5. Мојсијева 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите.
1Pea naʻe fekau ʻe Mōsese ke haʻu ʻa ʻIsileli kotoa pē, ʻo ne pehē kiate kinautolu, “Fanongo, ʻE ʻIsileli, ki he ngaahi tuʻutuʻuni mo e ngaahi fakamaau ʻaia ʻoku ou lea ʻaki ʻi homou telinga he ʻaho ni, koeʻuhi ke mou ʻilo ia, pea tauhi, pea fai ki ai.
2Господ Бог наш учини с нама завет на Хориву.
2Naʻe fai ʻe Sihova ko hotau ʻOtua ʻae fuakava mo kitautolu ʻi Holepi.
3Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи.
3Naʻe ʻikai fai ʻe Sihova ʻae fuakava ni mo ʻetau ngaahi tamai, ka ko kitautolu, ʻio, ʻakitautolu ʻoku moʻui kotoa pē ʻi heni he ʻaho ni.
4Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња;
4Naʻe folofola ʻa Sihova kiate kimoutolu ʻae mata ki he mata ʻi he moʻunga mei he loto afi;
5ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим речи Господње, јер вас беше страх од огња и не изиђосте на гору; и рече:
5(Naʻa ku tuʻu ʻi he vahaʻa ʻo Sihova mo kimoutolu ʻi he kuonga ko ia, ke fakahā kiate kimoutolu ʻae folofola ʻa Sihova; he naʻa mou manavahē koeʻuhi ko e afi, pea naʻe ʻikai te mou ʻalu hake ki he moʻunga;) pea naʻe pehē mai ʻe ia;
6Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.
6¶ “Ko au ko Sihova ko ho ʻOtua, ‘Naʻaku ʻomi koe kituʻa mei he fonua ko ʻIsipite, mei he fale fakapōpula.
7Немој имати богове друге до мене.
7“ʻOua naʻa ke maʻu mo au ha ʻotua kehe ʻi hoku ʻao.
8Не гради себи лик резани, нити какву слику од твари које су горе на небу или које су доле на земљи или које су у води испод земље.
8“ʻOua naʻa ke ngaohi kiate koe ha fakatātā, pe ha meʻa fakatatau ʻe taha ʻi ha meʻa ʻe taha ʻi he langi ʻi ʻolunga, pe ha meʻa ʻoku ʻi he fonua ʻi lalo ni, pe ki ha meʻa ʻoku ʻi he vai ʻi he lalo fonua:
9Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њихових до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на ме,
9“ʻOua naʻa ke punou hifo koe ki ai, pe tauhi ki ai: he ko au Sihova ko ho ʻOtua, ko e ʻOtua fuaʻa au, ʻoku ou totongi ʻae hia ʻae ngaahi tamai ki he fānau ʻo aʻu ki hono tolu mo hono fā ʻoe toʻutangata ʻokinautolu ʻoku fehiʻa kiate au,
10а чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.
10Pea u fakahā ʻae ʻaloʻofa ki he ngaahi toko afe ʻokinautolu ʻoku ʻofa kiate au mo tauhi ʻeku ngaahi fekau.
11Не узимај узалуд име Господа Бога свог, јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.
11“ʻOua naʻa ke takuanoa ʻae huafa ʻo Sihova ko ho ʻOtua: koeʻuhi ʻe ʻikai lau ʻe Sihova ko e taʻehalaia ia ʻaia ʻoku ne takuanoa hono huafa.
12Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
12“Tauhi ʻae ʻaho Sāpate ke fakamāʻoniʻoniʻi ia, ʻo hangē ko e fekau ʻa Sihova ko ho ʻOtua kiate koe.
13Шест дана ради и свршуј све послове своје.
13Ko e ʻaho ʻe ono ke ke ngāue ai, ʻo fai ai hoʻo ngāue kotoa pē:
14А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.
14Ka ko hono fitu ʻoe ʻaho ko e Sāpate ia ʻo Sihova ko ho ʻOtua; ʻoua naʻa ke fai ʻi ai ha ngāue ʻe taha, ʻa koe, pe ko ho foha, pe ko ho ʻofefine, ko hoʻo tamaioʻeiki, pe ko hoʻo kaunanga, pe ko hoʻo pulu, pe ko hoʻo ʻasi, pe ha manu ʻe taha, pe ko e muli ʻoku nofo ʻi ho lotoʻā: koeʻuhi ke mālōlō mo koe ʻa hoʻo tamaioʻeiki mo hoʻo kaunanga.
15И памти да си био роб у земљи мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора.
15Pea ke manatu naʻa ke nofo ko e tamaioʻeiki koe ʻi he fonua ko ʻIsipite, pea naʻe ʻomi koe mei ai ʻe Sihova ko ho ʻOtua, ʻi he nima māfimafi mo e nima kuo mafao: ko ia kuo fekau ai ʻe Sihova ko ho ʻOtua kiate koe, ke ke tauhi ʻae ʻaho Sāpate.
16Поштуј оца свог и матер своју, као што ти је заповедио Господ Бог твој, да би се продужили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој.
16¶ “Fakaʻapaʻapa ki hoʻo tamai mo hoʻo faʻē, ʻo hangē ko e fekau ʻa Sihova ko ho ʻOtua kiate koe; koeʻuhi ke fuoloa ho ngaahi ʻaho, pea koeʻuhi ke hoko ai ʻae lelei kiate koe, ʻi he fonua ʻaia ʻoku foaki ʻe Sihova ko ho ʻOtua kiate koe.
17Не убиј.
17“ʻOua naʻa ke fakapō.
18Не чини прељубе.
18“Pea ʻoua naʻa ke tono fefine.
19Не кради.
19“Pea ʻoua naʻa ke kaihaʻa.
