5. Мојсијева 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи.
1Дакэ вей аскулта де гласул Домнулуй Думнезеулуй тэу, пэзинд ши ымплининд тоате порунчиле Луй пе каре ци ле дау астэзь, Домнул Думнезеул тэу ыць ва да ынтыетате асупра тутурор нямурилор де пе пэмынт.
2И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог,
2Ятэ тоате бинекувынтэриле каре вор вени песте тине ши де каре вей авя парте дакэ вей аскулта де гласул Домнулуй Думнезеулуй тэу:
3благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу,
3Вей фи бинекувынтат ын четате ши вей фи бинекувынтат ла кымп.
4благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
4Родул пынтечелуй тэу, родул пэмынтулуй тэу, родул турмелор тале, фэтул вачилор ши оилор тале, тоате ачестя вор фи бинекувынтате.
5Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје.
5Кошница ши постава та вор фи бинекувынтате.
6Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш.
6Вей фи бинекувынтат ла вениря та ши вей фи бинекувынтат ла плекаря та.
7Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе.
7Домнул ыць ва да бируинцэ асупра врэжмашилор тэй каре се вор ридика ымпотрива та; пе ун друм вор еши ымпотрива та, дар пе шапте друмурь вор фуӂи динаинтя та.
8Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
8Домнул ва фаче ка бинекувынтаря сэ фие ку тине ын грынареле тале ши ын тоате лукруриле пе каре вей пуне мына. Те ва бинекувынта ын цара пе каре ць-о дэ Домнул Думнезеул тэу.
9Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим.
9Вей фи пентру Домнул ун попор сфынт, кум ць-а журат Ел, дакэ вей пэзи порунчиле Домнулуй Думнезеулуй тэу ши вей умбла пе кэиле Луй.
10И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.
10Тоате попоареле вор ведя кэ ту порць Нумеле Домнулуй ши се вор теме де тине.
11И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати.
11Домнул те ва коплеши ку бунэтэць, ынмулцинд родул трупулуй тэу, родул турмелор тале ши родул пэмынтулуй тэу, ын цара пе каре Домнул а журат пэринцилор тэй кэ ць-о ва да.
12Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам.
12Домнул ыць ва дескиде комоара Луй чя бунэ, черул, ка сэ тримитэ цэрий тале плоае ла време ши ка сэ бинекувынтезе тот лукрул мынилор тале: вей да ку ымпрумут мултор нямурь, дар ту ну вей луа ку ымпрумут.
13И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш,
13Домнул те ва фаче сэ фий кап, ну коадэ; тотдяуна вей фи сус, ши ничодатэ ну вей фи жос, дакэ вей аскулта де порунчиле Домнулуй Думнезеулуй тэу, пе каре ци ле дау астэзь, дакэ ле вей пэзи ши ле вей ымплини
14и не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш.
14ши ну те вей абате нич ла дряпта, нич ла стынга де ла тоате порунчиле пе каре ви ле дау астэзь, ка сэ вэ дучець дупэ алць думнезей ши сэ ле служиць.
15Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те.
15Дар, дакэ ну вей аскулта де гласул Домнулуй Думнезеулуй тэу, дакэ ну вей пэзи ши ну вей ымплини тоате порунчиле Луй ши тоате леӂиле Луй, пе каре ци ле дау астэзь, ятэ тоате блестемеле каре вор вени песте тине ши де каре вей авя парте.
16Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу.
16Вей фи блестемат ын четате ши вей фи блестемат пе кымп.
17Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје.
17Кошница ши постава та вор фи блестемате.
18Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.
18Родул трупулуй тэу, родул пэмынтулуй тэу, фэтул вачилор тале ши фэтул оилор тале, тоате вор фи блестемате.
19Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш.
19Вей фи блестемат ла вениря та ши вей фи блестемат ла плекаря та.
20Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.
20Домнул ва тримите ымпотрива та блестемул, тулбураря ши аменинцаря ын мижлокул тутурор лукрурилор де каре те вей апука, пынэ вей фи нимичит, пынэ вей пери курынд, дин причина рэутэций фаптелор тале, каре те-а фэкут сэ Мэ пэрэсешть.
21Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш.
21Домнул ва тримите песте тине чума, пынэ те ва нимичи ын цара пе каре о вей луа ын стэпынире.
22Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш.
22Домнул те ва лови ку лингоаре, ку фригурь, ку обринтялэ, ку кэлдурэ арзэтоаре, ку сечетэ, ку руӂинэ ын грыу ши ку тэчуне, каре те вор урмэри пынэ вей пери.
23А небо над главом твојом биће од бронзе, а земља под тобом од гвожђа.
23Черул дясупра капулуй тэу ва фи де арамэ ши пэмынтул суб тине ва фи де фер.
24Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истребиш.
24Домнул ва тримите цэрий тале, ын лок де плоае, праф ши пулбере, каре вор кэдя дин чер песте тине пынэ вей фи нимичит.
25Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи.
25Домнул те ва фаче сэ фий бэтут де врэжмаший тэй; пе ун друм вей еши ымпотрива лор, дар пе шапте друмурь вей фуӂи динаинтя лор ши вей фи о гроазэ пентру тоате ымпэрэцииле пэмынтулуй.
26И мртво тело твоје биће храна свим птицама небеским и зверју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши.
26Трупул тэу морт ва фи храна тутурор пэсэрилор черулуй ши фярелор пэмынтулуй; ши ну ва фи нимень каре сэ ле сперие.
27Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити.
27Домнул те ва бате ку буба ря а Еӂиптулуй, ку бубе реле ла шезут, ку рые ши ку печинӂине, де каре ну вей путя сэ те виндечь.
28Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом.
28Домнул те ва лови ку небуние, ку орбире, ку рэтэчире а минций
29И пипаћеш у подне, као што пипа слепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путевима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти помогне.
29ши вей быжбыи пе ынтунерик зиуа-н амяза маре, ка орбул пе ынтунерик; ну вей авя норок ын требуриле тале ши ын тоате зилеле вей фи апэсат, прэдат ши ну ва фи нимень каре сэ-ць винэ ын ажутор.
30Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш седети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати.
30Вей авя логодникэ, ши алтул се ва кулка ку еа; вей зиди касэ, ши н-о вей локуи; вей сэди вие, ши ну вей мынка дин еа.
31Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твом, и неће бити никога да ти помогне.
31Боул тэу ва фи ынжунгият суб окий тэй, ши ну вей мынка дин ел; ци се ва рэпи мэгарул динаинтя та ши ну ци се ва да ынапой; оиле тале вор фи дате врэжмашилор тэй ши ну ва фи нимень каре сэ-ць винэ ын ажутор.
32Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој.
32Фиий тэй ши фийчеле тале вор фи даць ка робь пе мына алтуй попор; ци се вор топи окий де дор, уйтынду-те тоатэ зиуа дупэ ей, ши мына та ва фи фэрэ путере.
33Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако.
33Ун попор пе каре ну-л куношть ва мынка родул пэмынтулуй тэу ши тот венитул лукрулуй тэу ши ын тоате зилеле вей фи апэсат ши здробит.
34И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима.
34Привелиштя пе каре о вей авя суб окь те ва фаче сэ ыннебунешть.
35Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена.
35Домнул те ва лови ку о бубэ ря ла ӂенункь ши ла коапсе ши ну те вей путя виндека де еа, те ва лови де ла талпа пичорулуй пынэ ын крештетул капулуй.
36Одвешће Господ тебе и цара твог, ког поставиш над собом, у народ ког ниси знао ти ни стари твоји, и онде ћеш служити другим боговима, дрвету и камену.
36Домнул те ва дуче, пе тине ши ымпэратул пе каре-л вей пуне песте тине, ла ун ням пе каре ну л-ай куноскут, нич ту, нич пэринций тэй. Ши аколо, вей служи алтор думнезей, де лемн ши де пятрэ.
37И бићеш чудо и прича и подсмех свим народима, у које те одведе Господ.
37Ши вей фи де поминэ, де батжокурэ ши де рыс принтре тоате попоареле ла каре те ва дуче Домнул.
38Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци.
38Вей семэна мултэ сэмынцэ пе кымпул тэу, ши вей стрынӂе пуцин, кэч о вор мынка тоатэ лэкустеле.
39Винограде ћеш садити и радићеш их а нећеш пити вино нити ћеш их брати, јер ће изјести црви.
