Лука 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
1С-ау скулат тоць ши ау дус пе Исус ынаинтя луй Пилат.
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
2Ши ау ынчепут сэ-Л пыраскэ ши сэ зикэ: „Пе омул ачеста Л-ам гэсит ацыцынд нямул ностру ла рэскоалэ, опринд а плэти бир Чезарулуй ши зикынд кэ Ел есте Христосул, Ымпэратул.”
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3Пилат Л-а ынтребат: „Ешть Ту Ымпэратул иудеилор?” „Да” , й-а рэспунс Исус, „сунт.”
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
4Пилат а зис преоцилор челор май де сямэ ши нороаделор: „Еу ну гэсеск ничо винэ ын Омул ачеста.”
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
5Дар ей стэруяу ши май мулт ши зичяу: „Ынтэрытэ нородул ши ынвацэ пе оамень прин тоатэ Иудея, дин Галилея, унде а ынчепут, пынэ аич.”
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
6Кынд а аузит Пилат де Галилея, а ынтребат дакэ Омул ачеста есте галилеян.
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
7Ши кынд а афлат кэ есте де суб стэпыниря луй Ирод, Л-а тримис ла Ирод, каре се афла ши ел ын Иерусалим ын зилеле ачеля.
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
8Ирод, кынд а вэзут пе Исус, с-а букурат фоарте мулт, кэч демулт доря сэ-Л вадэ дин причина челор аузите деспре Ел ши нэдэждуя сэ-Л вадэ фэкынд врео минуне.
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
9Й-а пус мулте ынтребэрь, дар Исус ну й-а рэспунс нимик.
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
10Преоций чей май де сямэ ши кэртурарий стэтяу аколо ши-Л пырау ку ынфербынтаре.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
11Ирод, ку осташий луй де пазэ, се пуртау ку Ел ку диспрец ши, дупэ че шь-а бэтут жок де Ел ши Л-а ымбрэкат ку о хайнэ стрэлучитоаре, Л-а тримис ынапой ла Пилат.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
12Ын зиуа ачея, Ирод ши Пилат с-ау ымприетенит унул ку алтул, кэч ерау ынврэжбиць ынтре ей май ынаинте.
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
13Пилат а стрынс пе преоций чей май де сямэ, пе фрунташь ши пе нород
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
14ши ле-а зис: „Мь-аць адус ынаинте пе Омул ачеста ка пе унул каре ацыцэ нородул ла рэскоалэ. Ши ятэ кэ, дупэ че Л-ам черчетат ку де-амэнунтул ынаинтя воастрэ, ну Л-ам гэсит виноват де ничунул дин лукруриле де каре-Л пырыць.
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
15Нич Ирод ну Й-а гэсит ничо винэ, кэч ни Л-а тримис ынапой, ши ятэ кэ Омул ачеста н-а фэкут нимик вредник де моарте.
16Дакле, да га избијем па да пустим.
16Еу деч, дупэ че вой пуне сэ-Л батэ, ый вой да друмул.”
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
17Ла фиекаре празник ал Паштелор, Пилат требуя сэ ле слобозяскэ ун ынтемницат.
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
18Ей ау стригат ку тоций ынтр-ун глас: „Ла моарте ку Омул ачеста ши слобозеште-не пе Бараба!”
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
19Бараба фусесе арункат ын темницэ пентру о рэскоалэ каре авусесе лок ын четате ши пентру ун омор.
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
20Пилат ле-а ворбит дин ноу, ку гынд сэ дя друмул луй Исус.
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
21Дар ей ау стригат: „Рэстигнеште-Л! Рэстигнеште-Л!”
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
22Пилат ле-а зис пентру а трея оарэ: „Дар че рэу а фэкут? Еу н-ам гэсит ничо винэ де моарте ын Ел. Аша кэ, дупэ че вой пуне сэ-Л батэ, Ый вой да друмул.”
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
23Дар ей стригау ын гура маре ши черяу де зор сэ фие рэстигнит. Ши стригэтеле лор ши але преоцилор челор май де сямэ ау бируит.
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
24Пилат а хотэрыт сэ ли се ымплиняскэ череря.
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
25Ле-а слобозит пе чел че фусесе арункат ын темницэ пентру рэскоалэ ши омор ши пе каре-л черяу ей, яр пе Исус Л-а дат ын мыниле лор, ка сэ-шь факэ воя ку Ел.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
26Пе кынд Ыл дучяу сэ-Л рэстигняскэ, ау пус мына пе ун ануме Симон дин Чирене, каре се ынторчя де ла кымп, ши й-ау пус кручя ын спинаре, ка с-о дукэ дупэ Исус.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
27Ын урма луй Исус мерӂя о маре мулциме де нород ши фемей, каре се бочяу, ышь бэтяу пептул ши се тынгуяу дупэ Ел.