20Не сведочи лажно на ближњег свог.
20“Pea ʻoua naʻa ke tukuakiʻi ʻa ho kaungāʻapi.
21Не пожели жену ближњег свог, не пожели кућу ближњег свог, ни њиву његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта шта је ближњег твог.
21“‘Pea ʻoua naʻa ke holi ki he uaifi ʻo ho kaungāʻapi, pea ʻoua naʻa ke manumanu ki he fale ʻo ho kaungāʻapi, pe ki heʻene ngoue, pe ki heʻene tamaioʻeiki, pe ki heʻene kaunanga, pe ki heʻene pulu, pe ki heʻene ʻasi, pe ki ha meʻa ʻe taha ʻoku ʻa ho kaungāʻapi.’
22Те речи изговори Господ свему збору вашем на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на две плоче камене које ми даде.
22¶ “Naʻe folofolaʻaki ʻae ngaahi lea ni ʻe Sihova ki hoʻomou fakataha kotoa pē ʻi he moʻunga mei he loto afi mo e ʻao, pea mo e poʻuli matolu, ʻi he leʻo lahi: pea naʻe ʻikai fakalahi ia. Pea naʻe tohi ia ʻi he maka lafalafa ʻe ua, ʻo ne tuku mai ia kiate au.
23А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше, приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старешине ваше,
23“Pea naʻe hoko ʻo pehē, ‘ʻI hoʻomou ongoʻi ʻae leʻo mei he lotolotonga ʻoe fakapoʻuli, (he naʻe vela ʻae moʻunga ʻi he afi,) naʻa mou haʻu ʻo ofi kiate au, ʻio ʻae houʻeiki ʻo homou ngaahi faʻahinga, mo hoʻomou kau mātuʻa;
24и рекосте: Гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас Његов исред огња; данас видесмо где Бог говори с човеком, и човек оста жив.
24Pea naʻa mou pehē, Vakai, kuo fakahā kiate kimautolu ʻe Sihova ko homau ʻOtua hono nāunau mo hono lahi, pea kuo mau ongoʻi hono leʻo mei he loto afi: kuo mau mamata he ʻaho ni ʻoku alea ʻae ʻOtua mo e tangata, pea ʻoku moʻui ia.
25Па сада зашто да помремо? Јер ће нас спалити онај огањ велики; ако још чујемо глас Господа Бога свог, помрећемо.
25Pea ko eni, ko e hā te mau mate ai? He ko e afi lahi ni te ne fakaʻauha ʻakimautolu: kapau te mau toe fanongo ki he leʻo ʻo Sihova ko homau ʻOtua, te mau toki mate ai.
26Јер које је тело чуло глас Бога Живога где говори исред огња, као ми, и остало живо?
26He ko hai ia ʻi he kakai kotoa pē, kuo ne fanongo ki he leʻo ʻoe ʻOtua moʻui ʻoku folofola mei he loto afi, ʻo hangē ko kimautolu, pea kei moʻui?
27Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама шта ти год каже Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити.
27Ke ke ʻalu koe ke ofi, pea fanongo ki he folofola kotoa pē ʻa Sihova ko hotau ʻOtua: pea ke lea ʻaki ʻe koe kiate kimautolu ʻaia kotoa pē ʻe folofola ai ʻa Sihova ko hotau ʻOtua kiate koe: pea te mau fanongo, pea fai ki ai.’
28И Господ чу глас од речи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: Чух глас од речи тог народа, које рекоше теби; шта рекоше добро рекоше.
28Pea naʻe ongoʻi ʻe Sihova ʻae leʻo ʻo hoʻomou ngaahi lea, ʻi hoʻomou lea kiate au; pea naʻe pehē ʻe Sihova kiate au, ‘Kuo u fanongo ki he leʻo ʻoe ngaahi lea ʻae kakai ni, ʻaia kuo nau lea ʻaki kiate koe: kuo lelei kotoa pē ʻae lea kuo nau lea ʻaki.
29О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховим довека.
29ʻAmusiaange ʻeau kuo ʻiate kinautolu ha loto pehē, kenau manavahē kiate au, pea tauhi maʻuaipē ʻa ʻeku ngaahi fekau, koeʻuhi ke hoko ai ʻae lelei kiate kinautolu, pea ki heʻenau fānau ʻo taʻengata!
30Иди, реци им: Вратите се у шаторе своје.
30ʻAlu ʻo tala kiate kinautolu, Mou toe ʻalu ki homou ngaahi fale fehikitaki.
31А ти стани овде код мене, и казаћу ти све заповести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у наследство.
31Ka ko koe, ke ke tuʻu ʻi heni ʻo ofi kiate au, pea te u fakahā kiate koe ʻae ngaahi fekau kotoa pē, mo e ngaahi tuʻutuʻuni, mo e ngaahi fakamaau, ʻaia te ke ako ʻaki kiate kinautolu, koeʻuhi kenau fai ki ai ʻi he fonua ʻaia ʻoku ou foaki kiate kinautolu kenau maʻu.’
32Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповедио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налево.
32Ko ia ke mou tokanga ʻo fai ia ʻo hangē ko e fekau ʻa Sihova ko homou ʻOtua kiate kimoutolu: ʻoua naʻa mou tafoki ki he nima toʻomataʻu pe ki he toʻohema.
33Целим путем, који вам је заповедио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продужили дани у земљи коју ћете наследити.
33Te mou ʻalu ʻi he ngaahi hala kotoa pē ʻaia kuo fekau ʻe Sihova ko homou ʻOtua kiate kimoutolu, koeʻuhi ke mou moʻui, pea mou lelei, pea ke mou fakatolonga homou ngaahi ʻaho ʻi he fonua te mou maʻu.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.