5. Мојсијева 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
1Ko eni ʻae ngaahi lea naʻe lea ʻaki ʻe Mōsese ki ʻIsileli kotoa pē ʻi he potu mai ʻo Sioatani ʻi he toafa, ʻi he toafa ʻoku hangatonu ki he tahi Kulokula, ʻi he vahaʻa ʻo Palani, mo Tofeli, mo Lepani, mo Heseloti, mo Tesapi.
2једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
2(Ko e fonongaʻanga ia ʻoe ʻaho ʻe hongofulu ma taha mei Holepi ʻi he hala ʻoe moʻunga ko Seia ki Ketesi-pania.)
3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
3Pea naʻe hoko ʻo pehē ʻi hono fāngofulu taʻu, ʻi hono hongofulu ma taha ʻoe māhina, ʻi he ʻuluaki ʻaho ʻoe māhina, naʻe lea ʻa Mōsese ki he fānau ʻa ʻIsileli ʻo fakatatau ki he meʻa kotoa pē naʻe fekau atu ʻe Sihova kiate ia ke tala kiate kinautolu;
4пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
4Hili ʻene tāmateʻi ʻa Sihoni ko e tuʻi ʻoe kau ʻAmoli, ʻaia naʻe nofo ʻi Hesiponi, mo Oki ko e tuʻi ʻo Pesani, ʻaia naʻe nofo ʻi ʻAsitelote ʻi ʻEtilei:
5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
5ʻI he potu mai ʻo Sioatani, ʻI he fonua ʻo Moape, naʻe kamata fakahā ʻe Mōsese ʻae fono ni, ʻo pehē,
6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
6“Naʻe folofola ʻa Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu ʻi Holepi, ʻo pehē, ‘Kuo mou nofo fuoloa lelei ʻi he moʻunga ni:
7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
7Mou tafoki, ʻo hiki homou fononga, pea ʻalu ki he moʻunga ʻoe kau ʻAmoli, pea ki he ngaahi potu ofi ki ai, ʻi he tafangafanga, ʻi he ngaahi moʻunga, pea ʻi he teleʻa, pea ʻi he potu tonga, pea ʻi he potu matātahi, ki he fonua ʻoe kau Kēnani, pea ki Lepanoni, ki he vaitafe lahi, ʻae vaitafe ko ʻIufaletesi.
8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
8Vakai, kuo u tuku ʻae fonua ki homou ʻao: mou ʻalu ki ai ʻo maʻu ʻae fonua ʻaia naʻe fuakava ai ʻe Sihova ki hoʻomou ngaahi tamai, ko ʻEpalahame mo ʻAisake, mo Sēkope, ke foaki ia kiate kinautolu, pea ki honau hako kimui ʻiate kinautolu.’”
9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
9¶ Pea ne u lea kiate kimoutolu ʻi he kuonga ko ia, ʻo pehē, “ʻOku ʻikai te u mafai ke kātakiʻi ʻakimoutolu ʻeau pe:
10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
10Kuo fakatokolahi ʻakimoutolu ʻe Sihova ko homou ʻOtua, pea, vakai, ʻoku mou tatau he ʻaho ni mo e ngaahi fetuʻu ʻoe langi hono lahi.
11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
11(Kae ʻofa ke fakatokolahi ʻakimoutolu ʻe Sihova ko e ʻOtua ʻo hoʻomou ngaahi tamai ke laui liunga afe ʻa homou tokolahi ni, pea tāpuakiʻi ʻakimoutolu, ʻo hangē ko ia kuo ne talaʻofa kiate kimoutolu!)
12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
12ʻE fēfē ʻeku faʻa fai ke kātaki ʻeau pe hoʻomou fakafiu mo hoʻomou kavenga, mo hoʻomou fekeʻikeʻi?
13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
13Mou fili ha kau tangata poto, ʻoku loto matala, ʻaia kuo ʻiloa ʻi homou ngaahi faʻahinga, pea te u fakanofo ʻakinautolu kenau puleʻi ʻakimoutolu.
14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
14Pea ne mou tala mai kiate au, ʻo pehē, Ko e meʻa kuo ke lea ki ai ʻoku lelei ia ke mau fai.”
15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
15Pea ne u fili mai ʻae houʻeiki ʻo homou ngaahi faʻahinga, ʻae kau tangata poto, pea ongoongo, ʻo fakanofo ʻakinautolu ke puleʻi ʻakimoutolu, ko e kau pule ki he ngaahi toko afe, mo e kau pule ʻoe ngaahi toko teau, mo e kau pule ʻoe ngaahi toko nimangofulu, mo e kau pule ʻoe ngaahi toko hongofulu, mo e kau matāpule ʻi homou ngaahi faʻahinga.
