5. Мојсијева 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите.
1Мойсе а кемат пе тот Исраелул ши й-а зис: „Аскултэ, Исраеле, леӂиле ши порунчиле пе каре ви ле спун астэзь ын аузул востру. Ынвэцаци-ле ши ымплиници-ле ку скумпэтате.
2Господ Бог наш учини с нама завет на Хориву.
2Домнул Думнезеул ностру а ынкеят ку ной ун легэмынт ла Хореб.
3Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи.
3Ну ку пэринций ноштри а ынкеят Домнул легэмынтул ачеста, чи ку ной, каре сунтем тоць вий астэзь аич.
4Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња;
4Домнул в-а ворбит фацэ ын фацэ пе мунте, дин мижлокул фокулуй.
5ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим речи Господње, јер вас беше страх од огња и не изиђосте на гору; и рече:
5Еу ам стат атунч ынтре Домнул ши вой, ка сэ вэ вестеск кувынтул Домнулуй, кэч вэ ера фрикэ де фок ши ну в-аць суит пе мунте. Ел а зис:
6Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.
6‘Еу сунт Домнул Думнезеул тэу, каре те-ам скос дин цара Еӂиптулуй, дин каса робией.
7Немој имати богове друге до мене.
7Сэ н-ай алць думнезей афарэ де Мине.
8Не гради себи лик резани, нити какву слику од твари које су горе на небу или које су доле на земљи или које су у води испод земље.
8Сэ ну-ць фачь кип чоплит, нич врео ынфэцишаре а лукрурилор каре сунт сус, ын черурь, сау жос, пе пэмынт, сау ын апе суб пэмынт.
9Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њихових до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на ме,
9Сэ ну те ынкинь ынаинтя лор ши сэ ну ле служешть, кэч Еу, Домнул Думнезеул тэу, сунт ун Думнезеу ӂелос, каре педепсеск фэрэделеӂя пэринцилор ын копий пынэ ла ал трейля ши ла ал патруля ням ал челор че Мэ урэск
10а чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.
10ши Мэ ындур пынэ ла ал мииля ням де чей че Мэ юбеск ши пэзеск порунчиле Меле.
11Не узимај узалуд име Господа Бога свог, јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.
11Сэ ну ей ын дешерт Нумеле Домнулуй Думнезеулуй тэу, кэч Домнул ну ва лэса непедепсит пе чел че ва луа ын дешерт Нумеле Луй.
12Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
12Цине зиуа де одихнэ ка с-о сфинцешть, кум ць-а порунчит Домнул Думнезеул тэу.
13Шест дана ради и свршуј све послове своје.
13Шасе зиле сэ лукрезь ши сэ-ць фачь тоате требуриле.
14А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.
14Дар зиуа а шаптя есте зиуа де одихнэ а Домнулуй Думнезеулуй тэу: сэ ну фачь ничо лукраре ын еа, нич ту, нич фиул тэу, нич фийка та, нич робул тэу, нич роаба та, нич боул тэу, нич мэгарул тэу, нич вреунул дин добитоачеле тале, нич стрэинул каре есте ын локуриле тале, пентру ка ши робул ши роаба та сэ се одихняскэ ынтокмай ка тине.
15И памти да си био роб у земљи мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора.
15Аду-ць аминте кэ ши ту ай фост роб ын цара Еӂиптулуй, ши Домнул Думнезеул тэу те-а скос дин еа ку мынэ таре ши ку брац ынтинс, де ачея ць-а порунчит Домнул Думнезеул тэу сэ ций зиуа де одихнэ.
16Поштуј оца свог и матер своју, као што ти је заповедио Господ Бог твој, да би се продужили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој.
16Чинстеште пе татэл тэу ши пе мама та, кум ць-а порунчит Домнул Думнезеул тэу, ка сэ ай зиле мулте ши сэ фий феричит ын цара пе каре ць-о дэ Домнул Думнезеул тэу.
17Не убиј.
17Сэ ну учизь.
18Не чини прељубе.
18Сэ ну прякурвешть.
19Не кради.
19Сэ ну фурь.
20Не сведочи лажно на ближњег свог.
20Сэ ну мэртурисешть стрымб ымпотрива апроапелуй тэу.