39Вей сэди вий ши ле вей лукра, дар вин ну вей бя, ба нич н-о вей кулеӂе, кэч о вор мынка вермий.
40Имаћеш маслина по свим крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје.
40Вей авя мэслинь пе тоатэ ынтиндеря цэрий тале, ши ну те вей унӂе ку унтделемн, кэч мэслинеле вор кэдя.
41Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство.
41Вей наште фий ши фийче, дар ну вор фи ай тэй, кэч се вор дуче ын робие.
42Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе.
42Омизиле ыць вор мынка тоць помий ши родул пэмынтулуй.
43Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле, веома ниско.
43Стрэинул каре ва фи ын мижлокул тэу се ва ридика тот май сус песте тине, яр ту те вей коборы тот май жос;
44Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп.
44ел ыць ва да ку ымпрумут, ши ту ну-й вей да ку ымпрумут; ел ва фи фрунтя, ши ту вей фи коада.
45И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истребиш, јер ниси слушао глас Господа Бога свог и држао заповести Његове и уредбе Његове, које ти је заповедио.
45Тоате блестемеле ачестя вор вени песте тине, те вор урмэри ши те вор ажунӂе, пынэ вей фи нимичит, пентру кэ н-ай аскултат де гласул Домнулуй Думнезеулуй тэу, пентру кэ н-ай пэзит порунчиле Луй ши леӂиле Луй, пе каре ци ле-а дат.
46И оне ће бити знак и чудо на теби и на семену твом довека.
46Еле вор фи вешник ка ниште семне ши минунь пентру тине ши сэмынца та.
47Јер ниси служио Богу свом радосног и веселог срца у сваком обиљу.
47Пентру кэ, ын мижлокул белшугулуй тутурор лукрурилор, н-ай служит Домнулуй Думнезеулуй тэу ку букурие ши ку драгэ инимэ,
48И служићеш непријатељу свом, ког ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре.
48вей служи, ын мижлокул фоамей, сетей, голичуний ши липсей де тоате, врэжмашилор тэй, пе каре-й ва тримите Домнул ымпотрива та. Ел ыць ва пуне пе грумаз ун жуг де фер пынэ те ва нимичи.
49Подигнуће на тебе Господ народ издалека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, коме језика нећеш разумети.
49Домнул ва адуче де департе, де ла марӂиниле пэмынтулуй, ун ням каре ва кэдя песте тине ку збор де вултур, ун ням а кэруй лимбэ н-о вей ынцелеӂе,
50Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дете жалити.
50ун ням ку ынфэцишаря сэлбатикэ ши каре ну се ва сфии де чел бэтрын, нич ну ва авя милэ де копий.
51И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа, ни жито ни вино ни уље, ни плод говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре.
51Ел ва мынка родул турмелор тале ши родул пэмынтулуй тэу пынэ вей фи нимичит; ну-ць ва лэса нич грыу, нич муст, нич унтделемн, нич вицеий де ла вачь, нич меий де ла ой пынэ те ва фаче сэ перь.
52И стегнуће те по свим местима твојим, докле не попадају зидови твоји високи и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свим местима твојим, по свој земљи твојој коју ти даје Господ Бог твој;
52Те ва ымпресура ын тоате четэциле тале пынэ ыць вор кэдя зидуриле, ачесте зидурь ыналте ши тарь, ын каре ыць пусесешь ынкредеря пе тоатэ ынтиндеря цэрий тале; те ва ымпресура ын тоате четэциле тале, ын тоатэ цара пе каре ць-о дэ Домнул Думнезеул тэу.
53те ћеш у тескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој.
53Ын стрымтораря ши неказул ын каре те ва адуче врэжмашул тэу, вей мынка родул трупулуй тэу, карня фиилор ши фийчелор тале, пе каре ци-й ва да Домнул Думнезеул тэу.
54Човек који је био мек и врло нежан међу вама прозлиће се према брату свом и према милој жени својој и према осталим синовима који му остану,
54Омул чел май ӂингаш ши чел май милос динтре вой се ва уйта рэу ла фрателе сэу, ла неваста каре се одихнеште пе сынул луй, ла копиий пе каре й-а круцат:
55те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.
