Јеремија 36
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А четврте године Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, дође ова реч Јеремији од Господа говорећи:
1Ын ал патруля ан ал луй Иоиаким, фиул луй Иосия, ымпэратул луй Иуда, урмэторул кувынт а фост ростит кэтре Иеремия дин партя Домнулуй:
2Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијиног, до данас;
2„Я ун сул де карте ши скрие ын еа тоате кувинтеле пе каре ци ле-ам спус ку привире ла Исраел, ку привире ла Иуда ши ку привире ла тоате нямуриле, дин зиуа кынд ць-ам ворбит, пе время луй Иосия, пынэ ын зиуа де азь!
3еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свог злог пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов.
3Поате кэ, дакэ ва аузи каса луй Иуда тот рэул пе каре ам де гынд сэ и-л фак, се вор ынтоарче, фиекаре, де ла каля лор чя ря, ши ле вой ерта астфел нелеӂюиря ши пэкатул.”
4Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријиног, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све речи Господње које му говори.
4Иеремия а кемат пе Барук, фиул луй Нерия, ши Барук а скрис ынтр-о карте, дупэ кум спуня Иеремия, тоате кувинтеле пе каре ле спусесе луй Иеремия Домнул.
5Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.
5Апой Иеремия а дат урмэтоаря порункэ луй Барук: „Еу сунт ынкис ши ну пот сэ мерг ла Каса Домнулуй.
6Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свим Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;
6Де ачея, ду-те ту ынсуць ши читеште дин карте че ай скрис ын еа дупэ спуселе меле, ши ануме кувинтеле Домнулуй, читеште-ле ын аузул попорулуй, ын Каса Домнулуй; ын зиуа постулуй сэ ле читешть ши ын аузул тутурор ачелора дин Иуда каре вор вени дин четэциле лор.
7не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са свог пута злог, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.
7Поате кэ се вор смери ку ругэчунь ынаинтя Домнулуй ши се ва ынтоарче фиекаре де ла каля са чя ря. Кэч маре есте мыния ши урӂия ку каре а аменинцат Домнул пе попорул ачеста!”
8И учини Варух, син Ниријин, све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњем.
8Барук, фиул луй Нерия, а фэкут тот че-й порунчисе пророкул Иеремия ши а читит дин карте кувинтеле Домнулуй, ын Каса Домнулуй.
9А пете године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног месеца деветог, огласише пост пред Господом свему народу јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудиних у Јерусалим.
9Ын ал чинчиля ан ал луй Иоиаким, фиул луй Иосия, ымпэратул луй Иуда, ын луна а ноуа, ау кемат ла ун пост ынаинтя Домнулуй пе тот попорул Иерусалимулуй ши пе тот попорул венит дин четэциле луй Иуда ла Иерусалим.
10И прочита Варух из књиге речи Јеремијине у дому Господњем, у клети Гемарије, сина Сафановог писара, у горњем трему код нових врата дома Господњег пред свим народом.
10Атунч, Барук а читит дин карте кувинтеле луй Иеремия ын аузул ынтрегулуй попор, ын Каса Домнулуй, ын килия луй Гемария, фиул луй Шафан, логофэтул, ын куртя де сус, ла интраря порций челей ной а Касей Домнулуй.
11А кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње из књиге,
11Ынсэ Мика, фиул луй Гемария, фиул луй Шафан, аузинд тоате кувинтеле Домнулуй купринсе ын карте,
12он сиђе у дом царев у клет писареву, и гле, онде сеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.
12с-а коборыт ла каса ымпэратулуй, ын одая де скрис а логофэтулуй, унде стэтяу тоате кэпетенииле: логофэтул Елишама, Делая, фиул луй Шемая, Елнатан, фиул луй Акбор, Гемария, фиул луй Шафан, Зедекия, фиул луй Ханания, ши тоате челелалте кэпетений.
13И каза им Михеј све речи што чу кад Варух читаше књигу народу.
13Ши Мика ле-а спус тоате кувинтеле пе каре ле аузисе кынд читя Барук дин карте ын аузул попорулуй.
14Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије, сина Хусијевог, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и дође к њима.
14Атунч, тоате кэпетенииле ау тримис ла Барук пе Иехуди, фиул луй Нетания, фиул луй Шелемия, фиул луй Куши, сэ-й спунэ: „Я ын мынэ картя дин каре ай читит ын аузул попорулуй ши вино!” Барук, фиул луй Нерия, а луат картя ын мынэ ши с-а дус ла ей.
15И они му рекоше: Седи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.
15Ей й-ау зис: „Шезь ши читеште-о ын аузул ностру.” Астфел, Барук а читит-о ын аузул лор.
16А кад чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те речи.
16Кынд ау аузит ей тоате кувинтеле, с-ау уйтат ку гроазэ уний ла алций ши ау зис луй Барук: „Вом спуне ымпэратулуй тоате кувинтеле ачестя.”
17И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових.
