Јеремија 42
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1По том дођоше све војводе и Јоанан, син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико.
1Тоате кэпетенииле оштилор, Иоханан, фиул луй Кареах, Иезания, фиул луй Хосея, ши тот попорул, де ла чел май мик пынэ ла чел май маре, ау ынаинтат
2И рекоше Јеремији пророку: Пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу свом, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде,
2ши ау зис пророкулуй Иеремия: „Фие бине примитэ ынаинтя та ругэминтя ноастрэ! Мижлочеште пентру ной ла Домнул Думнезеул тэу, пентру тоць чей че ау май рэмас, кэч ерам мулць, дар ам май рэмас нумай ун мик нумэр, кум бине везь ту ынсуць ку окий тэй.
3да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.
3Биневояскэ Домнул Думнезеул тэу сэ не арате друмул пе каре требуе сэ мерӂем ши сэ не спунэ че авем де фэкут!”
4А Јеремија пророк рече им: Послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашем по вашим речима, и шта вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни реч.
4Пророкул Иеремия ле-а зис: „Ам аузит! Ятэ кэ мэ вой руга Домнулуй Думнезеулуй востру, дупэ череря воастрэ, ши вэ вой фаче куноскут, фэрэ сэ вэ аскунд чева, тот че вэ ва рэспунде Домнул!”
5А ово рекоше Јеремији: Господ нека нам је сведок, истинит и веран, да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповеди за нас.
5Атунч, ей ау зис луй Иеремия: „Домнул сэ фие ун мартор адевэрат ши крединчос ымпотрива ноастрэ дакэ ну вом фаче тот че-ць ва порунчи Домнул Думнезеул тэу сэ не спуй!
6Било добро или зло, послушаћемо реч Господа Бога свог ка коме те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога свог.
6Фие бине, фие рэу, ной вом аскулта де гласул Домнулуй Думнезеулуй ностру, ла каре те тримитем, ка сэ фим феричиць аскултынд де гласул Домнулуй Думнезеулуй ностру!”
7А после десет дана дође реч Господња Јеремији;
7Дупэ зече зиле, Кувынтул Домнулуй а ворбит луй Иеремия.
8те сазва Јоанана, сина Каријиног и све војводе што беху с њим, и сав народ, мало и велико,
8Ши Иеремия а кемат пе Иоханан, фиул луй Кареах, пе тоате кэпетенииле оштилор каре ерау ку ел ши пе тот попорул, де ла чел май мик пынэ ла чел май маре,
9и рече им: Овако вели Господ Бог Израиљев, ка коме ме посласте да изнесем преда Њ молбу вашу:
9ши ле-а зис: „Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел, ла каре м-аць тримис сэ-Й адук ынаинте ругэчуниле воастре:
10Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истребити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.
10‘Дакэ вець рэмыне ын цара ачаста, вэ вой фаче сэ пропэшиць ын еа, ши ну вэ вой нимичи; вэ вой сэди, ши ну вэ вой смулӂе, кэч Ымь паре рэу де рэул пе каре ви л-ам фэкут!
11Не бојте се цара вавилонског, ког се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.
11Ну вэ темець де ымпэратул Бабилонулуй, де каре вэ есте фрикэ; ну вэ темець де ел’, зиче Домнул, ‘кэч Еу сунт ку вой ка сэ вэ скап ши сэ вэ скот дин мына луй.
12И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.
12Ый вой инсуфла милэ де вой, ши се ва ындура де вой ши вэ ва лэса сэ локуиць ын цара воастрэ.
13Ако ли кажете: Нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући глас Господа Бога свог
13Дар, дакэ ну вець аскулта де гласул Домнулуй Думнезеулуй востру ши дакэ вець зиче: «Ну врем сэ рэмынем ын цара ачаста,
14говорећи: Не, него идемо у земљу мисирску, да не видимо рат и глас трубни не чујемо и не будемо гладни хлеба, и онде ћемо се населити,
14ну, чи вом мерӂе ын цара Еӂиптулуй, унде ну вом ведя нич рэзбоюл, нич ну вом аузи гласул трымбицей, нич ну вом дуче липсэ де пыне, ши аколо вом локуи!»,
15онда чујте реч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и одете да се населите онде,
15атунч, аскултаць Кувынтул Домнулуй, рэмэшице але луй Иуда: «Аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‹Дакэ вэ вець ындрепта фаца сэ мерӂець ын Еӂипт, дакэ вэ вець дуче сэ локуиць пентру о време аколо,
16онде ће вас у земљи мисирској стигнути мач ког се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас онде у Мисиру и онде ћете помрети.
16сабия де каре вэ темець вэ ва ажунӂе аколо, ын цара Еӂиптулуй, фоаметя де каре вэ есте фрикэ се ва липи де вой аколо, ын Еӂипт, ши вець мури аколо.
17И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се онде населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ниједан их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.
17Тоць чей че ышь вор ындрепта фаца сэ мяргэ ын Еӂипт ка сэ локуяскэ пентру о време аколо вор мури де сабие, де фоамете сау де чумэ; ничунул ну ва рэмыне ши ну ва скэпа де ненорочириле пе каре ле вой адуче песте ей!›»’
18Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Као што се гнев мој и јарост моја изли на становнике јерусалимске, тако ће се излити гнев мој на вас, ако одете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видети овог места.
18Кэч аша ворбеште Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел: ‘Кум с-ау вэрсат мыния ши урӂия Мя песте локуиторий Иерусалимулуй, аша се ва вэрса урӂия Мя ши песте вой, дакэ вець мерӂе ын Еӂипт; вець фи о причинэ де афурисение, де гроазэ, де блестем ши де окарэ ши ну вець май ведя ничодатэ локул ачеста!’
19Господ вам говори, останци Јудини! Не идите у Мисир. Знајте да вам ја сведочим данас.
19Рэмэшице але луй Иуда, Домнул вэ зиче: ‘Ну вэ дучець ын Еӂипт!’ Бэгаць бине де сямэ кэ вэ опреск лукрул ачеста астэзь.
20Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу свом рекавши: Помоли се за нас Господу Богу нашем, и како каже Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.
20Кэч вэ ыншелаць сингурь дакэ м-аць тримис ла Домнул Думнезеул востру, зикынд: ‘Мижлочеште пентру ной ла Домнул Думнезеул ностру, фэ-не куноскут тот че ва спуне Домнул Думнезеул ностру ши вом фаче!’
21А кад вам јавих данас, нећете да послушате глас Господа Бога свог нити ишта што ми заповеди за вас.
21Еу в-ам спус астэзь, дар вой н-аскултаць гласул Домнулуй Думнезеулуй востру, нич тот че м-а ынсэрчинат Ел сэ вэ спун.
22Знајте, дакле, да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на месту куда сте ради отићи да се станите.
22Де ачея сэ штиць кэ вець мури де сабие, де фоамете сау де чумэ ын локул унде воиць сэ вэ дучець сэ локуиць!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.