Лука 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.
1When he finished praying in a certain place, one of his disciples said to him, “Lord, teach us to pray, just as John also taught his disciples.”
2А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
2He said to them, “When you pray, say, ‘Our Father in heaven, may your name be kept holy. May your Kingdom come. May your will be done on earth, as it is in heaven.
3Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;
3Give us day by day our daily bread.
4И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.
4Forgive us our sins, for we ourselves also forgive everyone who is indebted to us. Bring us not into temptation, but deliver us from the evil one.’”
5И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;
5He said to them, “Which of you, if you go to a friend at midnight and tell him, ‘Friend, lend me three loaves of bread,
6јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;
6for a friend of mine has come to me from a journey, and I have nothing to set before him,’
7а он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.
7and he from within will answer and say, ‘Don’t bother me. The door is now shut, and my children are with me in bed. I can’t get up and give it to you’?
8И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.
8I tell you, although he will not rise and give it to him because he is his friend, yet because of his persistence, he will get up and give him as many as he needs.
9И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.
9“I tell you, keep asking, and it will be given you. Keep seeking, and you will find. Keep knocking, and it will be opened to you.
10Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
10For everyone who asks receives. He who seeks finds. To him who knocks it will be opened.
11Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?
11“Which of you fathers, if your son asks for bread, will give him a stone? Or if he asks for a fish, he won’t give him a snake instead of a fish, will he?
12Или ако заиште јаје да му да скорпију?
12Or if he asks for an egg, he won’t give him a scorpion, will he?
13Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?
13If you then, being evil, know how to give good gifts to your children, how much more will your heavenly Father give the Holy Spirit to those who ask him?”
14И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.
14He was casting out a demon, and it was mute. When the demon had gone out, the mute man spoke; and the multitudes marveled.
15А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.
15But some of them said, “He casts out demons by Beelzebul, the prince of the demons.”
16А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
16Others, testing him, sought from him a sign from heaven.
17А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.
17But he, knowing their thoughts, said to them, “Every kingdom divided against itself is brought to desolation. A house divided against itself falls.
18Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.
18If Satan also is divided against himself, how will his kingdom stand? For you say that I cast out demons by Beelzebul.
19Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
19But if I cast out demons by Beelzebul, by whom do your children cast them out? Therefore they will be your judges.
20А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.
20But if I by God’s finger cast out demons, then God’s Kingdom has come to you.
21Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;
21“When the strong man, fully armed, guards his own dwelling, his goods are safe.
22а кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.
22But when someone stronger attacks him and overcomes him, he takes from him his whole armor in which he trusted, and divides his plunder.
23Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.
23“He who is not with me is against me. He who doesn’t gather with me scatters.
24Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;
24The unclean spirit, when he has gone out of the man, passes through dry places, seeking rest; and finding none, he says, ‘I will turn back to my house from which I came out.’
25и дошавши нађе пометен и украшен.
25When he returns, he finds it swept and put in order.
26Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.
26Then he goes and takes seven other spirits more evil than himself, and they enter in and dwell there. The last state of that man becomes worse than the first.”
27А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
27It came to pass, as he said these things, a certain woman out of the multitude lifted up her voice and said to him, “Blessed is the womb that bore you, and the breasts which nursed you!”
28А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.
28But he said, “On the contrary, blessed are those who hear the word of God, and keep it.”
29А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;
29When the multitudes were gathering together to him, he began to say, “This is an evil generation. It seeks after a sign. No sign will be given to it but the sign of Jonah the prophet.
30јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.
30For even as Jonah became a sign to the Ninevites, so the Son of Man will also be to this generation.
31Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
31The Queen of the South will rise up in the judgment with the men of this generation and will condemn them, for she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon; and behold, one greater than Solomon is here.
32Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.
32The men of Nineveh will stand up in the judgment with this generation, and will condemn it, for they repented at the preaching of Jonah; and behold, one greater than Jonah is here.
33Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.
33“No one, when he has lit a lamp, puts it in a cellar or under a basket, but on a stand, that those who come in may see the light.
34Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.
34The lamp of the body is the eye. Therefore when your eye is good, your whole body is also full of light; but when it is evil, your body also is full of darkness.
35Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.
35Therefore see whether the light that is in you isn’t darkness.
36Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.
36If therefore your whole body is full of light, having no part dark, it will be wholly full of light, as when the lamp with its bright shining gives you light.”
37А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.
37Now as he spoke, a certain Pharisee asked him to dine with him. He went in and sat at the table.
38А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.
38When the Pharisee saw it, he marveled that he had not first washed himself before dinner.
39А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.
39The Lord said to him, “Now you Pharisees cleanse the outside of the cup and of the platter, but your inward part is full of extortion and wickedness.
40Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?
40You foolish ones, didn’t he who made the outside make the inside also?
41Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.
41But give for gifts to the needy those things which are within, and behold, all things will be clean to you.
42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.
42But woe to you Pharisees! For you tithe mint and rue and every herb, but you bypass justice and God’s love. You ought to have done these, and not to have left the other undone.
43Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.
43Woe to you Pharisees! For you love the best seats in the synagogues and the greetings in the marketplaces.
44Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.
44Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you are like hidden graves, and the men who walk over them don’t know it.”
45А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.
45One of the lawyers answered him, “Teacher, in saying this you insult us also.”
46А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.
46He said, “Woe to you lawyers also! For you load men with burdens that are difficult to carry, and you yourselves won’t even lift one finger to help carry those burdens.
47Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.
47Woe to you! For you build the tombs of the prophets, and your fathers killed them.
48Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.
48So you testify and consent to the works of your fathers. For they killed them, and you build their tombs.
49Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;
49Therefore also the wisdom of God said, ‘I will send to them prophets and apostles; and some of them they will kill and persecute,
50да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,
50that the blood of all the prophets, which was shed from the foundation of the world, may be required of this generation,
51од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.
51from the blood of Abel to the blood of Zachariah, who perished between the altar and the sanctuary.’ Yes, I tell you, it will be required of this generation.
52Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.
52Woe to you lawyers! For you took away the key of knowledge. You didn’t enter in yourselves, and those who were entering in, you hindered.”
53А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,
53As he said these things to them, the scribes and the Pharisees began to be terribly angry, and to draw many things out of him,
54вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.
54lying in wait for him, and seeking to catch him in something he might say, that they might accuse him.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.