Лука 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
1Ын время ачея, кынд се стрынсесерэ нороаделе ку мииле, аша кэ се кэлкау уний пе алций, Исус а ынчепут сэ спунэ ученичилор Сэй: „Май ынтый де тоате, пэзици-вэде алуатул фарисеилор, каре есте фэцэрничия.
2Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
2Нуесте нимик акоперит каре ну ва фи дескоперит, нич аскунс каре ну ва фи куноскут.
3јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
3Де ачея, орьче аць спус ла ынтунерик ва фи аузит ла луминэ; ши орьче аць грэит ла уреке, ын одэице, ва фи вестит де пе акоперишул каселор.
4Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
4Вэспун воуэ, приетенийМей, сэ ну вэ темець де чей че учид трупул, ши дупэ ачея ну май пот фаче нимик.
5Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.
5Ам сэ вэ арэт де чине сэ вэ темець. Темеци-вэ де Ачела каре, дупэ че а учис, аре путеря сэ арунче ын геенэ; да, вэ спун, де Ел сэ вэ темець.
6Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
6Ну се вынд оаре чинч врэбий ку дой бань? Тотушь, ничуна дин еле ну есте уйтатэ ынаинтя луй Думнезеу.
7А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
7Ши кяр перий дин кап, тоць вэ сунт нумэраць. Деч сэ ну вэ темець: вой сунтець май де прец декыт мулте врэбий.
8Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
8Еувэ спун: пе орьчине Мэ ва мэртуриси ынаинтя оаменилор, ыл ва мэртуриси ши Фиул омулуй ынаинтя ынӂерилор луй Думнезеу,
9а који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
9дар чине се ва лепэда де Мине ынаинтя оаменилор ва фи лепэдат ши ел ынаинтя ынӂерилор луй Думнезеу.
10И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
10Шиорькуй ва ворби ымпотрива Фиулуй омулуй, и се ва ерта, дар орькуй ва хули ымпотрива Духулуй Сфынт, ну и се ва ерта.
11А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
11Кындвэ вор дуче ынаинтя синагоӂилор, ынаинтя дрегэторилор ши ынаинтя стэпынирилор, сэ ну вэ ынгрижораць кум вець рэспунде пентру апэраря воастрэ, нич че вець ворби,
12јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
12кэч Духул Сфынт вэ ва ынвэца кяр ын часул ачела че ва требуи сэ ворбиць.”
13Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
13Унул дин мулциме а зис луй Исус: „Ынвэцэторуле, спуне фрателуй меу сэ ымпартэ ку мине моштениря ноастрэ.”
14А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
14„Омуле” , й-а рэспунс Исус, „чине М-а пус пе Мине жудекэтор сау ымпэрцитор песте вой?”
15А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
15Апой ле-а зис: „Ведецьши пэзици-вэ де орьче фел де лэкомие де бань, кэч вяца куйва ну стэ ын белшугул авуцией луй.”
16Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
16Ши ле-а спус пилда ачаста: „Царина унуй ом богат родисе мулт.
17И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
17Ши ел се гындя ын сине ши зичя: ‘Че вой фаче? Фииндкэ ну май ам лок унде сэ-мь стрынг роаделе.
18И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
18Ятэ, а зис ел, че вой фаче: ымь вой стрика грынареле ши вой зиди алтеле май марь; аколо вой стрынӂе тоате роаделе ши тоате бунэтэциле меле
19и казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
19ши вой зиче суфлетулуй меу: «Суфлете, ай мулте бунэтэць стрынсе пентру мулць ань; одихнеште-те, мэнынкэ, бя ши веселеште-те!»’
20А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
20Дар Думнезеу й-а зис: ‘Небунуле! Кяр ын ноаптя ачаста ци се вачере ынапой суфлетул, шилукруриле пе каре ле-ай прегэтит але куй вор фи?’
21Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
21Тот аша есте ши ку чел че ышь адунэ коморь пентру ел шину се ымбогэцеште фацэ де Думнезеу.”
22А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
22Исус а зис апой ученичилор сэй: „Де ачея вэ спун: Нувэ ынгрижораць ку привире ла вяца воастрэ, гындинду-вэ че вець мынка, нич ку привире ла трупул востру, гындинду-вэ ку че вэ вець ымбрэка.
23Душа је претежнија од јела и тело од одела.
23Вяца есте май мулт декыт храна, ши трупул, май мулт декыт ымбрэкэминтя.
24Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
24Уйтаци-вэ ку бэгаре де сямэ ла корбь: ей ну сямэнэ, нич ну сечерэ, н-ау нич кэмарэ, нич грынар, ши тотушь Думнезеуый хрэнеште. Ку кыт май де прец сунтець вой декыт пэсэриле!
25А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
25Ши апой, чине динтре вой, кяр ынгрижорынду-се, поате сэ адауӂе ун кот ла лунӂимя веций луй?
26А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
26Деч, дакэ ну путець фаче нич чел май мик лукру, пентру че вэ май ынгрижораць де челелалте?
27Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
27Уйтаци-вэ ку бэгаре де сямэ кум креск криний: ей ну торк, нич ну цес, тотушь вэ спун кэ нич Соломон, ын тоатэ слава луй, н-а фост ымбрэкат ка унул дин ей.
28А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
28Дакэ астфел ымбракэ Думнезеу ярба, каре астэзь есте пе кымп, яр мыне ва фи арункатэ ын куптор, ку кыт май мулт вэ ва ымбрэка Ел пе вой, пуцин крединчошилор?
