Лука 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.
1Курынд дупэ ачея, Исус умбла дин четате ын четате ши дин сат ын сат, ши проповэдуя ши вестя Евангелия Ымпэрэцией луй Думнезеу. Чей дойспрезече ерау ку Ел
2И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,
2ши май ерау ши ниште фемей каре фусесерэ тэмэдуите де духурь реле ши де боль: Мария, зисэ Магдалена, дин каре ешисерэ шапте драчь,
3и Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.
3Иоана, неваста луй Куза, исправникул луй Ирод, Сусана ши мулте алтеле, каре-Л ажутау ку че авяу.
4А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:
4Кынд с-а стрынс о глоатэ маре ши а венит ла Ел нород дин фелурите четэць, Исус а спус пилда ачаста:
5Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,
5„Семэнэторул а ешит сэ-шь семене сэмынца. Пе кынд семэна ел, о парте дин сэмынцэ а кэзут лынгэ друм: а фост кэлкатэ ын пичоаре ши ау мынкат-о пэсэриле черулуй.
6а друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
6О алтэ парте а кэзут пе стынкэ ши, кум а рэсэрит, с-а ускат, пентру кэ н-авя умезялэ.
7И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.
7О алтэ парте а кэзут ын мижлокул спинилор: спиний ау крескут ымпреунэ ку еа ши ау ынекат-о.
8А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.
8О алтэ парте а кэзут пе пэмынт бун ши а крескут ши а фэкут род ынсутит.” Дупэ че а спус ачесте лукрурь, Исус а стригат: „Чине аре урекь де аузит сэ аудэ.”
9А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?
9Ученичий Луй Л-ау ынтребат че ынцелес аре пилда ачаста.
10А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.
10Ел ле-а рэспунс: „Воуэ в-а фост дат сэ куноаштець тайнеле Ымпэрэцией луй Думнезеу, дар челорлалць ли се ворбеште ын пилде, ка, мэкар кэвэд, сэ ну вадэ ши, мэкар кэ ауд, сэ ну ынцелягэ.”
11А прича ова значи: Семе је реч Божија.
11Ятэ че ынцелес аре пилда ачаста: „Сэмынца есте Кувынтул луй Думнезеу.
12А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.
12Чей ынкипуиць ын сэмынца кэзутэ лынгэ друм сунт чей че ауд; апой вине дяволул ши я Кувынтул дин инима лор, ка ну кумва сэ крядэ ши сэ фие мынтуиць.
13А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.
13Чей ынкипуиць ын сэмынца кэзутэ пе стынкэ сунт ачея каре, кынд ауд Кувынтул, Ыл примеск ку букурие, дар н-ау рэдэчинэ, чи кред пынэ ла о време, яр кынд вине испита, кад.
14А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.
14Сэмынца каре а кэзут ынтре спинь ый ынкипуе пе ачея каре, дупэ че ау аузит Кувынтул, ышь вэд де друм ши-Л ласэ сэ фие ынэбушит де грижиле, богэцииле ши плэчериле веций ачестея ши н-адук род каре сэ ажунгэ ла коачере.
15А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.
15Сэмынца каре а кэзут пе пэмынт бун сунт ачея каре, дупэ че ау аузит Кувынтул, Ыл цин ынтр-о инимэ бунэ ши куратэ ши фак род ын рэбдаре.
16Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.
16Нимень, дупэ че а апринс о луминэ, н-о акоперэ ку ун вас, нич н-о пуне суб пат, чи о пуне ынтр-ун сфешник, пентру ка чей че интрэ сэ вадэ лумина.
17Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.
17Фииндкэну есте нимик акоперит каре ну ва фи дескоперит, нимик тэйнуит каре ну ва фи куноскут ши ну ва вени ла луминэ.
18Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
18Луаць сяма дар ла фелул кум аскултаць; кэччелуй че аре, и се ва да, дар челуй че н-аре, и се ва луа ши че и се паре кэ аре.”
19Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.
19Мама ши фраций луй Исус ау венит ла Ел, дар ну путяу сэ-Й ворбяскэ дин причина нородулуй.
20И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.
20Чинева Й-а спус: „Мама Та ши фраций Тэй стау афарэ ши вор сэ Те вадэ.”
21А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.
21Дар Ел, дрепт рэспунс, а зис: „Мама Мя ши фраций Мей сунт чей че аскултэ Кувынтул луй Думнезеу ши-Л ымплинеск.”
22И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.
22Ынтр-уна дин зиле, Исус С-а суит ынтр-о корабие ымпреунэ ку ученичий Луй. Ел ле-а зис: „Хайдем сэ тречем динколо де лак.” Ши ау плекат.
23А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.
23Пе кынд высляу ей, Исус а адормит. Пе лак с-а стырнит ун аша выртеж де вынт, кэ се умпля корабия ку апэ ши ерау ын примеждие.
24И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.
24Ау венит ла Ел, Л-ау дештептат ши ау зис: „Ынвэцэторуле, Ынвэцэторуле, перим.” Исус С-а скулат, а чертат вынтул ши валуриле ынфурияте, каре с-ау потолит, ши с-а фэкут линиште.
25А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?
25Апой а зис ученичилор Сэй: „Унде вэ есте крединца?” Плинь де спаймэ ши де мираре, ей ау зис уний кэтре алций: „Чине есте Ачеста де порунчеште кяр ши вынтурилор ши апей, ши-Л аскултэ?”
26И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.
26Ау венит ку корабия ын цинутул гергесенилор, каре есте ын дрептул Галилеий.
27А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
27Кынд а ешит Исус ла цэрм, Л-а ынтымпинат ун ом дин четате, стэпынит де май мулць драчь. Де мултэ време ну се ымбрэка ын хайнэ ши ну-шь авя локуинца ынтр-о касэ, чи ын морминте.
28А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.
28Кынд а вэзут пе Исус, а скос ун стригэт аскуцит, а кэзут жос ынаинтя Луй ши а зис ку глас таре: „Че ам еу а фаче ку Тине, Исусе, Фиул Думнезеулуй челуй Пряыналт? Те рог ну мэ кинуи.”
29Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.
29Кэч Исус порунчисе духулуй некурат сэ ясэ дин омул ачела, пе каре пусесе стэпынире де мултэ време; ера пэзит, легат ку кэтуше ла мынь ши ку обезь ла пичоаре, дар рупя легэтуриле ши ера гонит де дракул прин пустий.
30А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.
30Исус л-а ынтребат: „Кум ыць есте нумеле?” „Леӂиуне”, а рэспунс ел; пентру кэ интрасерэ мулць драчь ын ел.
31И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан.
31Ши драчий ругау стэруитор пе Исус сэ ну ле порунчяскэ сэ се дукэ ын адынк.
32А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
32Аколо, пе мунте, ера о турмэ маре де порчь, каре пэштяу. Ши драчий ау ругат пе Исус сэ ле дя вое сэ интре ын ей. Ел ле-а дат вое.
33Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.
33Драчий ау ешит дин омул ачела, ау интрат ын порчь, ши турма с-а репезит де пе рыпэ ын лак ши с-а ынекат.
34А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.
34Поркарий, кынд ау вэзут че се ынтымпласе, ау фуӂит ши ау дат де весте ын четате ши прин сате.
35И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.
35Оамений ау ешит сэ вадэ челе ынтымплате. Ау венит ла Исус ши ау гэсит пе омул дин каре ешисерэ драчий шезынд ла пичоареле луй Исус, ымбрэкат ши ын тоате минциле; ши й-а апукат фрика.
36А они што су видели казаше им како се исцели бесни.
36Чей че вэзусерэ челе петрекуте ле-ау повестит кум фусесе виндекат чел стэпынит де драчь.
37И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.