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
28Исус С-а ынторс спре еле ши а зис: „Фийче але Иерусалимулуй, ну Мэ плынӂець пе Мине, чи плынӂеци-вэ пе вой ыншивэ ши пе копиий воштри.
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
29Кэчятэ, вор вени зиле кынд се ва зиче: ‘Фериче де челе стерпе, фериче де пынтечеле каре н-ау нэскут ши де цыцеле каре н-ау алэптат!’
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
30Атунчвор ынчепе сэ зикэ мунцилор: ‘Кэдець песте ной!’ ши дялурилор: ‘Акоперици-не!’
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
31Кэчдакэ се фак ачесте лукрурь копакулуй верде, че се ва фаче челуй ускат?”
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
32Ымпреунэ ку Ел дучяу ши пе дой фэкэторь де реле, каре требуяу оморыць ымпреунэ ку Исус.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
33Кынд ау ажунс ла локул нумит „Кэпэцына”, Л-ау рэстигнит аколо, пе Ел ши пе фэкэторий де реле: унул ла дряпта ши алтул ла стынга.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
34Исус зичя: „Татэ, яртэ-й, кэч нуштиу че фак!” Ей шь-ау ымпэрцит хайнеле Луй ынтре ей, трэгынд ла сорць.
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
35Нородул стэтя аколо ши привя. Фрунташий ышь бэтяу жок де Исус ши зичяу: „Пе алций й-а мынтуит; сэ Се мынтуяскэ пе Сине Ынсушь дакэ есте Ел Христосул, Алесул луй Думнезеу.”
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
36Осташий, де асеменя, ышь бэтяу жок де Ел; се апропияу, Ый дэдяу оцет
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
37ши-Й зичяу: „Дакэ ешть Ту Ымпэратул иудеилор, мынтуеште-Те пе Тине Ынсуць!”
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
38Дясупра Луй ера скрис ку слове гречешть, латинешть ши евреешть: „Ачеста есте Ымпэратул иудеилор.”
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
39Унул дин тылхарий рэстигниць Ыл батжокоря ши зичя: „Ну ешть Ту Христосул? Мынтуеште-Те пе Тине Ынсуць ши мынтуеште-не ши пе ной!”
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
40Дар челэлалт л-а ынфрунтат ши й-а зис: „Ну те темь ту де Думнезеу, ту, каре ешть суб ачеяшь осындэ?
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
41Пентру ной есте дрепт, кэч примим рэсплата кувенитэ пентру фэрэделеӂиле ноастре, дар Омул ачеста н-а фэкут ничун рэу.”
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
42Ши а зис луй Исус: „Доамне, аду-Ць аминте де мине кынд вей вени ын Ымпэрэция Та!”
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
43Исус а рэспунс: „Адевэрат ыць спун кэ астэзь вей фи ку Мине ын рай.”
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
44Ера кам пе ла часул ал шаселя. Ши с-а фэкут ынтунерик песте тоатэ цара пынэ ла часул ал ноуэля.
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
45Соареле с-а ынтунекат ши пердяуа динэунтрул Темплулуй с-а рупт прин мижлок.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
46Исус а стригат ку глас таре: „Татэ, ын мыниле Тале Ымь ынкрединцез духул!” Ши кынд а зис ачесте ворбе, Шь-а дат духул.
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
47Суташул, кынд а вэзут че се ынтымпласе, а слэвит пе Думнезеу ши а зис: „Ку адевэрат, Омул ачеста ера неприхэнит!”
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
48Ши тот нородул каре венисе ла привелиштя ачея, кынд а вэзут челе ынтымплате, с-а ынторс бэтынду-се ын пепт.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
49Тоць куноскуций луй Исус ши фемеиле каре-Л ынсоцисерэ дин Галилея стэтяу департе ши се уйтау ла челе че се петречяу.
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
50Ера ун сфетник ал соборулуй, нумит Иосиф, ом бун ши евлавиос,
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
51каре ну луасе парте ла сфатул ши хотэрыря челорлалць. Ел ера дин Ариматея, о четате а иудеилор, ши аштепта ши ел Ымпэрэция луй Думнезеу.
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
52Омул ачеста с-а дус ла Пилат ши а черут трупул луй Исус.
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
53Л-а дат жос де пе круче, Л-а ынфэшурат ынтр-о пынзэ де ин ши Л-а пус ынтр-ун мормынт ноу, сэпат ын пятрэ, ын каре ну май фусесе пус нимень.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
54Ера Зиуа Прегэтирий ши ынчепя зиуа Сабатулуй.
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
55Фемеиле каре венисерэ ку Исус дин Галилея ау ынсоцит пе Иосиф, ау вэзут мормынтул ши фелул кум а фост пус трупул луй Исус ын ел,
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
56с-ау ынторс ши ау прегэтит миресме ши мирурь. Апой, ын зиуа Сабатулуй, с-ау одихнит, дупэ Леӂе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.