунэ: „Астэзь с-ау ымплинит кувинтеле ачестя дин Скриптурэ, пе каре ле-аць аузит.”
22И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
22Ши тоць Ыл ворбяу де бине, се мирау де кувинтеле плине де хар каре ешяу дин гура Луй ши зичяу: „Оаре ну есте ачеста фечорул луй Иосиф?”
23И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
23Исус ле-а зис: „Фэрэ ындоялэ, Ымь вець спуне зикала ачея: ‘Докторе, виндекэ-те пе тине ынсуць’ ши Ымь вець зиче: ‘Фэ ши аич, ын патрияТа, тот че ам аузит кэ ай фэкут ын Капернаум.’”
24Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
24„Дар” , а адэугат Ел, „адевэрат вэ спун кэ ничун пророкну есте примит бине ын патрия луй.
25А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
25Ба ынкэ, адевэрат вэ спун кэ, пе время луй Илие, кынд а фост ынкуят черул сэ ну дя плоае трей ань ши шасе лунь ши кынд а венит о фоамете маре песте тоатэ цара, ерау мултевэдуве ын Исраел,
26и ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
26ши тотушь Илие н-а фост тримис ла ничуна дин еле, афарэ де о вэдувэ дин Сарепта Сидонулуй.
27И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
27Шимулць лепрошь ерау ын Исраел пе время пророкулуй Елисей, ши тотушь ничунул дин ей н-а фост курэцит, афарэ де Нааман, Сириянул.”
28И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
28Тоць чей дин синагогэ, кынд ау аузит ачесте лукрурь, с-ау умплут де мыние.
29И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
29Ши с-ау скулат, Л-ау скос дин четате ши Л-ау дус пынэ ын спрынчана мунтелуй пе каре ера зидитэ четатя лор, ка сэ-Л арунче ын прэпастие.
30Али Он прође између њих, и отиде.
30Дар Исус а трекут прин мижлокул лор ши а плекат де аколо.
31И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.
31С-а коборыт ын Капернаум, четате дин Галилея, ши аколо ынвэца пе оамень ын зиуа Сабатулуй.
32И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.
32Ей ерау уймиць де ынвэцэтура Луй, пентру кэ ворбя ку путере.
33И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно
33Ын синагогэ се афла ун ом каре авя ун дух де драк некурат ши каре а стригат ку глас таре:
34говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.
34„Ах! Че авем ной а фаче ку Тине, Исусе дин Назарет? Ай венит сэ не прэпэдешть? Те штиу чине ешть: Сфынтул луй Думнезеу.”
35И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.
35Исус л-а чертат ши й-а зис: „Тачь ши ешь афарэ дин омул ачеста!” Ши дракул, дупэ че л-а трынтит жос, ын мижлокул адунэрий, а ешит афарэ дин ел, фэрэ сэ-й факэ вреун рэу.
36И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?
36Тоць ау фост куприншь де спаймэ ши зичяу уний кэтре алций: „Че ынсямнэ лукрул ачеста? Ел порунчеште ку стэпынире ши ку путере духурилор некурате, ши еле ес афарэ!”
37И отиде глас о Њему по свима околним местима.
37Ши И с-а дус вестя ын тоате ымпрежуримиле.
38Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.
38Дупэ че а ешит дин синагогэ, а интрат ын каса луй Симон. Соакра луй Симон ера принсэ де фригурь марь ши Л-ау ругат пентру еа.
39И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
39Ел С-а плекат спре еа, а чертат фригуриле ши ау лэсат-о фригуриле. Еа с-а скулат ындатэ ши а ынчепут сэ ле служяскэ.
40А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.
40Ла асфинцитул соарелуй, тоць чей че авяу болнавь атиншь де фелурите боль ый адучяу ла Ел. Ел Ышь пуня мыниле песте фиекаре дин ей ши-й виндека.
41А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.
41Дин мулць ешяу ши драчь, каре стригау ши зичяу: „Ту ешть Христосул, Фиул луй Думнезеу.” Дар Ел ый мустра ши ну-й лэса сэ ворбяскэ, пентру кэ штияу кэ Ел есте Христосул.
42А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.
42Кынд с-а крэпат де зиуэ, Исус а ешит ши С-а дус ынтр-ун лок пустиу. Нороаделе ау ынчепут сэ-Л кауте ын тоате пэрциле ши ау ажунс пынэ ла Ел: вояу сэ-Л опряскэ сэ ну плече де ла ей.
43А Он им рече: И другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.
43Дар Ел ле-а зис: „Требуе сэ вестеск Евангелия Ымпэрэцией луй Думнезеу ши ын алте четэць, фииндкэ пентру ачаста ам фост тримис.”
44И проповедаше по зборницама галилејским.
44Ши проповэдуя ын синагоӂиле Галилеий.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.