Јеремија 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Реч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијиног и Софонију сина Масијиног свештеника, и поручи:
1Кувынтул спус луй Иеремия дин партя Домнулуй, кынд й-а тримис ымпэратул Зедекия пе Пашхур, фиул луй Малкия, ши пе Цефания, фиул луй Маасея, преотул, ка сэ-й зикэ:
2Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор, цар вавилонски, завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свим чудесима својим, да отиде од нас.
2„Ынтрябэ пе Домнул пентру ной, кэч Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, есте ын рэзбой ку ной! Поате кэ Домнул ва фаче пентру ной вреуна дин минуниле Луй, ка сэ-л депэртезе де ла ной.”
3А Јеремија им рече: Овако реците Седекији:
3Иеремия ле-а рэспунс: „Сэ спунець луй Зедекия:
4Овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тог града.
4‘Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: «Ятэ, вой ынтоарче армеле де рэзбой каре сунт ын мыниле воастре ши ку каре вэ луптаць ын афарэ де зидурь, ымпотрива ымпэратулуй Бабилонулуй ши ымпотрива халдеенилор каре вэ ымпресоарэ ши ле вой стрынӂе ын мижлокул четэций ачестея.
5И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крепком и гневом и јарошћу и жестином великом.
5Апой Еу Ынсумь вой лупта ымпотрива воастрэ, ку мына ынтинсэ ши ку брац таре, ку мыние, урӂие ши маре супэраре.
6И побићу становнике тог града, и људе и стоку; од помора великог помреће.
6Вой лови пе локуиторий четэций ачестея, атыт оамень, кыт ши добитоаче, ши вор мури де о чумэ грозавэ.
7А после, вели Господ, даћу Седекију цара Јудиног и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедети нити ће се смиловати.
7Дупэ ачея», зиче Домнул, «вой да пе Зедекия, ымпэратул луй Иуда, пе служиторий луй, пе попор ши пе чей че вор скэпа ын четатя ачаста де чумэ, де сабие ши де фоамете, ый вой да ын мыниле луй Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй, ын мыниле врэжмашилор лор, ын мыниле челор че вор сэ ле я вяца, ши Небукаднецар ый ва трече прин аскуцишул сабией, ну-й ва круца, ну ва авя ничо милэ де ей ши ну се ва ындура де ей.»’
8А народу том реци: Овако вели Господ: Ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.
8Яр попорулуй ачестуя сэ-й спуй: ‘Аша ворбеште Домнул: «Ятэ кэ вэ пун ынаинте каля веций ши каля морций.
9Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити место плена.
9Чине ва рэмыне ын четатя ачаста ва мури учис де сабие, де фоамете сау де чумэ, дар чине ва еши сэ се дукэ ла халдеений каре вэ ымпресоарэ ва скэпа ку вяцэ, каре ва фи сингура луй прадэ.
10Јер окретох лице своје томе граду на зло, а не на добро, говори Господ; у руке цару вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.
10Кэч Еу Ымь ындрепт привириле ымпотрива четэций ачестея ка сэ-й фак рэу, ну бине», зиче Домнул; «еа ва фи датэ ын мыниле ымпэратулуй Бабилонулуй, каре о ва арде ку фок.»’
11А за дом цара Јудиног чујте реч Господњу:
11Ши сэ спуй касей ымпэратулуй луй Иуда: ‘Аскултаць Кувынтул Домнулуй,
12Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилникових да не изиђе као огањ гнев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дела ваших.
12касэ а луй Давид! Аша ворбеште Домнул: «Фачець дрептате дис-де-диминяцэ ши скоатець пе чел асуприт дин мыниле асуприторулуй, ка сэ ну избукняскэ мыния Мя ка ун фок ши сэ се априндэ, фэрэ сэ се поатэ стинӂе, дин причина рэутэций фаптелор воастре!
13Ево ме на тебе, који седиш у долини, као стена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: Ко ће доћи на нас? И ко ће ући у станове наше?
13Ятэ, ам неказ пе тине, четате ашезатэ ын вале, пе стынка дин кымпие», зиче Домнул, «пе вой каре зичець: ‹Чине се ва коборы ымпотрива ноастрэ? Чине ва интра ын локуинцеле ноастре?›
14Јер ћу вас покарати по плоду дела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождрети све што је око њега.
14Вэ вой педепси дупэ родул фаптелор воастре», зиче Домнул; «вой пуне фок пэдурий воастре ши ва мынка тоате ымпрежуримиле.»’”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.