Јеремија 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Потом царова Седекија, син Јосијин, место Хоније, сина Јоакимовог, ког постави царем у земљи Јудиној Навуходоносор цар вавилонски.
1Ын локул луй Иекония, фиул луй Иоиаким, а ынчепут сэ домняскэ Зедекия, фиул луй Иосия. Ел а фост пус ымпэрат ын цара луй Иуда де Небукаднецар, ымпэратул Бабилонулуй.
2Али ни он ни слуге његове ни народ земаљски не слушаху речи Господње које говораше преко Јеремије пророка.
2Дар нич ел, нич служиторий луй, нич попорул дин царэ н-ау аскултат кувинтеле пе каре ле-а ростит Домнул прин пророкул Иеремия.
3И посла цар Седекија Јеухала сина Селемијиног, и Софонију сина Масијиног свештеника к Јеремији пророку, те му рекоше: Помоли се за нас Господу Богу нашем.
3Ымпэратул Зедекия а тримис пе Иукал, фиул луй Шелемия, ши пе Цефания, фиул луй Маасея, преотул, ла пророкул Иеремия, сэ-й спунэ: „Мижлочеште пентру ной ла Домнул Думнезеул ностру!”
4И Јеремија иђаше међу народ и још га не беху метнули у тамницу.
4Пе атунч, Иеремия умбла слобод прин попор: ну-л арункасерэ ынкэ ын темницэ.
5И војска Фараонова изиђе из Мисира, а Халдејци који бијаху Јерусалим чувши глас о њој отидоше од Јерусалима.
5Оастя луй Фараон ешисе дин Еӂипт, ши халдеений каре ымпресурау Иерусалимул, кынд аузисерэ вестя ачаста, плекасерэ дин Иерусалим.
6А реч Господња дође Јеремији пророку говорећи:
6Атунч, Кувынтул Домнулуй а ворбит пророкулуй Иеремия астфел:
7Овако вели Господ Бог Израиљев: Овако реците цару Јудином, који вас је послао к мени да ме питате: Ево војска Фараонова која пође вама у помоћ, вратиће се у своју земљу, у Мисир.
7„Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Ятэ че сэ спунець ымпэратулуй луй Иуда, каре в-а тримис ла Мине сэ Мэ ынтребаць: «Ятэ кэ оастя луй Фараон, каре порнисе сэ вэ ажуте, се ынтоарче ын цара ей, ын Еӂипт;
8А Халдејци ће опет доћи и опколиће тај град и узеће га и спалиће га огњем.
8яр халдеений се вор ынтоарче, вор бате ярэшь четатя ачаста, о вор луа ши о вор арде ку фок.»’
9Овако вели Господ: Не варајте се говорећи: Отићи ће од нас Халдејци, јер неће отићи.
9Аша ворбеште Домнул: ‘Ну вэ ыншелаць зикынд: «Халдеений се вор депэрта де ла ной!» Кэч ну се вор депэрта!
10И да побијете сву војску халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем.
10Ши кяр дакэ аць бате тоатэ оастя халдеенилор, каре се рэзбоеск ку вой, кяр дакэ н-ар май рэмыне дин ей декыт врео кыцьва оамень рэниць, тот с-ар ридика фиекаре дин кортул луй ши ар арде четатя ачаста ку фок.’”
11А кад отиде војска халдејска од Јерусалима ради војске Фараонове,
11Пе кынд се депэртасе оастя халдеенилор де Иерусалим де фрика оастей луй Фараон,
12изиђе Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ.
12Иеремия а врут сэ ясэ дин Иерусалим, ка сэ се дукэ ын цара луй Бениамин ши сэ скапе дин мижлокул попорулуй.
13Али, кад беше на вратима Венијаминовим, онде беше старешина стражарски по имену Јереја, син Селемије сина Ананијиног, те ухвати Јеремију пророка говорећи: Ти бежиш ка Халдејцима.
13Кынд а ажунс ынсэ ла поарта луй Бениамин, кэпитанул стрэжерилор, нумит Ирея, фиул луй Шелемия, фиул луй Ханания, ера аколо ши а пус мына пе пророкул Иеремия, зикынд: „Ту врей сэ тречь ла халдеень!”
14А Јеремија рече: Није истина, не бежим ка Халдејцима. Али га не хте слушати, него ухвати Јереја Јеремију и одведе ка кнезовима.
14Иеремия а рэспунс: „Ну есте адевэрат! Ну вряу сэ трек ла халдеень!” Дар Ирея н-а врут сэ-л крядэ, чи л-а апукат пе Иеремия ши л-а дус ынаинтя кэпетениилор.
15А кнезови се разгневише на Јеремију, и избише га, и метнуше га у тамницу у кући Јонатана писара, јер од ње беху начинили тамницу.
15Кэпетенииле, мынияте пе Иеремия, л-ау ловит ши л-ау арункат ын темницэ, ын каса логофэтулуй Ионатан, кэч о префэкусерэ ын темницэ.
16А кад Јеремија уђе у јаму, у тамницу, оста онде дуго времена.
16Аша а интрат Иеремия ын темницэ ши ын герлэ, унде а стат мултэ време.
17Потом посла цар Седекија, те га извади, и упита га у својој кући насамо, и рече му говорећи: Има ли реч од Господа? А Јеремија рече: Има. Још рече: Бићеш предан у руке цару вавилонском.
17Ымпэратул Зедекия а тримис сэ-л адукэ ши л-а ынтребат ын тайнэ ла ел акасэ. Ел а зис: „Ай вреун кувынт дин партя Домнулуй?” Иеремия а рэспунс: „Да.” Ши а адэугат: „Вей фи дат ын мыниле ымпэратулуй Бабилонулуй!”
18По том рече Јеремија цару Седекији: Шта сам ти скривио или слугама твојим или том народу, те ме метнусте у тамницу?
18Иеремия а май спус ымпэратулуй Зедекия: „Ку че ам пэкэтуит еу ымпотрива та, ымпотрива служиторилор тэй ши ымпотрива попорулуй ачестуя де м-аць арункат ын темницэ?
19И где су ваши пророци који вам пророкују говорећи: Неће доћи цар вавилонски на вас ни на ову земљу?
19Ши унде сунт пророчий воштри каре вэ пророчяу ши зичяу: ‘Ымпэратул Бабилонулуй ну ва вени ымпотрива воастрэ, нич ымпотрива цэрий ачестея’?
20Сада дакле послушај, царе господару мој, пусти преда се молбу моју, немој ме враћати у кућу Јонатана писара, да не умрем онде.
20Акум аскултэ, те рог, ымпэрате, домнул меу! Фие бине примите ынаинтя та ругэминциле меле! Ну мэ тримите ярэшь ын каса логофэтулуй Ионатан, ка ну кумва сэ мор аколо!”
21Тада заповеди цар Седекија да затворе Јеремију у трем од тамнице и да му дају сваки дан по хлеб с улице хлебарске, докле траје хлеба у граду. Тако сеђаше Јеремија у трему од тамнице.
21Ымпэратул Зедекия а порунчит сэ пэзяскэ пе Иеремия ын куртя темницей ши сэ-й дя ын фиекаре зи о пыне дин улица брутарилор, пынэ с-а сфыршит тоатэ пыня дин четате. Астфел, Иеремия а рэмас ын куртя темницей.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.