29И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
29Сэ ну кэутаць че вець мынка сау че вець бя ши ну вэ фрэмынтаць минтя.
30јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
30Кэч тоате ачесте лукрурь нямуриле лумий ле каутэ. Татэл востру штие кэ авець требуинцэ де еле.
31Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
31Кэутацьмай ынтый Ымпэрэция луй Думнезеу, ши тоате ачесте лукрурь ви се вор да пе дясупра.
32Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
32Ну те теме, турмэ микэ, пентру кэТатэл востру вэ дэ ку плэчере Ымпэрэция.
33Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
33Виндецьче авець ши даць милостение. Фачеци-вэрост де пунӂь каре ну се ынвекеск, о комоарэ несекатэ ын черурь, унде ну се апропие хоцул ши унде ну роаде молия.
34Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
34Кэч унде есте комоара воастрэ, аколо есте ши инима воастрэ.
35Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
35Мижлокул сэ вэ фие ынчинс ши фэклиилеапринсе.
36и ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
36Ши сэ фиць ка ниште оамень каре аштяптэ пе стэпынул лор сэ се ынтоаркэ де ла нунтэ, ка сэ-й дескидэ ындатэ, кынд ва вени ши ва бате ла ушэ.
37Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
37Феричеде робий ачея пе каре стэпынул ый ва гэси вегинд ла вениря луй! Адевэрат вэ спун кэ ел се ва ынчинӂе, ый ва пуне сэ шадэ ла масэ ши се ва апропия сэ ле служяскэ.
38И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
38Фие кэ вине ла а доуа стражэ дин ноапте, фие кэ вине ла а трея стражэ, фериче де робий ачея, дакэ-й ва гэси вегинд!
39Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
39Сэштиць бине кэ, дакэ ар шти стэпынул касей ла че час ва вени хоцул, ар вегя ши н-ар лэса сэ-й спаргэ каса.
40И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
40Шивой дар фиць гата, кэч Фиул омулуй ва вени ын часул ын каре ну вэ гындиць.”
41А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
41„Доамне”, Й-а зис Петру, „пентру ной спуй пилда ачаста сау пентру тоць?”
42А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
42Ши Домнул а зис: „Чинеесте исправникул крединчос ши ынцелепт, пе каре-л ва пуне стэпынул сэу песте слуӂиле сале, ка сэ ле дя партя лор де хранэ ла время потривитэ?
43Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
43Фериче де робул ачела пе каре стэпынул, ла вениря луй, ыл ва гэси фэкынд аша!
44Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
44Адевэратвэ спун кэ ыл ва пуне песте тоатэ авуция са.
45Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
45Дар, дакэ робул ачела зиче ын инима луй: Стэпынул меу зэбовеште сэ винэ, дакэ ва ынчепе сэ батэ пе слуӂь ши пе служниче, сэ мэнынче, сэ бя ши сэ се ымбете,
46доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
46стэпынул робулуй ачелуя ва вени ын зиуа ын каре ел ну се аштяптэ ши ын часул ын каре ну штие ши-л ва тэя ын букэць; ши соарта луй ва фи соарта челор некрединчошь ын лукрул ынкрединцат лор.
47А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
47Робулачела, каре а штиут воя стэпынулуй сэу ши ну с-а прегэтит делок ши н-а лукрат дупэ воя луй, ва фи бэтут ку мулте ловитурь.
48а који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
48Дарчине н-а штиут-о ши а фэкут лукрурь вредниче де ловитурь ва фи бэтут ку пуцине ловитурь. Куй и с-а дат мулт, и се ва чере мулт ши куй и с-а ынкрединцат мулт, и се ва чере май мулт.
49Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
49Еу ам венит сэ арунк ун фок пе пэмынт. Ши че вряу декыт сэ фие апринс кяр акум!
50Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
50Ам ун ботез кукаре требуе сэ фиу ботезат, ши кыт де мулт дореск сэ се ындеплиняскэ!
51Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
51Кредецькэ ам венит сэ адук паче пе пэмынт? Еу вэ спун: Ну, чимай деграбэ дезбинаре.
52Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
52Кэч, де акум ынаинте, дин чинч, каре вор фи ынтр-о касэ, трей вор фи дезбинаць ымпотрива а дой ши дой, ымпотрива а трей.
53Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
53Татэл ва фи дезбинат ымпотрива фиулуй, ши фиул ымпотрива татэлуй; мама ымпотрива фийчей, ши фийка ымпотрива мамей; соакра ымпотрива нурорий, ши нора ымпотрива соакрей.”
54А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
54Ел а май зис нороаделор: „Кындведець ун нор ридикынду-се ла апус, ындатэ зичець: ‘Вине плоая.’ Ши аша се ынтымплэ.
55И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
55Ши кынд ведець суфлынд вынтул де ла мязэзи, зичець: ‘Аре сэ фие зэдуф.’ Ши аша се ынтымплэ.
56Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
56Фэцарничилор, фаца пэмынтулуй ши а черулуй штиць с-о деосебиць, время ачаста кум де н-о деосебиць?
57Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
57Ши пентру че ну жудекаць ши вой сингурь че есте дрепт?
58Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
58Кындте дучь ку пырышул тэу ынаинтя жудекэторулуй, пе друмкаутэ сэ скапь де ел, ка ну кумва сэ те тыраскэ ынаинтя жудекэторулуй, жудекэторул сэ те дя пе мына темничерулуй, ши темничерул сэ те арунче ын темницэ.
59Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
59Ыць спун кэ ну вей еши де аколо пынэ ну вей плэти ши чел май де пе урмэ бэнуц.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.