Лука 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
1Boeipa loh a tloe sawmrhih panit a tuek tih, amih te amah hmai kah pha hamla a cai thil kho neh a hmuen takuem la panit panit ah a tueih.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
2Te vaengah amih taengah, “ Cangah hamla yet dae bibikung yool, te dongah cangah Boeipa taengah bih uh lamtah amah kah cangah hmuen ah bibikung han hlah saeh .
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
3Cet uh, uithang lakli ah tuca bangla nangmih kan tueih coeng he .
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
4Sungkoi, sungsa neh khokhom khaw khuen uh boeh, longpueng ah hlang kuttu uh boeh .
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
5Im te na kun thil uh coeng atah lamhma la , ' He im khuiah ngaimongnah om saeh , ' ti na uh .
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
6Te ah te ngaimongnah kah a capa a om van atah nangmih kah ngaimongnah loh anih soah om ni. Te pawt koinih nangmih taengla koep ha bal bitni .
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
7Te dongah amah tekah im ah naeh uh, amih taengkah te ca uh lamtah o uh. Bibikung tah a thapang a dang hamla tueng pai. Im pakhat lamloh im pakhat la thoeih uh boeh .
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
8Khopuei te na kun uh thil tih nangmih te n'doe uh atah na taengah han tawn te ca uh .
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
9A khuikah tattloel te hoeih sak uh lamtah amih te , ' Pathen kah ram tah nangmih taengah yoei coeng ,’ ti nah .
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
10Tedae khopuei te na kun thil uh vaengah nangmih te n'doe uh pawt atah toltung ah cet uh .
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
11Na khopuei lamkah loh kaimih kho dongah tangdik aka kap te nangmih kan khoek uh thil coeng , ' ti na uh. Tedae te nen te Pathen kah ram tah yoei coeng tila ming uh .
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
12Nangmih taengah ka thui, tekah khohnin ah Sodom te tekah khopuei lakah a phoeng la om ni .
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
13Anunae nang Khorazim, anunae nang Bethsaida, nangmih ah thaomnah aka om te Tyre neh Sidon ah om koinih, tlamhni neh hmaiphu dongah ngol uh vetih yut uh dingrhae pawn ni .
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
14Tedae laitloeknah khuiah Tyre neh Sidon te nangmih lakah a phoeng la om ni .
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
15Kapernaum nang te, vaan la na pomsang pawt nim? Tedae Hell la na cungpung bitni .
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
16Nangmih taengah aka hnatun long tah kai ol a hnatun tih, nangmih aka hnawt long tah kai ni n'hnawt. Tedae kai aka hnawt long tah ka tueih hlang te khaw a hnawt,” a ti nah.
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
17Sawmrhih panit tah omngaihnah neh mael uh tih, “Boeipa, nang ming nen tah rhaithae pataeng kaimih taengah boe a ngai uh coeng,” a ti uh.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
18Te vaengah amih te, “ Satan he vaan lamkah khophaa a tlak banglam ni ka hmuh .
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
19Rhul neh saelkhui-ta-ai khaw, rhal kah thaomnah boeih khaw cawt thil hamla nangmih taengah saithainah kam paek he. Te dongah pakhat nen pataeng nangmih te n'thae sak loengloeng boel saeh .
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
20Tedae mueihla loh nangmih taengah boe a ngai dongah he omngaih uh boeh, vaan ah na ming a tarhit dongah mah omngaih uh,” a ti nah.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
21Amah te vaeng tue ah Mueihla Cim loh a hlampan sak tih, “ A Pa, vaan neh diklai kah Boeipa namah te kan uem, lungming hlangcueih taengkah na phah tangtae te cahmang rhoek taengah a pumphoe pah. Te pai saeh, a pa, te ni na hmaiah kolonah la aka om .
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
22A cungkuem he a Pa loh kai taengah a tloeng. Pa mueh atah capa te unim ti khaw a ming moenih. Capa mueh atah pa te unim ti khaw a ming moenih. Amih taengah khaw capa loh pumphoe hamla a ngaih,” a ti nah.
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
23Te phoeiah amah te hnukbang rhoek taengla mael tih, “ Na hmuh uh he na mik loh a hmuh dongah he a yoethen .
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
24Nangmih ham ni ka thui, nangmih loh na hmuh uh he tonghma rhoek neh manghai rhoek loh hmuh ham muep a ngaih uh dae ana hmu uh pawh, na yaak uh he ana yaak lam khaw ana yaak uh moenih,” a ti nah.
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
25Te vaengah olming pakhat tah Jesuh te noemcai ham tarha thoo tih, “Saya, balae ka saii vetih dungyan hingnah ka pang eh?,” a ti nah.
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
26Te dongah Jesuh loh anih te, “ Olkhueng dongah a daek te metlam na tae te? ” a ti nah.
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
27Anih long khaw a doo tih, “Boeipa na Pathen te na thinko boeih, na hinglu boeih, na thadueng boeih, na kopoek boeih neh, na imben te khaw namah pum bangla na lungnah ni,” a ti nah.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
28Te dongah anih te, “ Buelh nan doo coeng, te te saii lamtah na hing bitni,” a ti nah.
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
29Tedae anih long te amah a tang a ngaih dongah, Jesuh te, “Ka imben te unim,” a ti nah.
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
30Jesuh loh a doo tih, “Hlang pakhat tah Jerusalem lamkah loh Jerikho la suntla dae dingca rhoek neh tong uh. Anih te a pit uh phoeiah lucik la a khueh uh. Te daengah a toeng uh tih duekhlong la a caeh tak uh .
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
31Tapkhoeh taploeng la khosoih pakhat tah tekah longpuei ah suntla tih anih te a hmuh dae a rhael .
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
32Te vanbangla Levi khaw te hmuen kah aka om te a thoeng thil tih a hmuh dae a rhael bal .
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
33Tedae Samaria yin pakhat loh anih te a thoeng thil tih a hmuh vaengah a thinphat .
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
34Te dongah a paan tih a hma te a ben pah, situi, misurtui neh a toi pah. Te phoeiah anih te amah kah boiva dongah a ngol sak, rhaehim la a khuen tih, a cuncah .
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
35A vuen ah tah denari panit te a loh tih imtawt te a paek. Te phoeiah , ' Anih he cuncah lamtah pakhat khaw na vak yet te tah ka mael vaengah nang te kan thuung bitni,” a ti nah .
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
36Te rhoek pathum khuiah dingca kut ah aka cungku kah imben la ulae aka om ni tila na poek? ” a ti nah.
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
37Te vaengah anih long te, “A soah rhennah aka tueng sak te,” a ti nah. Te phoeiah amah te Jesuh loh, “ Cet lamtah namah loh saii van,” a ti nah.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
38A caeh uh vaengah kho pakhat ah pah. Te vaengah huta pakhat, a ming ah Martha loh Jesuh te a doe.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
39Te vaengah a mana Mary la a khue te khaw om. Anih tah Boeipa kah kho taengah ngol van tih a ol te a hnatun.
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
40Tedae Martha tah bibi dongah mat tok. Te dongah koe pai tih, “Boeipa, kai mana tah nang hamla a ngaihuet voel pawt tih kamah bueng he thohtat ham n'hnoo coeng. Te dongah anih te thui pah lamtah kai n'bom mai saeh,” a ti nah.
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
41Tedae anih te Boeipa loh a doo tih, “ Martha, Martha, muep na mawn tih na tom na ta mai .
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
42Tedae pakhat a ngoe om, Mary loh buham then te a tuek coeng dongah anih kah he rhawt pa uh mahpawh,” a ti nah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.