Лука 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
1He also said to his disciples, “There was a certain rich man who had a manager. An accusation was made to him that this man was wasting his possessions.
2и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
2He called him, and said to him, ‘What is this that I hear about you? Give an accounting of your management, for you can no longer be manager.’
3А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
3“The manager said within himself, ‘What will I do, seeing that my lord is taking away the management position from me? I don’t have strength to dig. I am ashamed to beg.
4Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
4I know what I will do, so that when I am removed from management, they may receive me into their houses.’
5И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
5Calling each one of his lord’s debtors to him, he said to the first, ‘How much do you owe to my lord?’
6А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
6He said, ‘A hundred batos of oil.’ He said to him, ‘Take your bill, and sit down quickly and write fifty.’
7А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
7Then he said to another, ‘How much do you owe?’ He said, ‘A hundred cors of wheat.’ He said to him, ‘Take your bill, and write eighty.’
8И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
8“His lord commended the dishonest manager because he had done wisely, for the children of this world are, in their own generation, wiser than the children of the light.
9И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
9I tell you, make for yourselves friends by means of unrighteous mammon, so that when you fail, they may receive you into the eternal tents.
10Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
10He who is faithful in a very little is faithful also in much. He who is dishonest in a very little is also dishonest in much.
11Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
11If therefore you have not been faithful in the unrighteous mammon, who will commit to your trust the true riches?
12И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
12If you have not been faithful in that which is another’s, who will give you that which is your own?
13Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
13No servant can serve two masters, for either he will hate the one and love the other; or else he will hold to one and despise the other. You aren’t able to serve God and Mammon.”
14А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
14The Pharisees, who were lovers of money, also heard all these things, and they scoffed at him.
15И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
15He said to them, “You are those who justify yourselves in the sight of men, but God knows your hearts. For that which is exalted among men is an abomination in the sight of God.
16Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
16“The law and the prophets were until John. From that time the Good News of God’s Kingdom is preached, and everyone is forcing his way into it.
17Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
17But it is easier for heaven and earth to pass away than for one tiny stroke of a pen in the law to fall.
18Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
18“Everyone who divorces his wife and marries another commits adultery. He who marries one who is divorced from a husband commits adultery.
19Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
19“Now there was a certain rich man, and he was clothed in purple and fine linen, living in luxury every day.
20А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
20A certain beggar, named Lazarus, was taken to his gate, full of sores,
21и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
21and desiring to be fed with the crumbs that fell from the rich man’s table. Yes, even the dogs came and licked his sores.
22А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
22The beggar died, and he was carried away by the angels to Abraham’s bosom. The rich man also died and was buried.
23И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
23In Hades, he lifted up his eyes, being in torment, and saw Abraham far off, and Lazarus at his bosom.
24и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
24He cried and said, ‘Father Abraham, have mercy on me, and send Lazarus, that he may dip the tip of his finger in water and cool my tongue! For I am in anguish in this flame.’
25А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
25“But Abraham said, ‘Son, remember that you, in your lifetime, received your good things, and Lazarus, in the same way, bad things. But here he is now comforted and you are in anguish.
26И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
26Besides all this, between us and you there is a great gulf fixed, that those who want to pass from here to you are not able, and that no one may cross over from there to us.’
27Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
27“He said, ‘I ask you therefore, father, that you would send him to my father’s house—
28јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
28for I have five brothers—that he may testify to them, so they won’t also come into this place of torment.’
29Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
29“But Abraham said to him, ‘They have Moses and the prophets. Let them listen to them.’
30А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
30“He said, ‘No, father Abraham, but if one goes to them from the dead, they will repent.’
31А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
31“He said to him, ‘If they don’t listen to Moses and the prophets, neither will they be persuaded if one rises from the dead.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.