Лука 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
1Случилось, что когда Он в одном месте молился, и перестал, один из учеников Его сказал Ему: Господи! научи нас молиться, как и Иоанн научил учеников своих.
2А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
2Он сказал им: когда молитесь, говорите: Отче наш, сущий на небесах! да святится имя Твое; да приидет Царствие Твое; да будет воля Твоя и на земле, как на небе;
3Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
3хлеб наш насущный подавай нам на каждый день;
4И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
4и прости нам грехи наши, ибо и мы прощаем всякому должнику нашему; и не введи нас в искушение, но избавь нас от лукавого.
5И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
5И сказал им: положим, что кто-нибудь из вас, имея друга, придет к нему в полночь и скажет ему: друг! дай мне взаймы три хлеба,
6јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
6ибо друг мой с дороги зашел ко мне, и мне нечего предложить ему;
7а он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
7а тот изнутри скажет ему в ответ: не беспокой меня, двери уже заперты, и дети мои со мною на постели; не могу встать и дать тебе.
8И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
8Если, говорю вам, он не встанет и не даст ему по дружбе с ним, то по неотступности его, встав, даст ему, сколько просит.
9И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
9И Я скажу вам: просите, и дано будет вам; ищите, и найдете; стучите, и отворят вам,
10Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
10ибо всякий просящий получает, и ищущий находит, и стучащему отворят.
11Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
11Какой из вас отец, когда сын попросит у него хлеба, подаст ему камень? или, когда попросит рыбы, подаст ему змею вместо рыбы?
12Или ако заиште јаје да му да скорпију?
12Или, если попросит яйца, подаст ему скорпиона?
13Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
13Итак, если вы, будучи злы, умеете даяния благие давать детям вашим, тем более Отец Небесный даст Духа Святаго просящим у Него.
14И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
14Однажды изгнал Он беса, который был нем; и когда бес вышел, немой стал говорить; и народ удивился.
15А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
15Некоторые же из них говорили: Он изгоняет бесов силою веельзевула, князя бесовского.
16А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
16А другие, искушая, требовали от Него знамения с неба.
17А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
17Но Он, зная помышления их, сказал им: всякое царство, разделившееся само в себе, опустеет, и дом, разделившийся сам в себе, падет;
18Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
18если же и сатана разделится сам в себе, то как устоит царство его? а вы говорите, что Я силою веельзевула изгоняю бесов;
19Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
19и если Я силою веельзевула изгоняю бесов, то сыновья ваши чьею силою изгоняют их? Посему они будут вам судьями.
20А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
20Если же Я перстом Божиим изгоняю бесов, то, конечно, достигло до вас Царствие Божие.
21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
21Когда сильный с оружием охраняет свой дом, тогда в безопасности его имение;
22а кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
22когда же сильнейший его нападет на него и победит его, тогда возьмет все оружие его, на которое он надеялся, и разделит похищенное у него.
23Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
23Кто не со Мною, тот против Меня; и кто не собирает со Мною, тот расточает.
24Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
24Когда нечистый дух выйдет из человека, то ходит по безводным местам, ища покоя, и, не находя, говорит: возвращусь в дом мой, откуда вышел;
25и дошавши нађе пометен и украшен.
25и, придя, находит его выметенным и убранным;
26Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
26тогда идет и берет с собою семь других духов, злейших себя, и, войдя, живут там, - и бывает для человека того последнее хуже первого.
27А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
27Когда же Он говорил это, одна женщина, возвысив голос из народа, сказала Ему: блаженно чрево, носившее Тебя, и сосцы, Тебя питавшие!
28А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
28А Он сказал: блаженны слышащие слово Божие и соблюдающие его.
29А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
29Когда же народ стал сходиться во множестве, Он начал говорить: род сей лукав, он ищет знамения, и знамение не дастся ему, кроме знамения Ионы пророка;
30јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
30ибо как Иона был знамением для Ниневитян, так будет и Сын Человеческий для рода сего.
31Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
31Царица южная восстанет на суд с людьми рода сего и осудит их, ибо она приходила от пределов земли послушать мудрости Соломоновой; и вот, здесь больше Соломона.
32Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
32Ниневитяне восстанут на суд с родом сим и осудят его, ибо они покаялись от проповеди Иониной, и вот, здесь больше Ионы.
33Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
33Никто, зажегши свечу, не ставит ее в сокровенном месте, ни под сосудом, но на подсвечнике, чтобы входящие видели свет.
34Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
34Светильник тела есть око; итак, если око твое будет чисто, то и все тело твое будет светло; а если оно будет худо, то и тело твое будет темно.
35Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
35Итак, смотри: свет, который в тебе, не есть ли тьма?
36Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
36Если же тело твое все светло и не имеет ни одной темной части, то будет светло все так, как бы светильник освещал тебя сиянием.
37А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
37Когда Он говорил это, один фарисей просил Его к себе обедать. Он пришел и возлег.
38А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
38Фарисей же удивился, увидев, что Он не умыл рук перед обедом.
39А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
39Но Господь сказал ему: ныне вы, фарисеи, внешность чаши и блюда очищаете, а внутренность ваша исполнена хищения и лукавства.
40Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
40Неразумные! не Тот же ли, Кто сотворил внешнее, сотворил и внутреннее?
41Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
41Подавайте лучше милостыню из того, что у вас есть, тогда все будет у вас чисто.
42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
42Но горе вам, фарисеям, что даете десятину с мяты, руты и всяких овощей, и нерадите о суде и любви Божией: сие надлежало делать, и того не оставлять.
43Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
43Горе вам, фарисеям, что любите председания в синагогах и приветствия в народных собраниях.
44Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
44Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что вы - как гробы скрытые, над которыми люди ходят и не знают того.
45А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
45На это некто из законников сказал Ему: Учитель! Говоря это, Ты и нас обижаешь.
46А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
46Но Он сказал: и вам, законникам, горе, что налагаете на людей бремена неудобоносимые, а сами и одним перстом своим не дотрагиваетесь до них.
47Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
47Горе вам, что строите гробницы пророкам, которых избили отцы ваши:
48Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
48сим вы свидетельствуете о делах отцов ваших и соглашаетесь с ними, ибо они избили пророков, а вы строите им гробницы.
49Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
49Потому и премудрость Божия сказала: пошлю к ним пророков и Апостолов, и из них одних убьют, а других изгонят,
50да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
50да взыщется от рода сего кровь всех пророков, пролитая от создания мира,
51од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
51от крови Авеля до крови Захарии, убитого между жертвенником и храмом. Ей, говорю вам, взыщется от рода сего.
52Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
52Горе вам, законникам, что вы взяли ключ разумения: сами не вошли, и входящим воспрепятствовали.
53А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
53Когда Он говорил им это, книжники и фарисеи начали сильно приступать к Нему, вынуждая у Него ответы на многое,
54вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
54подыскиваясь под Него и стараясь уловить что-нибудь из уст Его, чтобы обвинить Его.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.