Јеремија 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Реч Господња која дође Јеремији о суши.
1Кувынтул Домнулуй спус луй Иеремия ку прилежул сечетей:
2Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.
2„Иуда желеште, четэциле луй сунт пустиите, тристе, посоморыте ши стригэтеле Иерусалимулуй се ыналцэ.
3Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.
3Чей марь тримит пе чей мичь сэ адукэ апэ, дар чей мичь, кынд се дук ла фынтынь, ну гэсеск апэ ши се ынторк ку васеле гоале: рушинаць ши рошиць, ышь акоперэ капул.
4Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.
4Пэмынтул крапэ, пентру кэ ну каде плоае ын царэ, ши плугарий, ыншелаць ын нэдеждя лор, ышь акоперэ капул.
5И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.
5Кяр ши чербоайка де пе кымп наште ши ышь пэрэсеште пуий, пентру кэ ну гэсеште вердяцэ.
6И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве.
6Мэгарий сэлбатичь стау пе локурь ыналте ши плешуве, трэгынд аер ка ниште шерпь; ли се топеск окий, пентру кэ ну есте ярбэ.”
7Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо.
7Дакэ нелеӂюириле ноастре мэртурисеск ымпотрива ноастрэ, лукрязэ пентру Нумеле Тэу, Доамне! Кэч абатериле ноастре сунт мулте, ам пэкэтуит ымпотрива Та.
8Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи?
8Ту, каре ешть нэдеждя луй Исраел, Мынтуиторул луй ла време де невое, пентру че сэ фий ка ун стрэин ын царэ, ка ун кэлэтор каре интрэ доар сэ петрякэ ноаптя ын еа?
9Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити.
9Де че сэ фий ка ун ом ынкременит, ка ун витяз каре ну не поате ажута? Ши тотушь Ту ешть ын мижлокул ностру, Доамне, ши Нумеле Тэу есте кемат песте ной. Де ачея ну не пэрэси!
10Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.
10Ятэ че спуне Домнул деспре попорул ачеста: „Ле плаче сэ алерӂе ынкоаче ши ынколо. Ну-шь круцэ пичоареле, де ачея Домнул н-аре плэчере де ей; акум Ышь адуче аминте де нелеӂюириле лор ши ле педепсеште пэкателе!”
11Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.
11Ши Домнул мь-а зис: „Ну мижлочи пентру попорул ачеста!
12Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.
12Кэч, кяр дакэ вор пости, тот ну ле вой аскулта ругэчуниле ши кяр дакэ вор адуче ардерь-де-тот ши жертфе де мынкаре, ну ле вой прими, чи вряу сэ-й нимическ ку сабия, ку фоаметя ши ку чума.”
13Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.
13Еу ам рэспунс: „Ах, Доамне Думнезеуле! Ятэ кэ пророчий лор ле зик: ‘Ну вець ведя сабие ши ну вець авя фоамете, чи Домнул вэ ва да ын локул ачеста о паче трайникэ.’”
14А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.
14Дар Домнул мь-а рэспунс: „Пророчий лор пророческ минчунь ын Нумеле Меу; Еу ну й-ам тримис, ну ле-ам дат порункэ ши ну ле-ам ворбит, чи ей вэ пророческ ниште ведений минчиноасе, пророчирь дешарте, ыншелэторий ши ынкипуирь скоасе дин инима лор.
15Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.
15Де ачея аша ворбеште Домнул деспре пророчий каре, мэкар кэ ну й-ам тримис Еу, пророческ тотушь ын Нумеле Меу ши зик: ‘Ну ва фи нич сабие, нич фоамете ын цара ачаста’: ‘Пророчий ачештя вор пери учишь де сабие ши де фоамете!
16А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.
16Яр ачея кэрора ле пророческ ей вор фи ынтиншь пе улицеле Иерусалимулуй де фоамете ши сабие; ну ва авя чине сэ-й ынгроапе, нич пе ей, нич пе невестеле лор, нич пе фиий лор, нич пе фийчеле лор; вой турна астфел рэутатя лор асупра лор.’
17Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог.
17Спуне-ле лукрул ачеста: ‘Ымь варсэ лакримь окий зи ши ноапте ши ну се опреск. Кэч фечоара, фийка попорулуй меу, есте греу ловитэ ку о ранэ фоарте устурэтоаре.
18Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају.
18Дакэ ес ла кымп, дау песте оамень стрэпуншь де сабие. Дакэ интру ын четате, дау песте ниште фиинце слеите де фоамете; кяр ши пророкул ши преотул кутреерэ цара, фэрэ сэ штие унде мерг.’”
19Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
19Ай лепэдат Ту де тот пе Иуда ши а урыт суфлетул Тэу атыт де мулт Сионул? Пентру че не ловешть аша, кэ ну май есте ничо виндекаре пентру ной? Трэӂям нэдежде де паче, ши ну вине нимик бун; аштептам о време де виндекаре, ши ну-й декыт гроазэ!
20Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти.
20Доамне, не рекуноаштем рэутатя ноастрэ ши нелеӂюиря пэринцилор ноштри, кэч ам пэкэтуит ымпотрива Та.
21Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути.
21Пентру Нумеле Тэу, ну несокоти, ну нечинсти скаунул де домние ал славей Тале! Ну уйта, ну рупе легэмынтул Тэу ку ной!
22Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то.
22Есте оаре принтре идолий нямурилор вреунул каре сэ адукэ плоае? Сау поате черул сэ дя плоае? Ну дай Ту плоае, Доамне, Думнезеул ностру? Ной нэдэждуим ын Тине, кэч Ту ай фэкут тоате ачесте лукрурь!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.