16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
16“Pea ne u fekau ki hoʻomou kau fakamaau ʻi he kuonga ko ia, ʻo pehē, ‘Mou fanongo ki he ngaahi meʻa ʻa homou ngaahi kāinga, pea fakamaau māʻoniʻoni ki he tangata kotoa pē mo hono tokoua, pea mo e muli ʻoku ʻiate ia.
17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
17ʻOua naʻa mou filifilimānako ki he kakai ʻi he fakamaau; ka te mou fanongo ki he siʻi pea mo e lahi; ʻoua naʻa mou manavahē ki he mata ʻoe tangata; he ʻoku ʻae ʻOtua ʻae fakamaau: pea ko e meʻa ʻoku faingataʻa kiate kimoutolu, ʻomi ia kiate au, pea te u fanongo ki ai.’
18И заповедих вам онда све што ћете чинити.
18Pea ne u fekau kiate kimoutolu ʻi he kuonga ko ia ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ke mou fai.
19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
19¶ “Pea ʻi heʻetau hiki mei Holepi, naʻa tau ʻalu ai pe ʻi he fuʻu toafa lahi ko ia mo fakamanavahē, ʻaia naʻa mou mamata ʻi he hala ʻoe moʻunga ʻoe kau ʻAmoli, ʻo hangē ko e fekau ʻa Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu; pea naʻa tau hoko ki Ketesi-pania.
20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
20Pea ne u pehē kiate kimoutolu, Kuo mou hoko ki he moʻunga ʻoe kau ʻAmoli, ʻaia ʻoku foaki ʻe Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu.
21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
21Vakai, kuo tuku ʻe Sihova ko ho ʻOtua ʻae fonua ʻi ho ʻao: ʻalu hake ʻo maʻu ia, ʻo hangē ko e folofola ʻa Sihova ko e ʻOtua ʻo hoʻo ngaahi tamai kiate koe; ʻoua naʻa manavahē, pe loto vaivai.
22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
22¶ “Pea naʻa mou ʻunuʻunu mai kotoa pē kiate au ʻo mou pehē, Te mau fekau ʻae kau tangata ke muʻomuʻa ʻiate kimautolu, kenau asiasi ʻae fonua, pea toe fakahā mai ʻae hala ʻoku totonu ke mau ʻalu hake ai, pea ko e kolo fē ia te mau hoko ki ai.
23и то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
23Pea ne u fiemālie lahi ʻi he lea ko ia pea ne u fili ʻae kau tangata ʻe toko hongofulu ma toko ua ʻiate kimoutolu, ʻo tautau tokotaha ʻi he faʻahinga.
24и они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
24Pea naʻa nau afe ʻo ʻalu hake ki he moʻunga, pea ne nau hifo ki he potu tafangafanga ʻo ʻEsikoli, ʻonau vakai foli ia.
25и набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
25Pea naʻa nau toʻo ʻae fua ʻoe fonua ʻi honau nima, ʻonau ʻomi ia kiate kitautolu, ʻonau ʻomi mo e lea kiate kitautolu, ʻo pehē, Ko e fonua lelei ʻaia ʻoku foaki ʻe Sihova ko hotau ʻOtua kiate kitautolu.
26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
26Ka naʻe ʻikai te mou fie ʻalu hake ki ai, pea ne mou fai talangataʻa ki he fekau ʻa Sihova ko homou ʻOtua:
27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
27Pea naʻa mou lāunga, ʻi homou ngaahi fale fehikitaki, ʻo pehē, Ko e meʻa ʻi he fehiʻa ʻa Sihova kiate kitautolu, ko ia kuo ne ʻomi ai ʻakitautolu mei he fonua ko ʻIsipite, ke tukuange ʻakitautolu ki he nima ʻoe kau ʻAmoli, ke fakaʻauha ʻakitautolu.
28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
28Te tau ʻalu hake ki fē? Kuo fakavaivaiʻi homau loto ʻe homau ngaahi kāinga, ʻo pehē, ʻOku lahi hake mo lōloa ʻae kakai ʻiate kimautolu; ʻoku lahi ʻae ngaahi kolo pea ʻoku hoko hake ki he langi honau ʻā; kaeʻumaʻā foki ʻemau mamata ʻi ai ki he ngaahi foha ʻoe kau ʻAnaki.
29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
29Pea ne u pehē kiate kimoutolu, ʻoua naʻa mou lilika, pea ʻoua naʻa mou manavahē kiate kinautolu.