55ну ва да ничунуя дин ей дин карня копиилор луй ку каре се хрэнеште, фииндкэ ну-й ва май рэмыне нимик ын мижлокул стрымторэрий ши неказулуй ын каре те ва адуче врэжмашул тэу ын тоате четэциле тале.
56Жена која је била мека и врло нежна међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према милом мужу свом и према сину свом и према кћери својој,
56Фемея чя май ӂингашэ ши чя май милоасэ динтре вой, каре, де ӂингашэ ши милоасэ че ера, ну штия кум сэ калче май ушор ку пичорул пе пэмынт, ва приви фэрэ милэ пе бэрбатул каре се одихнеште ла сынул ей, пе фиул ши пе фийка ей:
57и постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.
57ну ле ва да нимик дин пелица ноу-нэскутулуй, пелицэ ешитэ динтре пичоареле ей ши дин копиий пе каре-й ва наште, кэч, дукынд липсэ де тоате, ый ва мынка ын аскунс, дин причина стрымторэрий ши неказулуй ын каре те ва адуче врэжмашул тэу ын четэциле тале.
58Ако не уздржиш и не уствориш све речи овог закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славног и страшног имена Господа Бога свог,
58Дакэ ну вей пэзи ши ну вей ымплини тоате кувинтеле леӂий ачестея, скрисе ын картя ачаста, дакэ ну те вей теме де ачест Нуме слэвит ши ынфрикошат, адикэ де Домнул Думнезеул тэу,
59пустиће Господ на тебе и на семе твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге.
59Домнул те ва лови ын кип минунат, пе тине ши сэмынца та, ку рэнь марь ши ынделунгате, ку боль греле ши некурмате.
60И обратиће на тебе све поморе мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе.
60Ва адуче песте тине тоате болиле Еӂиптулуй де каре тремурай, ши еле се вор липи де тине.
61И све болести и сва зла, која нису записана у књизи овог закона, пустиће Господ на тебе докле се не истребиш.
61Ба ынкэ, Домнул ва адуче песте тине, пынэ вей фи нимичит, тоате фелуриле де боль ши де рэнь каре ну сунт помените ын картя леӂий ачестея.
62И остаће вас мало, а пре вас беше много као звезда небеских; јер ниси слушао глас Господа Бога свог.
62Дупэ че аць фост атыт де мулць, ка стелеле черулуй, ну вець май рэмыне декыт ун мик нумэр, пентру кэ н-ай аскултат де гласул Домнулуй Думнезеулуй тэу.
63И као што вам се Господ радова добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наследите.
63Дупэ кум Домнул Се букура сэ вэ факэ бине ши сэ вэ ынмулцяскэ, тот аша Домнул Се ва букура сэ вэ пярдэ ши сэ вэ нимичяскэ, ши вець фи смулшь дин цара пе каре о вей луа ын стэпынире.
64И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену.
64Домнул те ва ымпрэштия принтре тоате нямуриле, де ла о марӂине а пэмынтулуй пынэ ла чялалтэ, ши аколо вей служи алтор думнезей, пе каре ну й-ай куноскут нич ту, нич пэринций тэй, думнезей де лемн ши де пятрэ.
65Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу.
65Ынтре ачесте нямурь, ну вей фи лиништит ши ну вей авя ун лок де одихнэ пентру талпа пичоарелор тале. Домнул ыць ва фаче инима фрикоасэ, окий лынчези ши суфлетул ындурерат.
66И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.
66Вяца ыць ва ста нехотэрытэ ынаинте, вей тремура зи ши ноапте, ну вей фи сигур де вяца та.
67Јутром ћеш говорити: Камо да је вече! А вечером ћеш говорити: Камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од оног што ћеш гледати очима својим.
67Ын гроаза каре-ць ва умпле инима ши ын фаца лукрурилор пе каре ци ле вор ведя окий, диминяца вей зиче: ‘О, де ар вени сяра!’ ши сяра вей зиче: ‘О, де ар вени диминяца!’
68И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети. И онде ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца.
68Ши Домнул те ва ынтоарче пе корэбий ын Еӂипт, ши вей фаче друмул ачеста деспре каре-ць спусесем: ‘Сэ ну-л май везь!’ Аколо, вэ вець винде врэжмашилор воштри, ка робь ши роабе, ши ну ва фи нимень сэ вэ кумпере.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.