Лука 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
1Pea naʻa ne pehē foki ki heʻene kau ākonga, “Naʻe ai ha tangata koloaʻia, naʻe ai ʻene tauhi, pea naʻe fakaʻilo kiate ia kuo ne maumauʻi ʻene koloa.
2и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
2Pea ne ui ia, ʻo pehē ki ai, ‘Ko e hā eni ʻoku ou fanongo ai ʻiate koe? Fakamatala mai hoʻo tauhi; he ʻoku ʻikai te ke kei tauhi.’
3А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
3Pea pehē ʻe he tauhi ʻi hono loto, ‘Ko e hā te u fai? He ʻoku toʻo ʻiate au ʻae tauhi ʻe heʻeku ʻeiki: ʻe ʻikai te u faʻa keli; pea ʻoku ou mā ʻi he kole.’
4Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
4Kuo pau hoku loto ki he meʻa te u fai, koeʻuhi ke nau maʻu au ki honau ngaahi fale, ʻoka tukuange au ʻi he tauhi.’
5И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
5“Pea ne ui ʻae kau fakatau koloa kotoa pē ʻe heʻene ʻeiki, ʻo ne pehē ki he ʻuluaki, ‘ʻOku fiha nai ʻae meʻa ʻoku teʻeki te ke totongi ai ki heʻeku ʻeiki?’
6А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
6Pea pehē ʻe ia, ‘Ko e puha fua ʻe teau ʻoe lolo.’ Pea ne pehē kiate ia, ‘Toʻo hoʻo tohi, pea ke nofo ke vave, ʻo tohi ai ko e nimangofulu.’
7А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
7Pea pehē ʻe ia ki he taha kehe, ‘Pea ʻoku fiha ʻa e meʻa ʻoku teʻeki te ke totongi ʻe koe?’ Pea pehē ʻe ia, ‘Ko e puha fua ʻe teau ʻoe uite.’ Pea ne pehē kiate ia, ‘Toʻo hoʻo tohi, ʻo tohi ai ko e valungofulu.’
8И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
8Pea fakamālō ʻae ʻeiki ki he tauhi koloa taʻefaitotonu, ko e meʻa ʻi heʻene fai fakapotopoto: he ʻoku poto hake ʻae fānau ʻa māmani ʻi honau toʻutangata, ʻi he fānau ʻae maama.
9И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
9“Pea ʻoku ou tala kiate kimoutolu, “Ngaohi kiate kimoutolu ʻaki ʻae koloa taʻemāʻoniʻoni ʻae ngaahi kāinga; koeʻuhi, ʻoka mou ka mate, kenau maʻu ʻakimoutolu ki he ngaahi nofoʻanga taʻengata.
10Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
10Ko ia ʻoku angatonu ʻi he meʻa siʻi, ʻoku angatonu foki ia ʻi he meʻa lahi; pea ko ia ʻoku taʻeangatonu ʻi he meʻa siʻi, ʻoku taʻeangatonu ia ʻi he meʻa lahi.
11Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
11Ko ia kapau naʻe ʻikai te mou angatonu ʻi he koloa taʻemāʻoniʻoni, Ko hai ʻe tuku ʻa e koloa moʻoni ke mou tauhi?
12И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
12Pea kapau naʻe ʻikai te mou angatonu ʻi he meʻa ʻae taha kehe, Ko hai ʻe foaki kiate kimoutolu ʻae meʻa ʻoku ʻamoutolu?
13Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
13¶ “ʻOku ʻikai ha tamaioʻeiki te ne faʻa tauhi ʻae ʻeiki ʻe toko ua: koeʻuhi ʻe fehiʻa ia ki he tokotaha, kae ʻofa ki he tokotaha; pe pikitai ki he tokotaha, kae manuki ki he tokotaha. ʻE ʻikai siʻi te mou faʻa tauhi ʻae ʻOtua mo e koloa.”
14А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
14Pea ko e kau Fālesi foki naʻe manumanu, ne nau fanongo ki he ngaahi meʻa ni kotoa pē: pea naʻa nau taukae kiate ia.
15И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
15Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Ko kimoutolu eni ʻoku mou fakatonuhia ʻakimoutolu ʻi he ʻao ʻoe kakai ka ʻoku ʻilo ʻe he ʻOtua ʻa homou loto: he ko ia ʻoku lelei lahi ki he kakai, ʻoku fakalielia ia ʻi he ʻao ʻoe ʻOtua.
16Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
16“Naʻe ai ʻae fono mo e kau palōfita ʻo aʻu kia Sione: pea talu mei ai mo e malangaʻaki ʻae puleʻanga ʻoe ʻOtua, pea ʻoku ului ki ai ʻae kakai kotoa pē.
17Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
17Pea ʻoku faingofua hake ke mole ʻae langi mo māmani, ʻi he mole ha kupuʻi lea ʻe taha ʻoe fono.
18Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
18“Ko ia ʻoku ne tukuange hono uaifi, kae mali mo ha taha, ʻoku tono fefine ia: pea ko ia ʻoku ne mali mo ia kuo tukuange mei hono husepāniti, ʻoku tono fefine ia.
19Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
19¶ “Naʻe ai ha tangata koloaʻia, naʻa ne ʻai ʻae kofu kulokula mo e tupenu mahuʻinga, pea kai ʻe ia ʻae meʻa lelei ʻi he ʻaho kotoa pē:
20А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
20Pea naʻe ai ha tangata paea, ko Lasalosi hono hingoa, naʻe fakatokoto ia ʻi hono matapā, kuo tofu ʻi he papala,
21и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
21ʻO ne holi ke fafanga ʻaki ia ʻae momoʻi meʻakai naʻe ngangana mei he keinangaʻanga ʻae tangata maʻumeʻa: pea naʻe haʻu foki ʻae fanga kulī, ʻo ʻemo hono papala.
22А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
22Pea pehē, naʻe mate ʻae tangata paea, pea fua ia ʻe he kau ʻāngelo ki he fatafata ʻo ʻEpalahame: pea mate foki ʻae tangata maʻumeʻa, pea tanu ia;
23И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
23Pea hanga hake ia hono mata ʻi heli, ʻoku ongosia ia, pea ne mamata kia ʻEpalahame ʻi he mamaʻo ʻaupito, mo Lasalosi ʻi hono fatafata.
24и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
24“Pea tangi ia, ʻo pehē, ‘ʻE tamai ko ʻEpalahame, ke ke ʻofa mai kiate au, pea fekau ʻa Lasalosi ke ne ʻai hono muʻa tuhu ki he vai, mo fakamomoko hoku ʻelelo: he ʻoku ou feinga ʻi he afi ni.’
25А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
25Ka naʻe pehē ʻe ʻEpalahame, ‘Foha, ke ke manatu naʻa ke maʻu hoʻo ngaahi meʻa lelei ʻi hoʻo moʻui, pea naʻe ʻia Lasalosi foki ʻae ngaahi meʻa kovi; ka ko eni, ʻoku fiemālie ia, ka kuo ke feinga koe.
26И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
26Kaeʻumaʻā eni kotoa pē, ʻoku ai ʻae fuʻu vanu lahi ʻi he vahaʻa ʻo kimautolu mo kimoutolu: ko ia ʻe ʻikai lava atu ʻakinautolu ʻoku fie ʻalu ʻi heni kiate kimoutolu; pea ʻe ʻikai faʻa haʻu kiate kimautolu ʻakinautolu ʻoku fie haʻu mei hena. ’
27Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
27“Pea toki pehē ʻe ia, ‘Ko ia ʻoku ou kole ai kiate koe, ʻe tamai, ke ke fekau ia ki he fale ʻo ʻeku tamai:
28јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
28He ʻoku toko nima hoku kāinga koeʻuhi ke ne valokiʻi ʻakinautolu, telia naʻa nau haʻu foki ki he potu fakamamahi ni.’
29Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
29Pea pehē ʻe ʻEpalahame kiate ia, ‘ʻOku nau maʻu ʻa Mōsese mo e kau palōfita; tuku ke nau fanongo ki ai.’
30А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
30Pea pehē ʻe ia, ‘ʻE ʻikai, ʻe tamai ko ʻEpalahame, ka ʻoka ʻalu ha taha mei he mate kiate kinautolu, te nau fakatomala.’
31А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
31Pea pehē mai ʻe ia kiate ia, ‘Kapau ʻe ʻikai te nau fanongo kia Mōsese mo e kau palōfita, ʻe ʻikai te nau tui ʻo kapau ʻe toetuʻu ha taha mei he mate.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.