5. Мојсијева 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Ово су речи завета који заповеди Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи моавској, осим завета који је учинио с њима на Хориву.
1Ятэ кувинтеле легэмынтулуй пе каре а порунчит луй Мойсе Домнул сэ-л ынкее ку копиий луй Исраел ын цара Моабулуй, афарэ де легэмынтул пе каре-л ынкеясе ку ей ла Хореб.
2И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи мисирској Фараону и свим слугама његовим и свој земљи његовој,
2Мойсе а кемат пе тот Исраелул ши ле-а зис: „Аць вэзут тот че а фэкут Домнул суб окий воштри, ын цара Еӂиптулуй, луй Фараон, тутурор супушилор луй ши ынтреӂий луй цэрь:
3кушања велика, која видеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.
3мариле ынчеркэрь пе каре ци ле-ау вэзут окий, минуниле ши семнеле ачеля марь.
4Али вам не даде Господ срце, да разумете, ни очи, да видите, и уши да чујете до овог дана.
4Дар Домнул ну в-а дат минте сэ причепець, нич окь сэ ведець, нич урекь сэ аузиць пынэ ын зиуа де азь.
5И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојим.
5Тотушь Ел зиче: ‘Еу в-ам кэлэузит патрузечь де ань ын пустиу; хайнеле ну ви с-ау ынвекит пе вой ши ынкэлцэминтя ну ви с-а ынвекит ын пичор;
6Хлеба не једосте, ни писте вино и силовито пиће, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.
6пыне н-аць мынкат ши н-аць бэут нич вин, нич бэутурэ таре, ка сэ куноаштець кэ Еу сунт Домнул Думнезеул востру.’
7И кад дођосте на ово место, изиђе Сион, цар есевонски и Ог, цар васански пред нас у бој; и побисмо их.
7Аць ажунс ын локул ачеста; Сихон, ымпэратул Хесбонулуй, ши Ог, ымпэратул Басанулуй, не-ау ешит ынаинте, ка сэ не батэ, ши й-ам бэтут.
8И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.
8Ле-ам луат цара ши ам дат-о ын стэпынире рубеницилор, гадицилор ши ла жумэтате дин семинция манасицилор.
9Зато држите речи овог завета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.
9Сэ пэзиць дар кувинтеле легэмынтулуй ачестуя ши сэ ле ымплиниць, ка сэ избутиць ын тот че вець фаче.
10Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,
10Астэзь стаць ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй востру вой тоць, кэпетенииле семинциилор воастре, бэтрыний воштри, май-марий оштирий воастре, тоць бэрбаций дин Исраел,
11деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи.
11копиий воштри, невестеле воастре ши стрэинул каре есте ын мижлокул таберей тале, де ла чел че-ць тае лемне пынэ ла чел че-ць скоате апэ.
12Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,
12Стай ка сэ интри ын легэмынт ку Домнул Думнезеул тэу, ын легэмынтул ачеста ынкеят ку журэмынт ши пе каре Домнул Думнезеул тэу ыл ынкее ку тине ын зиуа ачаста,
13да те данас постави себи за народ и да ти Он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
13ка сэ те факэ азь попорул Луй ши Ел сэ фие Думнезеул тэу, кум ць-а спус ши кум а журат пэринцилор тэй Авраам, Исаак ши Иаков.
14И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву;
14Ну нумай ку вой ынкей легэмынтул ачеста ынкеят ку журэмынт,
15него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.
15чи атыт ку чей че сунт аич принтре ной, де фацэ, ын зиуа ачаста ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй ностру, кыт ши ку чей че ну сунт аич принтре ной ын зиуа ачаста.
16Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.
16Штиць кум ам локуит ын цара Еӂиптулуй ши кум ам трекут прин мижлокул нямурилор пе каре ле-аць стрэбэтут.
17И видели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.
17Аць вэзут урычуниле ши идолий лор, лемнул ши пятра, арӂинтул ши аурул, каре ерау ла еле.
18Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.