30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
30Ko Sihova ko homou ʻOtua ʻaia ʻoku muʻomuʻa ʻiate kimoutolu, ʻe tau ia maʻamoutolu, ʻo hangē ko ia kotoa pē naʻa ne fai ʻi ʻIsipite maʻamoutolu ʻi homou ʻao:
31и у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
31Pea ʻi he toafa, ʻaia naʻa ke mamata ai ki he fua ko e ʻe Sihova ko ho ʻOtua, ʻo hangē ko e fua ʻe he tangata hono foha, ʻi he hala kotoa pē naʻa mou ʻalu ai, kaeʻoua ke mou hoko ki he potu ni.
32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
32Ka ʻi he meʻa ni naʻe ʻikai te mou tui kia Sihova ko homou ʻOtua,
33који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
33ʻAia naʻe ʻalu muʻomuʻa ʻi he hala ʻiate kimoutolu, ke kumi ʻae potu ke fokotuʻu ai homou ngaahi fale fehikitaki, ʻi he afi ʻi he poʻuli, ke fakahā kiate kimoutolu ʻae hala ko ia te mou ʻalu ai, pea ʻi he ʻao ʻi he ʻaho.
34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
34Pea naʻe ongoʻi ʻe Sihova ʻae leʻo ʻo hoʻomou ngaahi lea, pea naʻe houhau ia, pea ne fuakava, ʻo pehē,
35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
35Ko e moʻoni ʻe ʻikai ha tokotaha ʻoe kau tangata ʻoe toʻutangata kovi ni te ne mamata ki he fonua lelei ko ia, ʻaia ne u fuakava ke foaki ki hoʻomou ngaahi tamai,
36осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
36Ka ko Kelepi ko e foha ʻo Sifune: ʻe mamata ia ki ai, pea te u foaki kiate ia, ʻae fonua kuo ne tuʻu ki ai, pea ki heʻene fānau ko e meʻa ʻi heʻene muimui angatonu kia Sihova.
37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
37Pea naʻe houhau ʻa Sihova kiate au foki koeʻuhi ko kimoutolu, ʻo pehē, Ko koe foki ʻe ʻikai te ke hoko ki ai.
38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
38Ka ko Siosiua ko e foha ʻo Nuni, ʻaia ʻoku tuʻu ʻi ho ʻao, ʻe ʻalu ia ki ai: ke ke tokoni kiate ia: he te ne pule ke maʻu ia ʻe ʻIsileli.
39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
39Ka ko hoʻomou ngaahi fānau iiki ʻakinautolu ne mou pehē ʻe hoko ʻo moʻua, mo hoʻomou ngaahi fānau, ʻakinautolu naʻe ʻikai ʻilo ʻi he ʻaho ko ia ʻae lelei mo e kovi, tenau hoko ki ai, pea te u foaki ia kiate kinautolu, pea tenau maʻu ia.
40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
40Ka ko kimoutolu, mou tafoki, pea hiki homou fononga ki he toafa ʻi he hala ʻoe Tahi Kulokula.
41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
41Pea naʻa mou lea ʻo pehē kiate au, Kuo mau fai angahala kia Sihova; te mau ʻalu hake ʻo tau, ʻo fakatatau ki he meʻa kotoa pē ʻoku fekau ʻe Sihova ko homau ʻOtua kiate kimautolu. Pea hili hoʻomou nonoʻo taki taha ʻae tangata ʻene mahafutau kiate ia, naʻa mou teu pe ke ʻalu ki moʻunga.
42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
42Pea naʻe folofola ʻa Sihova kiate au, Tala kiate kinautolu, ʻOua naʻa ʻalu hake, pea ʻoua naʻa tau; he ʻoku ʻikai te u ʻiate kimoutolu; telia naʻa teʻia ʻakimoutolu ʻi he ʻao ʻo homou ngaahi fili.
43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
43“Pea ne u lea kiate kimoutolu; pea naʻe ʻikai te mou tui ki ai, ka naʻa mou angatuʻu ki he fekau ʻa Sihova, ʻo ʻalu hake loto fielahi pe ki he moʻunga.
44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
44Pea naʻe haʻu ʻae kau ʻAmoli, ʻaia naʻe nofo ʻi he moʻunga ko homou tali, pea naʻa nau tuli ʻakimoutolu ʻo hangē ko ia ʻoku fai ʻe he fanga pi, pea naʻe teʻia ʻakimoutolu ʻi Seia, ʻo aʻu ki Hoama.
45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
45Pea ne mou foki ʻo tangi ʻi he ʻao ʻo Sihova, ka naʻe ʻikai tokanga ʻa Sihova ki homou leʻo, pe fakaongo kiate kimoutolu.
46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
46Ko ia naʻa mou nofo ai ʻi Ketesi ʻo ʻaho lahi, ʻo fakatatau ki he ngaahi ʻaho naʻa mou nofo ʻi ai.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.