Јеремија 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,
1Кувинтеле луй Иеремия, фиул луй Хилкия, унул дин преоций дин Анатот, дин цара луй Бениамин.
2коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,
2Кувынтул Домнулуй й-а ворбит пе время луй Иосия, фиул Амон, ымпэратул луй Иуда, ын ал трейспрезечеля ан ал домнией луй,
3и у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.
3ши пе время луй Иоиаким, фиул луй Иосия, ымпэратул луй Иуда, пынэ ла сфыршитул анулуй ал унспрезечеля ал луй Зедекия, фиул луй Иосия, ымпэратул луй Иуда, пынэ пе время кынд а фост дус Иерусалимул ын робие, ын луна а чинчя.
4И дође ми реч Господња говорећи:
4Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
5Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.
5„Май ынаинте ка сэ те фи ынтокмит ын пынтечеле мамей тале те куноштям ши май ынаинте ка сэ фи ешит ту дин пынтечеле ей, Еу те пусесем деопарте ши те фэкусем пророк ал нямурилор.”
6А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.
6Еу ам рэспунс: „Ах, Доамне Думнезеуле, везь кэ еу ну штиу сэ ворбеск, кэч сунт ун копил.”
7А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.
7Дар Домнул мь-а зис: „Ну зиче: ‘Сунт ун копил’, кэч те вей дуче ла тоць ачея ла каре те вой тримите ши вей спуне тот че-ць вой порунчи.
8Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.
8Ну те теме де ей, кэч Еу сунт ку тине ка сэ те скап”, зиче Домнул.
9И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста.
9Апой Домнул Шь-а ынтинс мына ши мь-а атинс гура. Ши Домнул мь-а зис: „Ятэ, пун кувинтеле Меле ын гура та.
10Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.
10Ятэ, астэзь те пун песте нямурь ши песте ымпэрэций, ка сэ смулӂь ши сэ тай, сэ дэрымь ши сэ нимичешть, сэ зидешть ши сэ сэдешть.”
11После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.
11Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел: „Че везь, Иеремио?” Еу ам рэспунс: „Вэд ун вегетор.”
12Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.
12Ши Домнул мь-а зис: „Бине ай вэзут, кэч Еу вегез асупра Кувынтулуй Меу, ка сэ-л ымплинеск.”
13Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.
13Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит а доуа оарэ астфел: „Че везь?” Еу ам рэспунс: „Вэд ун казан клокотинд динспре мязэноапте.”
14Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.
14Ши Домнул мь-а зис: „Де ла мязэноапте ва избукни ненорочиря песте тоць локуиторий цэрий.
15Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.
15Кэч, ятэ, вой кема тоате попоареле ымпэрэциилор де ла мязэноапте, зиче Домнул, еле вор вени ши ышь вор ашеза фиекаре скаунул де домние ла интраря порцилор Иерусалимулуй, ымпотрива тутурор зидурилор луй де жур ымпрежур ши ымпотрива тутурор четэцилор луй Иуда.
16И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.
16Ымь вой рости жудекэциле ымпотрива лор дин причина ынтреӂий лор рэутэць, пентру кэ М-ау пэрэсит ши ау адус тэмые алтор думнезей ши с-ау ынкинат ынаинтя лукрэрий мынилор лор.
17Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.
17Дар ту ынчинӂе-ць коапселе, скоалэ-те ши спуне-ле тот че-ць вой порунчи. Ну тремура ынаинтя лор, ка ну кумва сэ те фак сэ тремурь ынаинтя лор.
18Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.
18Ятэ кэ ын зиуа ачаста те фак о четате ынтэритэ, ун стылп де фер ши ун зид де арамэ ымпотрива ынтреӂий цэрь, ымпотрива ымпэрацилор луй Иуда, ымпотрива кэпетениилор луй, ымпотрива преоцилор луй ши ымпотрива попорулуй цэрий.
19Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.
19Ей вор лупта ымпотрива та, дар ну те вор бируи, кэч Еу сунт ку тине, ка сэ те скап”, зиче Домнул.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.