Јеремија 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Показа ми Господ, и гле, две котарице смокава намештене пред црквом Господњом, пошто Навуходоносор, цар вавилонски, зароби Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног, и кнезове Јудине, и дрводеље и коваче из Јерусалима и одведе их у Вавилон.
1Домнул мь-а арэтат доуэ кошурь ку смокине пусе ынаинтя Темплулуй Домнулуй, дупэ че Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, стрэмутасе дин Иерусалим ши дусесе ын Бабилон пе Иекония, фиул луй Иоиаким, ымпэратул луй Иуда, пе кэпетенииле луй Иуда, пе лемнарь ши ферарь.
2У једној котарици беху смокве врло добре, какве беху ране смокве, а у другој котарици беху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако беху рђаве.
2Унул дин кошурь авя смокине фоарте буне, ка смокинеле каре се кок ынтый, яр челэлалт кош авя смокине фоарте реле, каре ну се путяу мынка де реле че ерау.
3И рече ми Господ: Шта видиш, Јеремија? А ја рекох: Смокве, једне добре смокве, врло добре, а друге рђаве, врло рђаве, које се не могу јести, тако су рђаве.
3Домнул мь-а зис: „Че везь, Иеремио?” Еу ам рэспунс: „Ниште смокине! Смокинеле челе буне сунт фоарте буне, яр челе реле сунт фоарте реле ши, де реле че сунт, ну се пот мынка.”
4И дође ми реч Господња говорећи:
4Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
5Овако вели Господ Бог Израиљев: Какве су те смокве добре, тако ће ми бити добра ради робље Јудино, које одаслах из овог места у земљу халдејску.
5„Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Кум деосебешть ту ачесте смокине буне, аша вой деосеби Еу, ка сэ ле дау ындураре, пе принший де рэзбой ай луй Иуда, пе каре й-ам тримис дин локул ачеста ын цара халдеенилор.
6И обратићу очи своје на њих добра ради, и довешћу их опет у ову земљу, и сазидаћу их и нећу их разорити, и насадићу их и нећу их почупати.
6Ый вой приви ку ун окь биневоитор ши-й вой адуче ынапой ын цара ачаста; ый вой ашеза ши ну-й вой май нимичи, ый вой сэди ши ну-й вой май смулӂе.
7Јер ћу им дати срце да ме познају да сам ја Господ, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, јер ће се обратити к мени свим срцем својим.
7Ле вой да о инимэ ка сэ ынцелягэ кэ Еу сунт Домнул. Ей вор фи попорул Меу, яр Еу вой фи Думнезеул лор, дакэ се вор ынтоарче ла Мине ку тоатэ инима лор.
8А какве су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таквим ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудиног и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи мисирској.
8Ши ка смокинеле челе реле, каре, де реле че сунт, ну се пот мынка’, зиче Домнул, ‘аша вой фаче сэ ажунгэ Зедекия, ымпэратул луй Иуда, кэпетенииле луй ши рэмэшица Иерусалимулуй, чей че ау рэмас ын цара ачаста ши чей че локуеск ын цара Еӂиптулуй.
9Учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свим местима, куда их раселим.
9Ый вой фаче де поминэ, о причинэ де ненорочире пентру тоате ымпэрэцииле пэмынтулуй, де окарэ, де батжокурэ, де рыс ши де блестем ын тоате локуриле унде ый вой изгони.
10И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истребе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховим.
10Вой тримите ын ей сабия, фоаметя ши чума, пынэ вор пери дин цара пе каре ле-о дэдусем лор ши пэринцилор лор.’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.