21Не пожели жену ближњег свог, не пожели кућу ближњег свог, ни њиву његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта шта је ближњег твог.
21Сэ ну пофтешть неваста апроапелуй тэу; сэ ну пофтешть каса апроапелуй тэу, нич огорул луй, нич робул луй, нич роаба луй, нич боул луй, нич мэгарул луй, ничун алт лукру каре есте ал апроапелуй тэу.’
22Те речи изговори Господ свему збору вашем на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на две плоче камене које ми даде.
22Ачестя сунт кувинтеле пе каре ле-а ростит Домнул ку глас таре пе мунте, дин мижлокул фокулуй, дин норь ши дин негурэ дясэ, ши ле-а спус ла тоатэ адунаря воастрэ, фэрэ сэ адауӂе чева. Ле-а скрис пе доуэ табле де пятрэ ши ми ле-а дат.
23А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше, приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старешине ваше,
23Кынд аць аузит гласул ачела дин мижлокул ынтунерикулуй ши пе кынд тот мунтеле ера апринс, кэпетенииле семинциилор воастре ши бэтрыний воштри с-ау апропият тоць де мине
24и рекосте: Гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас Његов исред огња; данас видесмо где Бог говори с човеком, и човек оста жив.
24ши аць зис: ‘Ятэ кэ Домнул Думнезеул ностру не-а арэтат слава ши мэримя Луй ши ной Й-ам аузит гласул дин мижлокул фокулуй; астэзь, ам вэзут кэ Думнезеу а ворбит унор оамень, ши тотушь ау рэмас вий.
25Па сада зашто да помремо? Јер ће нас спалити онај огањ велики; ако још чујемо глас Господа Бога свог, помрећемо.
25Ши акум пентру че сэ мурим? Кэч ачест фок маре не ва мистуи; дакэ вом аузи ши май департе гласул Домнулуй Думнезеулуй ностру, вом мури.
26Јер које је тело чуло глас Бога Живога где говори исред огња, као ми, и остало живо?
26Чине есте, ын адевэр, омул ачела каре сэ фи аузит вреодатэ, ка ной, гласул Думнезеулуй челуй виу ворбинд дин мижлокул фокулуй, ши тотушь сэ фи рэмас виу?
27Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама шта ти год каже Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити.
27Апропие-те май бине ту ши аскултэ тот че-ць ва спуне Домнул Думнезеул ностру; апой сэ не спуй ту ынсуць тот че-ць ва спуне Домнул Думнезеул ностру, ши ной вом аскулта ши вом фаче.’
28И Господ чу глас од речи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: Чух глас од речи тог народа, које рекоше теби; шта рекоше добро рекоше.
28Домнул а аузит кувинтеле пе каре ми ле-аць спус. Ши Домнул мь-а зис: ‘Ам аузит кувинтеле пе каре ци ле-а спус попорул ачеста: тот че ау зис есте бине.
29О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховим довека.
29О, де ар рэмыне ей ку ачеяшь инимэ ка сэ се тямэ де Мине ши сэ пэзяскэ тоате порунчиле Меле, ка сэ фие феричиць пе вечие, ей ши копиий лор!
30Иди, реци им: Вратите се у шаторе своје.
30Ду-те де спуне-ле: «Ынтоарчеци-вэ ын кортуриле воастре.»
31А ти стани овде код мене, и казаћу ти све заповести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у наследство.
31Дар ту рэмый аич, ку Мине, ши-ць вой спуне тоате порунчиле, леӂиле ши рындуелиле пе каре сэ-й ынвець сэ ле ымплиняскэ ын цара пе каре ле-о дау ын стэпынире.’
32Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповедио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налево.
32Луаць сяма дар сэ фачець аша кум в-а порунчит Домнул Думнезеул востру; сэ ну вэ абатець де ла челе че а порунчит Ел нич ла дряпта, нич ла стынга.
33Целим путем, који вам је заповедио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продужили дани у земљи коју ћете наследити.
33Сэ урмаць ын тотул каля пе каре в-а порунчит Домнул Думнезеул востру сэ умблаць, ка сэ трэиць ши сэ фиць феричиць ши сэ авець зиле мулте ын цара пе каре о вець луа ын стэпынире.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.