18Сэ ну фие ынтре вой нич бэрбат, нич фемее, нич фамилие ши нич семинцие а кэрор инимэ сэ се абатэ азь де ла Домнул Думнезеул ностру, ка сэ се дукэ сэ служяскэ думнезеилор нямурилор ачелора. Сэ ну фие принтре вой ничо рэдэчинэ каре сэ адукэ отравэ ши пелин.
19И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.
19Нимень, дупэ че а аузит кувинтеле легэмынтулуй ачестуя ынкеят ку журэмынт, сэ ну се лауде ын инима луй ши сэ зикэ: ‘Вой авя паче кяр дакэ аш урма дупэ порнириле инимий меле ши кяр дакэ аш адэуга беция ла сете.’
20Неће Господ опростити таквоме, него ће се онда распалити гнев Господњи и ревност Његова на таквог човека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истребиће Господ име његово под небом.
20Пе ачела Домнул ну-л ва ерта. Чи атунч мыния ши ӂелозия Домнулуй се вор апринде ымпотрива омулуй ачелуя, тоате блестемеле скрисе ын картя ачаста вор вени песте ел, ши Домнул ый ва штерӂе нумеле де суб черурь.
21И одлучиће га Господ на зло од свих племена Израиљевих по свим клетвама завета написаног у књизи овог закона.
21Домнул ыл ва деспэрци, спре пеиря луй, дин тоате семинцииле луй Исраел ши-й ва фаче дупэ тоате блестемеле легэмынтулуй скрис ын ачастэ карте а леӂий.
22Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,
22Вырста де оамень каре вор вени, копиий воштри каре се вор наште дупэ вой ши стрэинул каре ва вени динтр-о царэ депэртатэ, ла ведеря урӂиилор ши болилор ку каре ва лови Домнул цара ачаста –
23земљу ову опаљену сумпором и сољу, где се не сеје нити шта ниче нити на њој расте каква биљка, као где је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затре Господ у гневу свом и у јарости својој,
23ла ведеря пучоасей, а сэрий ши ардерий ынтрегулуй цинут, унде ну ва фи нич сэмынцэ, нич род, нич ярбэ каре сэ кряскэ, ынтокмай ка ла сурпаря Содомей, Гоморей, Адмей ши Цебоимулуй, пе каре ле-а нимичит Домнул ын мыния ши урӂия Луй –,
24говориће сви народи: Зашто учини ово Господ од ове земље? Каква је то жестина великог гнева?
24тоате нямуриле вор зиче: ‘Пентру че а фэкут Домнул астфел цэрий ачестея? Пентру че ачастэ мыние апринсэ, ачастэ маре урӂие?’
25И одговараће се: Јер оставише завет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље мисирске.
25Ши ли се ва рэспунде: ‘Пентру кэ ау пэрэсит легэмынтул ынкеят ку ей де Домнул Думнезеул пэринцилор лор, кынд й-а скос дин цара Еӂиптулуй;
26Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.
26пентру кэ с-ау дус сэ служяскэ алтор думнезей ши сэ се ынкине ынаинтя лор, думнезей пе каре ей ну-й куноштяу ши пе каре ну ли-й дэдусе Домнул.
27Зато се Господ разгневи на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи.
27Де ачея С-а апринс Домнул де мыние ымпотрива ачестей цэрь ши а адус песте еа тоате блестемеле скрисе ын картя ачаста.
28И истреби их Господ Бог из земље њихове у гневу и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас.
28Домнул й-а смулс дин цара лор ку мыние, ку урӂие, ку о маре юциме ши й-а арункат ынтр-о алтэ царэ, кум се веде азь.’
29Шта је тајно оно је Господа Бога нашег, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овог закона.
29Лукруриле аскунсе сунт але Домнулуй Думнезеулуй ностру, яр лукруриле дескоперите сунт але ноастре ши але копиилор ноштри, пе вечие, ка сэ ымплиним тоате кувинтеле леӂий ачестея.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.