Лука 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
1После сего избрал Господь и других семьдесят учеников, и послал их по два пред лицем Своим во всякий город и место, куда Сам хотел идти,
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
2и сказал им: жатвы много, а делателей мало; итак, молите Господина жатвы, чтобы выслал делателей на жатву Свою.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
3Идите! Я посылаю вас, как агнцев среди волков.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
4Не берите ни мешка, ни сумы, ни обуви, и никого на дороге не приветствуйте.
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
5В какой дом войдете, сперва говорите: мир дому сему;
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
6и если будет там сын мира, то почиет на нем мир ваш, а если нет, то к вам возвратится.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
7В доме же том оставайтесь, ешьте и пейте, что у них есть, ибо трудящийся достоин награды за труды свои; не переходите из дома в дом.
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
8И если придете в какой город и примут вас, ешьте, что вам предложат,
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
9и исцеляйте находящихся в нем больных, и говорите им: приблизилось к вам Царствие Божие.
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
10Если же придете в какой город и не примут вас, то, выйдя на улицу, скажите:.
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
11и прах, прилипший к нам от вашего города, отрясаем вам; однако же знайте, что приблизилось к вам Царствие Божие.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
12Сказываю вам, что Содому в день оный будет отраднее, нежели городу тому.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
13Горе тебе, Хоразин! горе тебе, Вифсаида! ибо если бы в Тире и Сидоне явлены были силы, явленные в вас, то давно бы они, сидя во вретище и пепле, покаялись;
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
14но и Тиру и Сидону отраднее будет на суде, нежели вам.
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
15И ты, Капернаум, до неба вознесшийся, до ада низвергнешься.
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
16Слушающий вас Меня слушает, и отвергающийся вас Меня отвергается; а отвергающийся Меня отвергается Пославшего Меня.
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
17Семьдесят учеников возвратились с радостью и говорили: Господи! и бесы повинуются нам о имени Твоем.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
18Он же сказал им: Я видел сатану, спадшего с неба, как молнию;
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
19се, даю вам власть наступать на змей и скорпионов и на всю силу вражью, и ничто не повредит вам;
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
20однакож тому не радуйтесь, что духи вам повинуются, но радуйтесь тому, что имена ваши написаны на небесах.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
21В тот час возрадовался духом Иисус и сказал: славлю Тебя, Отче, Господи неба и земли, что Ты утаил сие от мудрых и разумных и открыл младенцам. Ей, Отче! Ибо таково было Твое благоволение.
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
22И, обратившись к ученикам, сказал: все предано Мне Отцем Моим; и кто есть Сын, не знает никто, кроме Отца, и кто есть Отец, не знает никто, кроме Сына, и кому Сын хочет открыть.
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
23И, обратившись к ученикам, сказал им особо: блаженны очи, видящие то, что вы видите!
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
24ибо сказываю вам, что многие пророки и цари желали видеть, что вы видите, и не видели, и слышать, что вы слышите, и не слышали.
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
25И вот, один законник встал и, искушая Его, сказал: Учитель! что мне делать, чтобы наследовать жизнь вечную?
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
26Он же сказал ему: в законе что написано? как читаешь?
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
27Он сказал в ответ: возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим, и всею душею твоею, и всею крепостию твоею, и всем разумением твоим, и ближнего твоего, как самого себя.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
28Иисус сказал ему: правильно ты отвечал; так поступай, и будешь жить.
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
29Но он, желая оправдать себя, сказал Иисусу: а кто мой ближний?
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
30На это сказал Иисус: некоторый человек шел из Иерусалима в Иерихон и попался разбойникам, которые сняли с него одежду, изранили его и ушли, оставив его едва живым.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
31По случаю один священник шел тою дорогою и, увидев его, прошел мимо.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
32Также и левит, быв на том месте, подошел, посмотрел и прошел мимо.
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
33Самарянин же некто, проезжая, нашел на него и, увидев его, сжалился
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
34и, подойдя, перевязал ему раны, возливая масло и вино; и, посадив его на своего осла, привез его в гостиницу и позаботился о нем;
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
35а на другой день, отъезжая, вынул два динария, дал содержателю гостиницы и сказал ему: позаботься о нем; и если издержишь что более, я, когда возвращусь, отдам тебе.
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
36Кто из этих троих, думаешь ты, был ближний попавшемуся разбойникам?
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
37Он сказал: оказавший ему милость. Тогда Иисус сказал ему: иди, и ты поступай так же.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
38В продолжение пути их пришел Он в одно селение; здесь женщина, именем Марфа, приняла Его в дом свой;
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
39у нее была сестра, именем Мария, которая села у ног Иисуса и слушала слово Его.
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
40Марфа же заботилась о большом угощении и, подойдя, сказала: Господи! или Тебе нужды нет, что сестра моя одну меня оставила служить? скажи ей, чтобы помогла мне.
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
41Иисус же сказал ей в ответ: Марфа! Марфа! ты заботишься и суетишься о многом,
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
42а одно только нужно; Мария же избрала благую часть, которая не отнимется у нее.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.