Јеремија 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Праведан си, Господе, ако бих се правдао с Тобом; али ћу проговорити о судовима Твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? Зашто живе у миру сви који чине неверу?
1Ту ешть пря дрепт, Доамне, ка сэ мэ черт ку Тине; вряу тотушь сэ Те ынтреб асупра орындуирилор Тале. Пентру че пропэшеште каля челор рэй ши тоць мишеий трэеск ын паче?
2Ти их посади, и они се укоренише, расту и род рађају; Ти си им близу уста али далеко од бубрега.
2Й-ай сэдит, ау принс рэдэчинэ, креск, фак род. Че-й дрепт, ешть апроапе де гура лор, дар департе де инима лор!
3Али Господе, Ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према Теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.
3Тотушь Ту, Доамне, мэ куношть, мэ везь, ымь черчетезь инима ши везь кэ есте ку Тине. Я-й ка пе ниште ой каре требуе тэяте ши прегэтеште-й пентру зиуа мэчелулуй!
4Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће оних који живе у њој? Неста све стоке и птица, јер говоре: Не види краја нашег.
4Пынэ кынд сэ се желяскэ цара ши сэ се усуче ярба де пе тоате кымпииле? Пер вителе ши пэсэриле дин причина рэутэций локуиторилор. Кэч ей зик: „Ел (Иеремия) н-аре сэ не вадэ сфыршитул!”
5Кад си трчао с пешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњима? И кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?
5„Дакэ, алергынд ку чей че аляргэ пе пичоаре, ей те обосеск, кум вей путя сэ те ей ла ынтречере ку ниште кай? Ши дакэ ну те крезь ла адэпост декыт ынтр-о царэ лиништитэ, че вей фаче пе малуриле ынгымфате але Йорданулуй?
6Јер и браћа твоја и дом оца твог, и они те изневерише и они вичу за тобом гласно. Не веруј им, ако би ти и пријатељски говорили.
6Кэч кяр фраций тэй ши каса татэлуй тэу те вынд, ей ыншишь стригэ ын гура маре дупэ тине. Ну-й креде кынд ыць вор спуне ворбе приетеноасе.
7Оставих дом свој, напустих наследство своје; што беше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовим.
7Мь-ам пэрэсит каса ши Мь-ам лэсат моштениря, ам дат пе юбита Мя ын мыниле врэжмашилор ей.
8Наследство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну.
8Моштениря Мя а ажунс пентру Мине ка ун леу ын пэдуре, а муӂит ымпотрива Мя, ши де ачея о урэск.
9Наследство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви зверови пољски, ходите да једете.
9А ажунс оаре моштениря Мя пентру Мине о пасэре де прадэ пестрицэ, ын журул кэрея се стрынг пэсэриле де прадэ? Дучеци-вэ ши стрынӂець тоате фяреле кымпулуй ши адучеци-ле ка с-о мэнынче!
10Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће део мој, мили део мој обратиће у голу пустош.
10Ун маре нумэр де пэсторь ымь пустиеск вия, ымь калкэ огорул ын пичоаре; огорул меу чел плэкут ыл префак ынтр-ун пустиу пэрэсит.
11Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустети, јер нико не узима на ум.
11Ыл пустиеск, ши ел стэ трист ши пустиит ынаинтя мя. Тоатэ цара есте пустиитэ, кэч нимень ну я сяма ла еа.
12На сва висока места по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једног краја земље до другог, неће бити мира ни једном телу.
12Песте тоате ынэлцимиле пустиулуй вин пустииторь, кэч сабия Домнулуй мэнынкэ цара де ла ун капэт ла алтул, ши нимень ну-й лэсат ын паче.
13Сејаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидеће се летине своје, са жестоког гнева Господњег.
13Ау семэнат грыу, ши сечерэ спинь, с-ау остенит фэрэ фолос. Сэ вэ фие рушине де че кулеӂець ын урма мынией апринсе а Домнулуй!”
14Овако говори Господ за све зле суседе моје, који дирају наследство што дадох народу свом Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих.
14„Аша ворбеште Домнул деспре тоць вечиний Мей чей рэй, каре се атинг де моштениря пе каре ам дат-о попорулуй Меу Исраел: ‘Ятэ, ый вой смулӂе дин цара лор ши вой смулӂе каса луй Иуда дин мижлокул лор.
15А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет сваког њих на наследство његово и сваког у земљу његову.
15Дар, дупэ че-й вой смулӂе, вой авя ярэшь милэ де ей ши-й вой адуче ынапой пе фиекаре ын моштениря луй ши пе фиекаре ын цара луй.
16И ако добро науче путеве народа мог, да се заклињу мојим именом: Тако да је жив Господ! Као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мог.
16Ши, дакэ вор ынвэца кэиле попорулуй Меу, дакэ вор жура пе Нумеле Меу зикынд: «Виу есте Домнул!» кум ау ынвэцат пе попорул Меу сэ журе пе Баал, атунч вор фи феричиць ын мижлокул попорулуй Меу.
17Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати сасвим такав народ и затрти, говори Господ.
17Дар, дакэ ну вор аскулта нимик, вой нимичи ку десэвыршире пе ун астфел де попор, ыл вой нимичи ши ыл вой перде’”, зиче Домнул.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.