Јеремија 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских;
1„Ын время ачея”, зиче Домнул, „се вор скоате дин морминтеле лор оаселе ымпэрацилор луй Иуда, оаселе кэпетениилор луй, оаселе преоцилор, оаселе пророчилор ши оаселе локуиторилор Иерусалимулуй.
2и разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
2Ле вор ынтинде ын фаца соарелуй, ын фаца луний ши ын фаца ынтреӂий оштирь а черурилор, пе каре й-ау юбит ей, кэрора ле-ау служит, пе каре й-ау урмат, пе каре й-ау кэутат ши ынаинтя кэрора с-ау ынкинат. Ну ле вор май стрынӂе, нич ну ле вор май ынгропа, ши се вор фаче гуной пе пэмынт.
3И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.
3Тоць чей че вор рэмыне дин ачест ням рэу вор дори май деграбэ моартя декыт вяца, ын тоате локуриле унде ый вой изгони”, зиче Домнул оштирилор.
4Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?
4„Спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул: «Чине каде ши ну се май скоалэ? Сау чине се абате фэрэ сэ се ынтоаркэ ярэшь?»
5Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.
5Пентру че дар попорул ачеста ал Иерусалимулуй се ласэ дус ын некурмате рэтэчирь, стэруеште ын ыншелэторие ши ну вря сэ се ынтоаркэ ла Думнезеу?
6Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.
6Кэч Еу сунт ку луаре аминте ши ауд кэ ей ну ворбеск кум ар требуи; ничунул ну се кэеште де рэутатя луй ши ну зиче: ‹Че ам фэкут?› Чи тоць ышь ынчеп дин ноу алергаря, ка ун кал каре се арункэ ла луптэ.
7И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи.
7Кяр ши кокостыркул ышь куноаште время пе черурь; туртуряуа, рындуника ши кокорул ышь пэзеск время венирий лор, дар попорул Меу ну куноаште Леӂя Домнулуй!
8Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
8Кум путець вой сэ зичець: ‹Сунтем ынцелепць ши Леӂя Домнулуй есте ку ной›? Ку адевэрат, деӂяба с-а пус ла лукру пана минчиноасэ а кэртурарилор.
9Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?
9Ынцелепций сунт даць де рушине, сунт уймиць, сунт приншь, кэч ау несокотит Кувынтул Домнулуй, ши че ынцелепчуне ау ей?
10Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
10Де ачея, пе невестеле лор ле вой да алтора ши огоареле лор, алтор стэпынь. Кэч, де ла чел май мик пынэ ла чел май маре, тоць сунт лакомь де кыштиг мыршав, де ла пророк пынэ ла преот, тоць ыншалэ!
11Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема.
11Лягэ ын кип ушуратик рана фийчей попорулуй Меу, зикынд: ‹Паче! Паче!› Ши тотушь паче ну есте.
12Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
12Вор фи даць де рушине, кэч сэвыршеск астфел де урычунь; ну рошеск ши ну штиу де рушине, де ачея вор кэдя ымпреунэ ку чей че кад ши вор фи рэстурнаць кынд ый вой педепси», зиче Домнул.
13Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се.
13«Вряу сэ испрэвеск ку ей», зиче Домнул. «Ну вор май фи стругурь ын вие, нич смокине ын смокин ши фрунзеле се вор вештежи. Ле вой да челор че вор трече песте еле.»’”
14Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу.
14„Пентру че шедем жос? Стрынӂеци-вэ ши хайдем ын четэциле ынтэрите, ка сэ перим аколо! Кэч Домнул Думнезеул ностру не сортеште ла моарте, не дэ сэ бем апе отрэвите, пентру кэ ам пэкэтуит ымпотрива Домнулуй.
15Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
15Аштептам пачя, ши ну вине нимик май бун; о време де виндекаре, ши ятэ гроаза!
16Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима.
16Сфорэитул каилор сэй се ауде динспре Дан ши де вуетул некезатулуй лор се кутремурэ тоатэ цара; вин, мэнынкэ цара ши че купринде еа, четатя ши пе чей че о локуеск.”
17Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
17„Кэч ятэ кэ тримит ынтре вой ниште шерпь, ниште басилишть, ымпотрива кэрора ну есте ничун дескынтек, ши вэ вор мушка”, зиче Домнул.
18Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
18Аш вря сэ-мь алин дуреря, дар мэ доаре инима ын мине.
19Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?
19Ятэ, стригэтеле фийчей попорулуй меу рэсунэ динтр-о царэ депэртатэ: „Ну май есте Домнул ын Сион? Ну май есте ын еа ымпэратул ей?” – „Пентру че М-ау мыният ей ку кипуриле лор чоплите, ку идоль стрэинь?” –
20Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.
20„Сечеришул а трекут, вара с-а испрэвит, ши ной тот ну сунтем мынтуиць!” –
21Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
21Сунт здробит де дуреря фийчей попорулуй меу, мэ доаре, м-апукэ гроаза.
22Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог?
22Ну есте ничун ляк алинэтор ын Галаад? Ну есте ничун доктор аколо? Пентру че ну се фаче дар виндекаря фийчей попорулуй меу?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.