Лука 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
1And it came to pass, that as he was in a certain place praying, when he ceased, one of his disciples said to him: Lord, teach us to pray, as John also taught his disciples.
2А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
2And he said to them: When you pray, say: Father, hallowed be thy name. Thy kingdom come.
3Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
3Give us this day our daily bread.
4И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
4And forgive us our sins, for we also forgive every one that is indebted to us. And lead us not into temptation.
5И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
5And he said to them: Which of you shall have a friend, and shall go to him at midnight, and shall say to him: Friend, lend me three loaves,
6јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
6Because a friend of mine is come off his journey to me, and I have not what to set before him.
7а он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
7And he from within should answer, and say: Trouble me not, the door is now shut, and my children are with me in bed; I cannot rise and give thee.
8И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
8Yet if he shall continue knocking, I say to you, although he will not rise and give him, because he is his friend; yet, because of his importunity, he will rise, and give him as many as he needeth.
9И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
9And I say to you, Ask, and it shall be given you: seek, and you shall find: knock, and it shall be opened to you.
10Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
10For every one that asketh, receiveth; and he that seeketh, findeth; and to him that knocketh, it shall be opened.
11Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
11And which of you, if he ask his father bread, will he give him a stone? or a fish, will he for a fish give him a serpent?
12Или ако заиште јаје да му да скорпију?
12Or if he shall ask an egg, will he reach him a scorpion?
13Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
13If you then, being evil, know how to give good gifts to your children, how much more will your Father from heaven give the good Spirit to them that ask him?
14И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
14And he was casting out a devil, and the same was dumb: and when he had cast out the devil, the dumb spoke: and the multitudes were in admiration at it:
15А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
15But some of them said: He casteth out devils by Beelzebub, the prince of devils.
16А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
16And others tempting, asked of him a sign from heaven.
17А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
17But he seeing their thoughts, said to them: Every kingdom divided against itself, shall be brought to desolation, and house upon house shall fall.
18Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
18And if Satan also be divided against himself, how shall his kingdom stand? because you say, that through Beelzebub I cast out devils.
19Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
19Now if I cast out devils by Beelzebub; by whom do your children cast them out? Therefore they shall be your judges.
20А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
20But if I by the finger of God cast out devils; doubtless the kingdom of God is come upon you.
21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
21When a strong man armed keepeth his court, those things are in peace which he possesseth.
22а кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
22But if a stronger than he come upon him, and overcome him; he will take away all his armour wherein he trusted, and will distribute his spoils.
23Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
23He that is not with me, is against me; and he that gathereth not with me, scattereth.
24Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
24When the unclean spirit is gone out of a man, he walketh through places without water, seeking rest; and not finding, he saith: I will return into my house whence I came out.
25и дошавши нађе пометен и украшен.
25And when he is come, he findeth it swept and garnished.
26Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
26Then he goeth and taketh with him seven other spirits more wicked than himself, and entering in they dwell there. And the last state of that man becomes worse than the first.
27А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
27And it came to pass, as he spoke these things, a certain woman from the crowd, lifting up her voice, said to him: Blessed is the womb that bore thee, and the paps that gave thee suck.
28А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
28But he said: Yea rather, blessed are they who hear the word of God, and keep it.
29А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
29And the multitudes running together, he began to say: This generation is a wicked generation: it asketh a sign, and a sign shall not be given it, but the sign of Jonas the prophet.
30јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
30For as Jonas was a sign to the Ninivites; so shall the Son of man also be to this generation.
31Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
31The queen of the south shall rise in the judgment with the men of this generation, and shall condemn them: because she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon; and behold more than Solomon here.
32Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
32The men of Ninive shall rise in the judgment with this generation, and shall condemn it; because they did penance at the preaching of Jonas; and behold more than Jonas here.
33Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
33No man lighteth a candle, and putteth it in a hidden place, nor under a bushel; but upon a candlestick, that they that come in, may see the light.
34Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
34The light of thy body is thy eye. If thy eye be single, thy whole body will be lightsome: but if it be evil, thy body also will be darksome.
35Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
35Take heed therefore, that the light which is in thee, be not darkness.
36Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
36If then thy whole body be lightsome, having no part of darkness; the whole shall be lightsome; and as a bright lamp, shall enlighten thee.
37А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
37And as he was speaking, a certain Pharisee prayed him, that he would dine with him. And he going in, sat down to eat.
38А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
38And the Pharisee began to say, thinking within himself, why he was not washed before dinner.
39А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
39And the Lord said to him: Now you Pharisees make clean the outside of the cup and of the platter; but your inside is full of rapine and iniquity.
40Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
40Ye fools, did not he that made that which is without, make also that which is within?
41Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
41But yet that which remaineth, give alms; and behold, all things are clean unto you.
42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
42But woe to you, Pharisees, because you tithe mint and rue and every herb; and pass over judgment, and the charity of God. Now these things you ought to have done, and not to leave the other undone.
43Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
43Woe to you, Pharisees, because you love the uppermost seats in the synagogues, and salutations in the marketplace.
44Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
44Woe to you, because you are as sepulchres that appear not, and men that walk over are not aware.
45А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
45And one of the lawyers answering, saith to him: Master, in saying these things, thou reproachest us also.
46А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
46But he said: Woe to you lawyers also, because you load men with burdens which they cannot bear, and you yourselves touch not the packs with one of your fingers.
47Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
47Woe to you who build the monuments of the prophets: and your fathers killed them.
48Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
48Truly you bear witness that you consent to the doings of your fathers: for they indeed killed them, and you build their sepulchres.
49Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
49For this cause also the wisdom of God said: I will send to them prophets and apostles; and some of them they will kill and persecute.
50да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
50That the blood of all the prophets which was shed from the foundation of the world, may be required of this generation,
51од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
51From the blood of Abel unto the blood of Zacharias, who was slain between the alter and the temple: Yea I say to you, It shall be required of this generation.
52Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
52Woe to you lawyers, for you have taken away the key of knowledge: you yourselves have not entered in, and those that were entering in, you have hindered.
53А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
53And as he was saying these things to them, the Pharisees and the lawyers began violently to urge him, and to oppress his mouth about many things,
54вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
54Lying in wait for him, and seeking to catch something from his mouth, that they might accuse him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.