Јеремија 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи.
1Пашхур, фиул луй Имер, преот ши привегетор де кэпетение ын Каса Домнулуй, а аузит пе Иеремия пророчинд ачесте лукрурь.
2И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи.
2Ши Пашхур а ловит пе пророкул Иеремия ши л-а арункат ын темница ку бутучь, каре ера ла поарта де сус а луй Бениамин, ын Каса Домнулуй.
3А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив.
3Дар а доуа зи, Пашхур а скос пе Иеремия дин темницэ. Ши Иеремия й-а зис: „Домнул ну те май нумеште Пашхур, чи Магор-Мисабиб.
4Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.
4Кэч аша ворбеште Домнул: ‘Ятэ, те вой фаче де гроазэ, пе тине ши пе тоць приетений тэй; ей вор кэдя учишь де сабия врэжмашилор лор, ши окий тэй вор ведя лукрул ачеста. Вой да, де асеменя, пе тот Иуда ын мыниле ымпэратулуй Бабилонулуй, каре-й ва дуче робь ла Бабилон ши-й ва учиде ку сабия.
5И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон.
5Тоате богэцииле четэций ачестея, тот родул мунчий ей, тот че аре еа май скумп ши тоате вистиерииле ымпэрацилор луй Иуда ле вой да ын мыниле врэжмашилор лор; ачештя ле вор жефуи, ле вор луа ши ле вор дуче ла Бабилон.
6И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.
6Кяр ши ту, Пашхур, ши тоць чей че локуеск ын каса та вець мерӂе ла Бабилон ын робие; аколо вей мури ши аколо вей фи ынгропат, ту ши тоць приетений тэй кэрора ле-ай пророчит минчунь.’”
7Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на подсмех сам сваки дан, свак ми се подсмева.
7М-ай ындуплекат, Доамне, ши м-ам лэсат ындуплекат; ай фост май таре декыт мине ши м-ай бируит! Ын фиекаре зи сунт о причинэ де рыс, тоатэ лумя ышь бате жок де мине.
8Јер од кад говорим, вапим, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је реч Господња на поругу и на подсмех сваки дан.
8Кэч орь де кыте орь ворбеск, требуе сэ стриг: „Силничие ши апэсаре!” Аша ынкыт Кувынтул Домнулуй ымь адуче нумай окарэ ши батжокурэ тоатэ зиуа.
9И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.
9Дакэ зик: „Ну вой май помени де Ел ши ну вой май ворби ын Нумеле Луй”, ятэ кэ ын инима мя есте ка ун фок мистуитор, ынкис ын оаселе меле. Каут сэ-л опреск, дар ну пот.
10Јер чујем поруге од многих, страх од свуда: Прокажите да прокажемо; сви који беху у миру са мном, вребају да посрнем: Да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.
10Кэч ауд ворбеле реле але мултора, спайма каре домнеште ымпрежур. „Ынвинуици-л”, стригэ ей. „Хайдем сэ-л ынвинуим!” Тоць чей че трэяу ын паче ку мине пындеск сэ вадэ дакэ мэ клатин ши зик: „Поате кэ се ва лэса принс, вом пуне мына пе ел ши не вом рэзбуна пе ел!”
11Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вечна неће се заборавити.
11Дар Домнул есте ку мине ка ун витяз путерник, де ачея пригониторий мей се вор потикни ши ну вор бируи. Се вор умпле де рушине кэ н-ау лукрат ку кибзуинцэ; де о вешникэ рушине, каре ну се ва уйта!
12Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим Твоју освету на њима, јер Теби казах парбу своју.
12Ши акум, Доамне, Думнезеул оштирилор, каре ынчерчь пе чел неприхэнит, каре пэтрунзь рэрункий ши инимиле, фэ-мэ сэ вэд рэзбунаря Та ымпотрива лор! Кэч Цие ымь ынкрединцез причина.
13Певајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.
13Кынтаць Домнулуй, лэудаць пе Домнул! Кэч Ел избэвеште суфлетул челуй ненорочит дин мына челор рэй.
14Проклет да је дан у који се родих! Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!
14Блестематэ сэ фие зиуа кынд м-ам нэскут! Зиуа ын каре м-а нэскут мама сэ ну фие бинекувынтатэ!
15Проклет да је човек који јави оцу мом и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син.
15Блестемат сэ фие омул каре а адус вестя ачаста татэлуй меу: „Ци с-а нэскут ун копил де парте бэрбэтяскэ”, ши л-а умплут де букурие ку еа!
16И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао! Нека слуша вику ујутру и вриску у подне,
16Омул ачела сэ ажунгэ прекум четэциле пе каре ле-а нимичит Домнул фэрэ милэ! Сэ аудэ ӂемете диминяца ши стригэте де рэзбой ла амязэ!
17Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њена да би остала до века трудна.
17Де че н-ам фост оморыт ын пынтечеле мамей, ка сэ-мь фи фост еа мормынтул меу! Де че н-а рэмас еа вешник ынсэрчинатэ ку мине?
18Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?
18Пентру че ам ешит дин пынтечеле мамей ка сэ вэд нумай суферинцэ ши дурере ши сэ-мь испрэвеск зилеле ын рушине?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.