Лука 23
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
1Amih te rhaengpuei la huek pai uh tih Jesuh te Pilat taengla a khuen uh.
2И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
2Te vaengah Jesuh te pahoi a paelnaeh uh tih, “Anih loh mah namtu he a pamdah sak, Kaisar taengah mangmu paek ham te a a paa sak tih amah te, 'Khrih manghai ni,’ a ti khaw ka hmuh,” a ti uh.
3А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
3Te phoeiah Pilat loh a dawt tih, “Nang he Judah manghaila na om a? ” a ti nah. Tedae Jesuh loh anih te a doo tih, “ Nang long ni na ti,” a ti nah.
4А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
4Te dongah Pilat loh khosoihham rhoek neh hlangping rhoek te, “Hekah hlang soah a lolh ka hmuh moenih,” a ti nah.
5А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
5Tedae amih loh a mangkhak la, “Pilnam a hueh tih, Galilee lamloh he hil, Judah tom ah pahoi a thuituen,” a ti uh.
6А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
6Pilat loh a yaak vaengah, “Hekah hlang tah Galilee hoel la om maco, “a ti.
7И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.
7Te daengah Herod kah saithainah dongah aka om la a ming tih Herod taengla a tueih. Te vaeng tue ah Herod khaw Jerusalem ah om.
8А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
8Herod loh Jesuh te a hmuh vaengah bahoeng omngaih. Hlamat kum lamkah a kawng a yaak coeng dongah amah hmuh ham te ngaihlih ana om coeng . Te dongah anih loh a saii miknoek khat khat te hmuh hamla a ngaiuep.
9И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
9Te dongah Jesuh te ol muep a dawt. Tedae Jesuh loh anih te a doo moenih.
10А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
10Te vaengah khosoihham rhoek neh cadaek rhoek loh pai uh tih Jesuh te rhaprhap a paelnaeh uh.
11А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
11Herod neh a rhalkap rhoek long khaw Jesuh te a hnaelcoe uh tih a tamdaeng uh. Te phoeiah himbai a cim thik a bai sak tih Pilat taengla a tueih uh.
12И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.
12Te khohnin kuelhuelh ah Herod neh Pilat loh khatneh khat paya la coeng rhoi. A noek ah amih rhoi te thunkha la om rhoi dae ta.
13А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
13Te dongah Pilat loh khosoihham rhoek, boei rhoek neh pilnam te a hueh tih,
14рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
14“Hekah hlang he kai taengah pilnam aka palet bangla nang khuen uh. Kai loh nangmih hmaiah ka boelh het coeng dae a lolh la anih na paelnaeh uh thil te hekah hlang soah ka hmuh moenih he.
15а ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
15Herod long khaw a hmuh pawt dongah ni anih he mamih taengla han tueih. A saii te dueknah neh aka tiing a om moenih he.
16Дакле, да га избијем па да пустим.
16Te dongah anih he ueih sak lamtah ka hlah eh?,” a ti nah.
17А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
17Khotue ah amih ham hlang pakhat tah a loeih sak ham mangkhak la a kuek.
18Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
18Tedae huek pang uh tih, “Anih he khuen laeh, Barabbas mah kaimih ham han hlah,” a ti uh.
19који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
19Barabbas tah khopuei ah olpungnah bet a om vaengah ngawnnah a saii dongah thongim khuila a hlak uh.
20А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
20Jesuh te hlah a ngaih dongah Pilat loh amih te koep a khue.
21А они викаху говорећи: Распни га, распни.
21Tedae amih loh a o uh tih, “Anih te tai laeh, tai laeh,” a ti uh.
22А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
22Tedae Pilat loh amih te, “He loh boethae balae a saii tih, dueknah ham koila anih soah a lolh ka hmuh moenih. Anih he ueih sak lamtah ka hlah tangloeng eh?, “voeithum a ti nah.
23А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
23Tedae a lalh uh coeng dongah Jesuh tai ham te ol ue la a hoe uh tih amih ol loh boeih a khumla uh.
24И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
24Pilat long khaw amih kah bihhoenah te rhoirhi ham ko a tam.
25И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
25Te dongah a hoe uh vanbangla olpungnah neh ngawnnah dongah thongim khuila a det tangtae te a hlah. Tedae Jesuh te amih kongaih bangla a voeih pah.
26И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
26Anih te a khuen uh vaengah Kurena Simon te lohma lamkah ha pawk hatah a tuuk uh tih Jesuh hnukah koh pah ham thinglam te a tloeng pa uh.
27А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
27Te vaengah anih te pilnam rheangpuei neh anih aka rhaengsae tih aka hlai huta rhoek loh muep a vai uh.
28А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
28Amih te Jesuh loh a mael thil tih, “ Jerulalem nu rhoek, kai hamla rhap uh boeh. Namamih ham neh na ca rhoek ham mah rhap uh .
29Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
29“ Cayaa, camoe aka cun pawh bung, aka khut pawh rhang suk loh a yoethen,” a ti uh tue tah ha pawk coeng he .
30Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
30Te vaengah tlang taengah kaimih n'tim thil laeh, mol taengah khaw kaimih m'vuei laeh , “ pahoi a ti uh ni .
31Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
31Thing te a thingsup pataeng te tlam te a saii uh atah a koh vaengah metlam a om eh? ” a ti nah.
32Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
32A tloe laihmuh panit te khaw anih taengah ngawn ham a khuen uh.
33И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
33Lurhuh a ti uh hmuen te a pha uh vaengah Jesuh neh laihmuh rhoi te pahoi a tai uh. Laihmu rhoi khuiah pakhat te bantang ben ah pakhat banvoei ben ah a tai uh.
34А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
34Te vaengah Jesuh loh, “ A pa, amih he tholh hlah mai, a saii uh he khaw a ming uh moenih,” a ti. Te phoeiah a himbai te a phen uh tih hmulung a naan thil uh.
35И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
35Te vaengah pilnam loh pai tih a sawt. Boei rhoek long khaw a nueih thil tih, “ Hlang tloe aka khang te amah khaw khang uh saeh. Anih he Pathen kah a coelh Khrih la a om atah,” a ti uh.
36А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
36Anih te rhalkap rhoek long khaw a tamdaeng uh tih a paan uh.
37и говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
37Anih te yuthui a paek uh tih, “Nang he Judah rhoek kah manghai la na om atah namah khang uh saw,” a ti nah.
38А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
38“A sokah a ming khaw, “Judah rhoek kah manghai tah anih ni, “tila a om pah.
39А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
39Te vaengah laihmu rhoi a hoei uh khuikah pakhat loh anih te a soehsal tih, “Nang he Khrih la na om mahnim? Namah khaw kaimih rhoi khaw ng'khang lah,” a ti nah.
40А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
40Tedae pakhat loh anih te a doo tih a ho. Te vaengah, “Nang tah Pathen ke na rhih moenih a? Laitloeknah khuiah na om boeiloeih dae.
41И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
41Mamih rhoi ngawn tah mah khoboe te n'yook tueng tih tiktam coeng . Tedae anih tah a halang la a saii moenih,” a ti nah.
42И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
42Te phoeiah Jesuh te, “Na ram khuiah na pawk vaengah kai m'poek ne,” a ti nah.
43И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
43Te dongah anih te, “ Namah taengah rhep kan thui, tihnin ah paradai ah kai taengah na om pawn ni,” a ti nah.
44А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
44Khonoek parhuk tluk a pha vaengah diklai pum ah yinnah loh a thing tih khonoek pako hil Khomik khaw hmuep.
45И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
45Te vaengah bawkim kah hniyan loh phak phin uh.
46И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
46Jesuh tah ol ue la pang tih, “ A pa, na kut dongah ka mueihla kan paek,” a ti nah. Te a thui neh pahoi pat.
47А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
47Aka om hno te rhalboei loh a hmuh vaengah Pathen te a thangpom tih, “Hekah hlang tah hlang dueng la om taktak,” a ti.
48И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
48A miklaw kah hlangping aka taai uh boeih loh aka om hno te a hmuh uh vaengah a lungkoe te a tum uh tih bal uh.
49А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
49Te vaengah khohla lamkah a huiko khaw boeih ha pai uh. Galilee lamloh a taengah aka bang huta rhoek long khaw a hmuh uh.
50И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
50Te vaengah hlang pakhat, a ming ah Joseph tah khoboei la tapkhoeh om. Anih tah hlang then neh hlang dueng la om.
51(он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
51Anih tah Judah khopuei pakhat Arimathea lamkah tih amih kah mangtaengnah neh khoboe dongah tlangnaem tlangphai la om pawh. Anih long tah Pathen kah ram ni a lamtawn.
52он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
52Te long te Pilat a paan tih Jesuh kah rhok te a bih.
53И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
53Rhok te a hlak tih himbai neh a yen. Te phoeiah rhok te phuel lung khuiah a khueh. Tekah phuel ah aka yalh om hlan.
54И дан беше петак, и субота освиташе.
54Tedae khohnin tah rhuengphong la om tih Sabbath tom coeng.
55А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
55Te vaengah huta rhoek loh a hloem uh. Amih tah Galilee lamkah loh Jesuh aka puei la om uh tih phuel neh a rhok metla a khueh te a hmuh uh.
56Вративши се пак приправише мирисе и миро. И у суботу дакле осташе на миру по закону.
56A bal uh vaengah bo-ul neh botui te a hmoel uh. Tedae Sabbath vaengah tah olpaek vanbangla duem uh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.