Јеремија 48
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.
1Асупра Моабулуй. Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: „Вай де Небо, кэч есте пустиит! Кириатаимул есте акоперит де рушине, есте луат; четэцуя есте акоперитэ де рушине ши здробитэ!
2Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.
2С-а дус фала Моабулуй, ла Хесбон и се пуне ла кале пеиря: ‘Хайдем сэ-л нимичим дин мижлокул нямурилор!’ Ши ту вей фи нимичит, Мадменуле, сабия ва мерӂе дупэ тине!
3Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
3Се ауд стригэте дин Хоронаим; прэпэд ши нимичире!
4Моав се сатре; стоји вика деце његове.
4Моабул есте здробит! Кяр ши чей мичь ай луй стригэ.
5Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;
5Кэч ынтр-ун плынс некурмат суе суишул Лухитулуй ши се ауд стригэте де дурере ла коборышул Хоронаимулуй дин причина нимичирий!
6Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.
6Фуӂиць, скэпаци-вэ вяца ши фиць ка ун невояш десцэрат ын пустиу!
7Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
7Кэч, пентру кэ те-ай ынкрезут ын фаптеле ши ын вистиерииле тале, вей фи луат ши ту, ши Кемошул ва мерӂе ын робие, ку преоций ши кэпетенииле луй.
8И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
8Пустииторул ва интра ын фиекаре четате, ши ничо четате ну ва скэпа. Валя ва пери ши кымпия ва фи нимичитэ, кум а спус Домнул.
9Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.
9Даць арипь Моабулуй сэ плече ын збор! Четэциле луй сунт префэкуте ын пустиу, ну вор май авя локуиторь.
10Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
10Блестемат сэ фие чел че фаче ку небэгаре де сямэ лукраря Домнулуй, блестемат сэ фие чел че ышь опреште сабия де ла мэчел!
11Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.
11Моабул ера нетулбурат дин тинереця луй ши се одихня фэрэ тямэ пе дрождииле луй, ну ера турнат динтр-ун вас ын алтул ши ну ера дус ын робие. Де ачея и с-а пэстрат густул ши ну и с-а скимбат миросул.
12Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.
12Де ачея, ятэ, вин зиле”, зиче Домнул, „кынд ый вой тримите оамень каре-л вор приточи; ый вор голи васеле ши вор фаче сэ-й плесняскэ бурдуфуриле.
13И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.
13Моабул ва фи дат де рушине ку Кемош, кум а фост датэ де рушине каса луй Исраел ку Бетел, ын каре ышь пуня ынкредеря.
14Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?
14Кум путець сэ зичець: ‘Сунтем витежь, осташь гата де луптэ?’
15Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.
15Моабул есте пустиит, четэциле луй се ыналцэ ын фум, флоаря тинеримий луй есте ынжунгиятэ”, зиче Ымпэратул ал кэруй Нуме есте Домнул оштирилор.
16Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.
16„Пеиря Моабулуй есте апроапе сэ винэ, ненорочиря луй вине ын грабэ маре.
17Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?
17Бочици-л, тоць чей че-л ынконжураць, тоць каре-й куноаштець нумеле! Ши зичець: ‘Кум а фост сфэрымат ачест путерник тояг де кырмуире, ачест тояг мэрец!’
18Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.
18Кобоарэ-те дин локашул славей, шезь жос пе пэмынтул ускат, локуитоаре, фийка Дибонулуй! Кэч пустииторул Моабулуй се суе ымпотрива та ши-ць нимичеште четэцуиле.
19Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?
19Стай пе друм ши пындеште, локуитоаря Ароерулуй! Ынтрябэ пе фугар ши пе чел скэпат ши зи: ‘Че с-а ынтымплат?’
20Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моав опустоши.
20Моабул есте акоперит де рушине, кэч есте здробит. Ӂемець ши стригаць! Вестиць ын Арнон кэ Моабул есте пустиит!
21Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
21А венит педяпса ши песте цара кымпией, песте Холон, песте Иахац, песте Мефаат,
22и на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
22песте Дибон, песте Небо, песте Бет-Диблатаим,
23и на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
23песте Кириатаим, песте Бет-Гамул, песте Бет-Меон,
24и на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.
24песте Керийот, песте Боцра, песте тоате четэциле дин цара Моабулуй, фие депэртате, фие апропияте.
25Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
25Тэрия Моабулуй есте фрынтэ ши брацул луй, здробит”, зиче Домнул.
26Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.
26„Ымбэтаци-л, кэч с-а семецит ымпотрива Домнулуй! Де ачея, прэвэляскэ-се Моабул ын вэрсэтура луй ши сэ ажунгэ де рыс ши ел!
27Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
27Н-а фост Исраел де рысул тэу? А фост принс ел оаре принтре хоць, де дай дин кап орь де кыте орь ворбешть де ел?
28Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.
28Пэрэсиць четэциле ши локуиць ын стынчь, локуиторь ай Моабулуй! Ши фиць ка порумбеий каре ышь фак куйбул пе марӂиня пештерилор!
29Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
29Ам аузит де фудулия мындрулуй Моаб, де ынфумураря луй, де труфия луй, де семециря луй ши де инима луй ынгымфатэ.
30Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.
30Куноск”, зиче Домнул, „ынфумураря луй, лэудэрошенииле луй дешарте ши фаптеле луй де нимик.
31Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.
31Де ачея ӂем пентру Моаб ши мэ желеск пентру тот Моабул; оамений суспинэ пентру чей дин Кир-Херес.
32Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.
32Вие дин Сибма, те плынг май мулт декыт Иаезерул; рамуриле тале се ынтиндяу динколо де маре, се ынтиндяу пынэ ла маря Иаезерулуй, дар пустииторул с-а арункат песте стрынӂеря роаделор тале ши песте кулесул виилор тале.
33И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.
33Ши астфел, с-ау дус букурия ши веселия дин кымпииле ши дин цара родитоаре а Моабулуй. Ам секат винул дин тяскурь”, зиче Домнул; „нимень ну май калкэ тяскул ку стригэте де букурие; сунт стригэте де рэзбой, ну стригэте де букурие.
34Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.
34Стригэтеле Хесбонулуй рэсунэ пынэ ла Елеале ши гласул лор се ауде пынэ ла Иахац, де ла Цоар пынэ ла Хоронаим, пынэ ла Еглат-Шелишия, кэч ши апеле Нимримулуй сунт префэкуте ын пустиу.
35И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
35Вряу с-о испрэвеск ын Моаб”, зиче Домнул, „ку чел че се суе пе ынэлцимиле де жертфэ ши адуче тэмые думнезеулуй сэу.
36Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
36Де ачея ымь желеште инима ка ун флуер пентру Моаб, ымь желеште инима ка ун флуер пентру оамений дин Кир-Херес, пентру кэ тоате авуцииле пе каре ле-ау стрынс сунт пердуте.
37Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.
37Кэч тоате капетеле сунт расе, тоате бэрбиле сунт тэяте; пе тоате мыниле сунт тэетурь де жале ши пе коапсе, сачь.
38На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.
38Пе тоате акоперишуриле Моабулуй ши ын пеце сунт нумай бочете, пентру кэ ам сфэрымат Моабул ка пе ун вас фэрэ прец”, зиче Домнул.
39Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.
39„Кыт есте де сфэрымат Моабул! Ӂемець! Кыт де рушинос ынтоарче Моабул спателе! Моабул ажунӂе астфел де рыс ши де поминэ пентру тоць чей че-л ынконжоарэ.”
40Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.
40Кэч аша ворбеште Домнул: „Ятэ кэ врэжмашул збоарэ ка вултурул ши ышь ынтинде арипиле асупра Моабулуй!
41Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
41Керийотул есте луат, четэцуиле сунт кучерите ши, ын зиуа ачея, инима витежилор Моабулуй есте ка инима уней фемей ын дурериле наштерий.
42И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
42Астфел, Моабул ва фи нимичит де тот ши ну ва май фи ун попор, кэч с-а семецит ымпотрива Домнулуй.
43Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.
43Гроаза, гроапа ши лацул сунт песте тине, локуитор ал Моабулуй”, зиче Домнул.
44Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.
44„Чел че фуӂе де гроазэ каде ын гроапэ ши чел че се ридикэ дин гроапэ се принде ын лац, кэч адук асупра луй, асупра Моабулуй, анул педепсей луй”, зиче Домнул.
45У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.
45„Фугарий се опреск слеиць де путерь ла умбра Хесбонулуй, дар дин Хесбон есе ун фок, о флакэрэ есе дин мижлокул Сихонулуй ши мистуе латуриле Моабулуй ши крештетул капулуй челор че се фэлеск.
46Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
46Вай де тине, Моабуле! Попорул дин Кемош есте пердут! Кэч фиий тэй сунт луаць приншь де рэзбой ши фийчеле тале, принсе де рэзбой.
47Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.
47Дар, ын времуриле де апой, вой адуче ынапой пе принший де рэзбой ай Моабулуй”, зиче Домнул. Ачаста есте жудеката асупра Моабулуй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.