37Тот нородул дин цинутул гергесенилор а ругат пе Исус сэ плече де ла ей, пентру кэ ый апукасе о маре фрикэ. Исус С-а суит ынтр-о корабие ши С-а ынторс.
38Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:
38Омул дин каре ешисерэ драчий Ыл руга сэ-й дя вое сэ рэмынэ ку Ел. Дар Исус л-а тримис акасэ ши й-а зис:
39Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.
39„Ынтоарче-те акасэ ши повестеште тот че ць-а фэкут Думнезеу.” Ел а плекат ши а вестит прин тоатэ четатя тот че-й фэкусе Исус.
40А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.
40Ла ынтоарчере, Исус а фост примит ку букурие де мулциме, кэч тоць Ыл аштептау.
41И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;
41Ши ятэ кэ а венит ун ом, нумит Иаир, каре ера фрунташ ал синагоӂий. Ел с-а арункат ла пичоареле луй Исус ши Л-а ругат сэ винэ пынэ ла ел акасэ;
42јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.
42пентру кэ авя о сингурэ копилэ де врео дойспрезече ань, каре трэӂя сэ моарэ. Пе друм, Исус ера ымбулзит де нороаде.
43И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,
43Ши ера о фемее каре, де дойспрезече ань, авя о скурӂере де сынӂе; еа ышь келтуисе тоатэ аверя ку докторий, фэрэ с-о фи путут виндека вреунул.
44и приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.
44Еа с-а апропият пе динапой ши с-а атинс де поала хайней луй Исус. Ындатэ, скурӂеря де сынӂе с-а оприт.
45И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?
45Ши Исус а зис: „Чине с-а атинс де Мине?” Фииндкэ тоць тэгэдуяу, Петру ши чей че ерау ку Ел ау зис: „Ынвэцэторуле, нороаделе Те ымпресоарэ ши Те ымбулзеск, ши май ынтребь: ‘Чине с-а атинс де Мине?’ ”
46А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.
46Дар Исус а рэспунс: „С-а атинс чинева де Мине, кэч ам симцит кэ а ешит дин Мине о путере.”
47А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.
47Фемея, кынд с-а вэзут датэ де гол, а венит тремурынд, с-а арункат жос, ынаинтя Луй, ши а спус ын фаца ынтрегулуй нород дин че причинэ се атинсесе де Ел ши кум фусесе виндекатэ нумайдекыт.
48А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.
48Исус й-а зис: „Ындрэзнеште, фийкэ; крединца та те-а мынтуит. Ду-те ын паче.”
49Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.
49Пе кынд ворбя Ел ынкэ, вине унул дин каса фрунташулуй синагоӂий ши-й спуне: „Фийка та а мурит, ну май супэра пе Ынвэцэторул.”
50А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.
50Дар Исус, кынд а аузит лукрул ачеста, а зис фрунташулуй синагоӂий: „Ну те теме; креде нумай ши ва фи тэмэдуитэ.”
51А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.
51Кынд а ажунс ла каса фрунташулуй, н-а лэсат пе ничунул сэ интре ымпреунэ ку Ел, декыт пе Петру, пе Иаков, пе Иоан, пе татэл ши пе мама фетей.
52А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.
52Тоць плынӂяу ши о бочяу. Атунч, Исус а зис: „Ну плынӂець; фетица н-а мурит, чидоарме.”
53И подсмеваху Му се знајући да је умрла.
53Ей ышь бэтяу жок де Ел, кэч штияу кэ мурисе.
54А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!
54Дар Ел, дупэ че й-а скос пе тоць афарэ, а апукат-о де мынэ ши а стригат ку глас таре: „Фетицо, скоалэ-те!”
55И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.
55Ши духул ей с-а ынторс ын еа, яр фата с-а скулат нумайдекыт. Исус а порунчит сэ-й дя сэ мэнынче.
56И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.
56Пэринций ей ау рэмас уймиць. Исус ле-а порунчит сэ ну спунэ нимэнуй челе ынтымплате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.