17Ши ау май пус луй Барук урмэтоаря ынтребаре: „Спуне-не кум ай скрис тоате кувинтеле ачестя дупэ спуселе луй!”
18А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те речи, а ја писах у књигу мастилом.
18Барук ле-а рэспунс: „Ел ымь спуня ку гура луй тоате кувинтеле ачестя, ши еу ле-ам скрис ын картя ачаста ку чернялэ.”
19Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте.
19Кэпетенииле ау зис луй Барук: „Ду-те де те аскунде, ту ши Иеремия, ка сэ ну штие нимень унде сунтець.”
20Потом отидоше к цару у трем оставивши књигу у клети Елисаме писара, и казаше цару све те речи.
20Ей с-ау дус апой ла ымпэратул ын курте, лэсынд картя ын одая де скрис а логофэтулуй Елишама ши ау спус тоате кувинтеле дин еа ын аузул ымпэратулуй.
21А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свим кнезовима који стајаху око цара.
21Ымпэратул а тримис пе Иехуди сэ я картя. Иехуди а луат-о дин одая логофэтулуй Елишама ши а читит-о ын аузул ымпэратулуй ши ын аузул тутурор кэпетениилор каре стэтяу ымпрежурул ымпэратулуй.
22А цар сеђаше у зимној кући деветог месеца, и пред њим беше живо угљевље.
22Ымпэратул шедя ын каса де ярнэ, кэч ера ын луна а ноуа, ши ынаинтя луй ера ун фок де кэрбунь априншь.
23И кад Јудије прочита три четири листа, исече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици.
23Дупэ че Иехуди а читит трей сау патру фой, ымпэратул а тэят картя ку бричягул логофэтулуй ши а арункат-о ын жэратикул де кэрбунь, унде а фост арсэ де тот.
24Али се не уплашише, нити раздреше хаљине своје цар нити који од слуга његових чувши све оне речи.
24Ымпэратул ши тоць служиторий луй каре ау аузит тоате кувинтеле ачеля ну с-ау ынспэймынтат ши ну шь-ау сфышият хайнеле.
25И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књигу, он их не послуша.
25Елнатан, Делая ши Гемария стэруисерэ де ымпэрат сэ ну ардэ картя, дар ел ну й-а аскултат.
26Него заповеди цар Јерамеилу, сину царевом и Сераји сину Азриловом и Селемији сину Авдиловом, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.
26Чи ымпэратул а порунчит луй Иерахмеел, фиул ымпэратулуй, луй Серая, фиул луй Азриел, ши луй Шелемия, фиул луй Абдеел, сэ пунэ мына пе логофэтул Барук ши пе пророкул Иеремия. Дар Домнул й-а аскунс.
27И дође реч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и речи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:
27Дупэ че а арс ымпэратул картя каре куприндя кувинтеле пе каре ле скрисесе Барук дупэ спуселе луй Иеремия, Кувынтул Домнулуй а ворбит астфел луй Иеремия:
28Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.
28„Я дин ноу о алтэ карте ши скрие ын еа тоате кувинтеле каре ерау ын чя динтый карте пе каре а арс-о Иоиаким, ымпэратул луй Иуда.
29А за Јоакима цара Јудиног реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар вавилонски и затрти ову земљу и истребити из ње и људе и стоку?
29Ши деспре Иоиаким, ымпэратул луй Иуда, спуне: ‘Аша ворбеште Домнул: «Ту ай арс картя ачаста, зикынд: ‹Пентру че ай скрис ын еа кувинтеле ачестя: „Ымпэратул Бабилонулуй ва вени, ва нимичи цара ачаста ши ва нимичи дин еа оамений ши добитоачеле”?›»
30Зато, овако вели Господ за Јоакима цара Јудиног: Неће имати никога ко би седео на престолу Давидовом, и мртво ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.
30Де ачея, аша ворбеште Домнул деспре Иоиаким, ымпэратул луй Иуда: «Ничунул дин ай луй ну ва шедя пе скаунул де домние ал луй Давид. Трупул луй морт ва фи лэсат ла кэлдурэ зиуа ши ла фриг ноаптя.
31Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.
31Ыл вой педепси пе ел, сэмынца луй ши пе служиторий луй пентру нелеӂюиря лор ши вой адуче песте ей, песте локуиторий Иерусалимулуй ши песте оамений луй Иуда тоате ненорочириле ку каре й-ам аменинцат, фэрэ ка ей сэ фи врут сэ Мэ аскулте!»’”
32И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријином писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин огњем; и још би додано к оним много онаквих речи.
32Иеремия а луат о алтэ карте ши а дат-о луй Барук, фиул луй Нерия, логофэтул. Барук а скрис ын еа, дупэ спуселе луй Иеремия, тоате кувинтеле дин картя пе каре о арсесе ын фок Иоиаким, ымпэратул луй Иуда. Мулте алте кувинте де фелул ачеста ау май фост адэугате ла еа.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.